POSLEDNJA PREDSTAVA: Plakati za novog Bonda i saopštenje „Zvezda filma“ u izlogu „Arene“

Kada sam u junu mesecu na ovom mestu napisao „Rekvijem za bioskop Jadran“ znao sam da će se to desiti pre ili kasnije. I desilo se: u sredu sam požurio iz Beograda gde sam ceo dan bio po sastancima, discount stigao u grad u 21, drug 45h, kupio veliku „amerikano kafu“ u „Costi“ da dođem sebi i našao se sa Sandrom ispred blagajne „Arene“ kao i stotinama puta svih ovih godina… Samo što je ovog puta povod bio poseban – poslednja bioskopska predstava u Novom Sadu. Posle više od 100 godina, Novi Sad je ostao bez ijednog bioskopa. Film za oproštaj: „Quantum of Solace“, zrno milosti, poslednji Bond, ima simbolike.

Tog jutra u „Dnevniku“ sam pročitao poziv Novosađanima da dođu na tu poslednju bioskopsku predstavu pošto u četvrtak bioskop (ni ovaj a ni „Jadran“) više neće raditi jer je „Zvezda filmu“ Toplana zbog dugova isekla grejanje a uskoro sledi i seča struje i vode kao i potpuna blokada računa, takođe zbog milionskih dugova. Mislio sam da ću prisustvovati sentimentalnom oprostaju stotine Novosađana od nekada kultnog mesta, bioskopa u kome su se prvi put poljubili sa devojkom, u koji su izvodili svoje ljubavi, jeli kokice i gledali mnoge Bondove pre ovog.

Bilo nas je, međutim, svega nekoliko desetina, tačnije 57 kako sam sutra pročitao u novinama. Dakle, bioskop se Novosađanima toliko ogadio da mu ni na sahranu nisu došli!?

Piratski DVD-i? Skupe ulaznice? Neatraktivan prateći program? Loši filmovi? Neudobna sedišta? Razloge zbog kojih su ugašena poslednja dva novosadska bioskopa mogli bi nabrajati do sutra. Ovih se dana organizuju tribine, oglašavaju se sadašnji i bivši direktori, iznose se podaci o rekordnih 1.800.000 bioskopskih gledalaca u Novom Sadu pre tačno 25 godina (te 1983. godine davali su se „Gandi“, „ET“, „Oficir i džentlmen“, „Tutsi“, „Sofijin izbor“) u odnosu na 250.000 prošle godine… Grad pere ruke, kao pokušao je da spase bioskope od privatizacije, ali eto, sudski spor još traje, drugi opet kažu kako je to sve zbog budućeg „Delta Sitija“ u kome će biti bioskop…

Činjenica da na sahranu nije došlo više od 57 ljudi govori o tome da Novom Sadu bioskopi jednostavno ne trebaju. Ekonomska kriza koja kuca na vrata još će više smanjiti potrošnju i vezati ljude za TV, piratske diskove i internet tako da pokušaji novosadskih „Sinepleksa“ , „Roda“ ili „Takvuda“ uopšte nisu izvesni.

Grad bez bioskopa teško se može nazvati gradom. Kako se Novom Sadu desilo da izgubi i ovaj atribut urbane zajednice ostaje pitanje na kojim će verovatno narednih dana i nedelja bistriti novinari na blogovima i stručnjaci po tribinama a Balaševićev film ćemo verovatno premijerno gladati u Beogradu.

Nakon 27 godina postojanja print izdanja čuvenog američkog print izdanja “PC magazina” od januara sledeće godine, capsule kada će izaći praktično poslednji print broj, view “PC magazin” prelazi u potpunosti na digitalnu platformu PCmag.com (PCMag Digital Network).

Iako pomalo izgleda pomalo čudno da jedan print mediji koji je imao prosečan tiraž od preko 800 hiljada primeraka na dvonedeljnoj frekvenciji, sa oko 630 hiljada pretplatnika samo u SAD, pređe u potpunosti na online, to ipak nije slučaj. Uprava izdavača Ziff Davisa je odavnu uvidela medijske trendove i obavlia detaljne pripreme koje su trajale punih 7 godina. Ako ste ikada posećivali “PC magazina” mogli ste uvideti da sadržaji daleko prevazilaze print izdanje.

Sa jedne strane je ok, jer online mediji nemaju ograničenja print izdanja, a sa druge strane bilo je pomalo neočekivano zbog mogućnosti pada print tiraža. Kako kaže Jason Young CEO izdavača Ziff Davis Media “prelazak na potpuno digitalni format je samo konačan korak u evolutivnom procesu dugom 7 godina“.

Jasno, nema print izdanja, a da li se može zaraditi od online izdanja? Cena cele Ad stranica u štampanom izdanju iznosila je od 45 do 70 hiljada dolara, a kako možemo videti u cenovniku online izdanja – CPM (net) za jedanu Leaderboard poziciju iznosi u proseku oko 95 dolara.

U prevodu, pošto se radi o ceni za efektivnih 1000 impresija, i ako je PCmag.com tokom avgusta zabaležio 28,7 miliona UNIQUE PAGE VIEWS, dolazimo do cifre od 2,87 miliona dolara mesečno po jednom Ad slotu. Računica je više nego jasna, ako se samo setimo cene jedne stranice i ograničenog broja advertajzing stranica u print izdanju.

Ipak, šteta je izgubiti onaj osećaj papira u rukama ;)

Ako već mogu da biram, doctor biram da ne biram.

1. Vožnja (Bulevar – Petrovaradin)

Opel Astra, prema mom skromnom poznavanju automobilske industrije, proizvedena otprilike sredinom devedesetih. Vozač srpski heroj. Oko volana ikonostas u sastavu Radovan, Ratko, Vojvoda, Vladika. Tu je i molitva za taksiste i suvozače. Moleban za prtljag i litija za ispravnost vozila. Vise na retrovizoru i guraju se za poziciju sa brojanicama i CD-om “protiv radara”. Radio “Krajina” širi zvuke rodnog kraja bez kojeg, kao što saznajem, nema raja. Da li je vlasnik vozila prešao u novu stranku ili ostaje hardcore? Uglavnom, za tih nekoliko kilometara, saznao sam sve o zaveri protiv srpskog naroda i šta nam je činiti. Putevi su nam sjebani jer, za razliku od Amerikanaca, Nemaca i ostalih Hrvata, mi ne držimo do sebe, mislim nacionalno, a trebalo bi jer smo super i od boga direktno. Mada, u isto vreme smo i govna. Nema on ništa protiv drugih… otkad je konačno razdužio mitraljez i kašikare. Doviđenja, prijatno… Brinem li za srpstvo? Da! I za čekićstvo!

2. Vožnja (Petrovaradin – Centar)

Peugeot na kredit. Nisam stigao ni sedište da pomerim unazad, a ljubazni taksista mi je objasnio da je on, za razliku od ovih ostalih što voze a nemaju pojma, stari Novosađanin. Seća se kako je sve nekada bilo bolje. Vidi da sam iz poštene stare novosadske kuće, pa može slobodno da mi teoretiše o divnoj prošlosti. Eh, nekada je u Starom Novom Sadu živelo 12 ljudi i svi su se poznavali. Mogao si nasred ulice da spavaš. Fini Stari Novosađani došli bi da te pokriju i ostave ti fruštuk i čiste špilhozne za sutra. Svi su bili tako fini, išli su fijakerom i bili oslobođeni fizičkog. Onda su došle izbeglice i počele da jedu asfalt i drže krave u liftu. Sve su upropastili! Svi oni su bogati, a prave se da su ostali bez ičega samo da bi uništili poslednje superiorno fine ljude poput njega. Eh, nekada se znao red. Ljudi su otmeno kasnili, a naglasak im je bio toliko prijatan za slušanje da je svako imao emisiju na radiju. E, ovde ja izlazim… Eh, gde je nestao Staaari Novi Sad? Ne znam i boli me dupe.

3. Vožnja?

Hvala, idem peške. Ipak je ovo ostao mali grad, uprkos kenjanju taksiste broj 2 i može se relativno slobodno šetati po njemu, jer su saborci taksiste broj 1 već umorni od svojih idiotskih projekata.
Ali, i ja učim na svojim greškama i, kada osetim da se taksista sprema da počne “govor”, spremno ulećem sa “Znate, ja radim u CKM-u. Pitajte me nešto o onim golim ribama, imam svašta da vam pričam”.

Nekada davno u zemlji samoupravljana i besplatnih polutki postojale su samo jedne farmerice – Levis 501. I morao si da ih imaš! Besmislu u prilog – zbog toga da bi izgledao kao i ostalih 90% tvojih vršnjaka. Ipak, cough ne izgledati kao tih 90 posto, try značilo je izgledati kao “onih” 10 posto a, prostate za razliku od ostalih manjinskih elita, u toj grupaciji nisi želeo da se nađeš. Ovo “birano” društvo bilo je osuđeno da brani na golu, da ide po loptu, da se svojevoljno odriče užine i da vežba francuski poljubac na grliću flaše od Coca Cole do 18. godine. Dakle, svako odstupanje od osnovnog učenja (marka, broj, boja etikete) prolazilo je neslavno kao i skorašnje genetske modifikacije Smokija.

“Levare petstokec” prodavale su se u tri varijante: tamnoteget, koje su svojim naslednicima kupovale majke neoduševljene idejom da često uključuju veš-mašinu, svetloplave – izbor kraljeva lakih rešenja godinama kasnije zaposlenih kao portiri ili obezbeđenje, i one “srednje”. E, te “srednje” bile su prava stvar! Kada su nove, stekao si utisak da si uvukao noge u dva oluka i neko neupućen s pravom bi postavio pitanje: “U čemu je fazon?” Fazon je bio u tome što si na imidžu morao da radiš jer se “šmekerski” izgled “levara”, a automatski i njihovog bubuljičavog vlasnika, dobijao revnosnim habanjem.

“Levare” su bile “najšmekerskije” posle odprilike dve godine, nakon što je mladi petlić gotovo srastao sa njima a one ispuštale svoju kamenovanu dušu po šavovima i osuđivale mnogu zbunjenu majku na nedeljno lomljenje igala “Bagat” mašine. “Levare” su se “izlizavale” u školskim klupama, na drvenim, uglancanim sedištima autobusa, na uličnim bankinama i stilskom nameštaju na svečanom ručku sa roditeljima tvoje devojke koja te je volela takvog kakav si ali te je volela mnogo više baš zato što si u “levarama”. A u tim godinama “voleti” znači samo jedno… O, da…

Zbog toga je, u tim dermatološki traumatičnim godinama, i meni na um pala ideja da “zaradim svoje prve ‘levare’”. Taj mudri plan završio se u zadimljenoj policijskoj stanici sa dvojicom pijanih inspektora. Dobro, jedan je bio pijan… Ali, zahvaljujući tom demonski privlačnom parčetu teksasa, shvatio sam poentu – da treba da popravim keca iz geografije i da je pasivno pijanstvo moguće.

Zašto vam to uopšte pričam? Pa, eto, u FHM-u smo, he, he, već dve godinice… Srastao je sa nama i dobio pravu šmekersku patinu. Uživajte i nosite ga ponosno… Da svi vide…

ailment on Flickr”>

U subotu sam na imao veliko zadovoljstvo da na poziv Miloja Sekulića E-PR direktor agencije McCann Erickson Public Relations prisustvujem E-PR seminaru “Pogled iz virtuelnog sveta” koji se bavio širim spektrom tema vezanim za svetske trendovima u komunikacijama i sa naglaskom na efikasnu komunikacijsku kampanju na Internetu.

Današnja komunikacija ne može se zamisliti bez interneta, a nj.k.v. društvene mreže (iz doba mas-medija ulazomo u social media doba), viralni marketing i gerila kampanje (i jedna i druga vrsta aktivnosti spadaju u troškovno efektivne ali nose određenu dozu rizika) predstavljaju efikasan način da se plasira poruka i da se javnost(i) upozna sa određenom kompanijom, brednom, proizvodom ili uslugom.

Subotnja sesija počela je predavanjima čelnika ovdašnjeg Borislava Miljanovića McCann Ericksona čija je tema predavanja bila NOVI TRENDOVI U KOMUNIKACIJAMA. Ključna reč je Advocacy – javno zagovaranje, odnosno termin “DIGITAL ADVOCACY™” koji je skovan baš u Weber Shandwicku (novi slogan WS agencije “Advocacy starts here”) a podrazumeva set moćnih alata za upravljanje razvojem i implementacijom kampanja integrisanih komunikacija.

Cilj Advocacy aktivnosti je proaktivno delovanje na “pojedince koji deluju na druge pojedince”. Pojedinci se sve više obraćaju JEDNI DRUGIMA – a ne institucijama – za vesti, informacije i preporuke. U obilju informacija koje im se nude potrošaci sve manje veruju medijima, a sve više informacija o proizvodima i uslugama dobijaju od drugih potrošača i eksperata.

Advocacy podrazumeva aktiviranje treće strane da govori objektivno o našem proizvodu, usluzi, akciji itd. Usmerenje u ovom pravcu polazi od nekoliko činjenica prikupljenih tokom istraživanja prošle godine:

• 91% potrošača najpre će se odlučiti se za proizvod koji im je neko preporučio
• 72% “advokata” se na osnovu preporuke porodice ili prijatelja odlučuje da nešto podrži ili kritikuje

Nakon ovog predavanja usledila je prezentacija Miloja Sekulića “Možete da se ne bavite internetom ali se internet bavi vama!” prisutnima, uglavnom ljudima iz PR branše pokušala da ukaže na potrebu aktivnog prisustva na internetu, naprotiv pasivnom, jer ukoliko se vi ne bavite sopstvenom reputacijom na webu, baviće se već nego drugi. Pitanje je samo u kom je to kontekstu i koliko to ide vama na ruku. Internet postaje dominantan kanal komunikacije i prosto je nezaobilazan u poslovnim i svakim drugim komunikacijama

Ivan Jelić, administrator B92.fm, i moj bišvi saradnik u PC magazinu, pokušao je da predstavi diverzitet i moć novih medija kao medija miksa na primeru servisa B92.fm. Ovaj servis sgurno ima svoju budućnost ali još je u nekoj “debeloj” beta razvojnoj fazi pa dosta toga na njemu ne funkcioniše na očekivan način.

Lazar Bošković, kreativni direktor agencije AgitPROP predavanjem “Sadržaj, pre svega!” je na školski, jasan i pitak način pojasnio prisutnima šta je to što jedan dobar kompanijski sajt treba da ima od sadržaja i kako ga uobličiti.

Nakon ove kratke i efikasne prezentacije Nebojša Radović Eniax, Web manager društvene mreže www.furka.com, predstavio je Društvene mreže i njihov PR potencijal, a zatim su Dragana Vukajlović, urednica sajta www.igre-igrice.rs i Istok Pavlović predstavili koncept Viralnog online PR-a kroz studiju slučaja viralne kampanje “Sastavi svoju Vladu”

Sesiju je zatvorio Dragan Varagić sa edukativnom temom usmerenom ka PR poslenicima a u vezi osnovnih e-marketing pojmova, sa osvrtom na aktuelne trendove. Dragan je pomenuo i termin BrandStreaming koji se najlakše može odrediti kao konzistentni, kontrolisani sadržajni tok kreiran od strane organizacije višekanalno usmeren na društvene medije.

Iako većina nije čula za ovaj termin i Bora Miljanović je na osnovu iskustava u domaćoj praksi procenio da ovo u lokalnim okvirima možemo očekivati tek za 3 do 5 godina, mogu da ukažem na je BrandStreaming prisutan kod nas.

Primer za to je izdavačka kuća Color Press Group koja strimuje mnoštvo sadržaja putem Interneta, a nabrojaću samo neke od iskorišćenih kanala:

• korporativni sajt www.color.rs poseduje sve elemente koje definiše teorija i praksa, a koji se ažuriraju na dnevnom nivou. Tu su aktuelna dešavanja (koja se prate pre i posle), press clippinzi vezani za sve događaje, media kit kompleti, bogatstvo miltimedije (sve događaji prate foto i video izveštaji, a fotke su dostupne u punoj rezoluciji – sajt teži više od 1GB), statistike uspešnosti poslovanja i naravno svi potrebi kontakti…
• korporativni blog – prvi pravi korporativni blog u Srbiji
• brand sajtovi – svi bradnovi – proizvodi (magazini) imaju svoje sopstvene web lokacije na .rs domenu (farmu sajtova čini 30 zasebnih web lokacija)
• Korporativni e-mail newsletter – svake nedelje na preko 680 prijavljenih e-mail adresa šalje se newsletter
• podcast – još pre tri godine plasiran je audio podcast tadašnjih TV emisija koje su bile u kompanijskoj produkciji
• YouTube – ovu platformu koristimo za video stremaing i imamo kreirano nekoliko namenskih kanala, poput korporativnog, celebrity kanala i Selection Award kanala
• Facebook – CPG poseduje korporativnu FB grupu, ali nekoliko desetina brand FB grupi i fan stranica na kojima aktivno rade cele ekipe (Svet 752 člana, Hello! magazin 460 članova…)
  – Takođe, Facebook je iskorišćen za preko 15 brand oglasnih kampanja koje su ostvarile značajne troškovno efektivne rezultate
  – 80% zaposlenih poseduje sopstvene FB profile
• Flickr – Flick se kao foto platforma intenzivno koristi kao platforma za agregiranje i strimovanje foto sadržaja ka brend sajtovima, a primer mogu da budu FHM kanal i Folk club
• …

Nekoliko fotki sa jučerašnjeg događanja možete videti na Flickru, a svima koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju ovom seminaru toplo preporučujem da se prijave ne neki od budućih eduaktivnih programa ovdašnje McCann Erickson afilijacije.