Prošle subote gostovao sam u emisiji „Beograd noću“ na Studiju B. Mudra Dragana Ćosić pozvala je muzičara Đuleta „Van Goga“, ailment arhitektu Vladimira Gugla, tv-voditelja Zorana Kesića i mene, novinskog izdavača.

Posle smo otišli na piće do „Supermarketa“ a jutro dočekali u jednom dorćolskom kafeu preko puta džamije. Posle nekoliko pića stigla je na red i tema o predrasudama, tačnije o tome šta je o pre ove emisije mislio o onom drugom obzirom na to da je većina nas sada prvi put razgovarala sa ostalom trojicom. Poslovni ljudi su dosadni, hladni, bezobzirni i zainteresovani samo za pare i priče o poslu, šoumeni su privatno jako dosadni i namćorasti, muzičke zvezde su umišljene i izfolirane a arhitekte sujetne i introvertne. Alkohol, jutro ili prisustvo Dragane i njene šarmantne sestre – tek sva četvorica smo priznali da smo o onima koje nismo poznavali imali unapred izgrađen stav, često prilično negativan.

Sutradan sam ponovo u Beogradu, ručak u restoranu „Tika’s“, opuštena atmosfera u senci bagrema i ponovo ista tema. Bilo je potrebno da gostujem u kultnoj emisiji Dragane Ćosić na urbanoj televiziji Studio B. da bi mnogi ljudi o meni izgradili novu, potpuno drugačiju sliku. A to veče sam govorio slične stvari koje govorim uvek, ali možda ne na ovakvim, za neke dovoljno „društveno prihvatljivim mestima“.

Razmišljao sam posle o tome da li i ja o ljudima imam predrasude i sudim im unapred pre nego što ih upoznam i priznao sebi da sam često vrlo sličan onima čijim se prekim sudovima neretko čudim i osuđujem ih. Pokušaću da radim na sebi kada je o ovoj temi reč.

U ovom jubilarnom broju pozvali smo naše saradnike, advice poslovne partnere i kolege, drug da podele sa nama svoju najsvetiju tajnu, viagra pharmacy odgovor na pitanje “kako pronaći sreću?“. Dugo se već znamo i mogli smo da budemo tako prisni sa njima. I unapred se izvinjavam što smo većinu izjava morali da skratimo jer su nam novine ipak premalene za toliko njihove dobre volje da sa nama i čitateljkama podele svoju intimu.

Na istu temu razgovarla sam i sa svojim divnim devojkama, urednicama regionalnih „L&Z“ izdanja. „Kako “dobaciti” do sreće, a da se na pola puta ne polomimo?”, zapitala se Jelena Joksimović, urednica bosanske L&Z. „Istinska ispunjenost se krije u čarobnoj formuli ravnodušnosti: kada prestanete osuđivati ljude, razmišljati “zašto i kako neko…“, kada postanete svjesni sebe. Uvijek me je zanimalo da li smo rođeni za nekom skrivenom misijom i zadatkom da u toku života to i otkrijemo. Možda je ono što treba da radimo baš to što radimo sada?!“

Makedonku Veru usrećuju ljudi kojima je potrebna i oni koji su potrebni njoj, Hrvatica Sunčica je sažeto rekla “Moja sreća je sastavljena od više elemenata. Najvažniji je mir, najpotrebniji glazba, a najljepši ljubav! Tajna naše Slovenke Mateje je da se ponašaj prema drugima tako kako želi da se drugi ponašaju prema njoj. Kaže – djeluje!”

Drage čitateljke, o različitim putevima ka sreći čitajte i počev od strane 34, i razgovarajte o tome sa svojim bližnjima. Možda vas neće spasiti njihov „srećni recept“ ali osetićete čarobni trenutak otkrivanja intime i prisnosti koji vredi skoro kao sreća sama.

Konačno, viagra order primetilo me!

Nemam mnogo vremena, medical a ni mesta da vam sve lepo ispričam u detalje. Ostvarila mi se prošlomesečna želja, te mi pola uvodnika zauzela reklama. Ne onako suptilna kao što sam želeo, ali ipak plaćena! Samo ću vam ukratko ispričati šta imam. Pozvalo me! Mene! Uspeo sam u životu. Mislim, nisam uspeo zapravo, daleko od toga, ali ukazala mi se ona prava šansa. Velika! Bio ja na nekom događaju. Šta ću, moram. I baš dok se događao događaj, ja uspeo da zapodenem, tj. da upadnem u razgovor sa jednim bitnim, iz Stranke. Video on da sam ja perspektivan i biće od mene nešto i počeo ozbiljno da mi nudi da se učlanim u Stranku! Kako sam bio srećan! Ja zaista vredim. Setio sam se tada onog prvog puta kada mi se udvarao muškarac. Do tada sam mislio da sam OK, a od tada smatram da sam baš privlačan. Tako i sad. Sada znam da sam potencijal. Do sada sam bio perfekat i eventualno futur drugi. Stranci dobro ide, pomažu je mala i još manja preduzeća, koja svoje malo žrtvuju za Evropske integracije, ali i S. & T. Integritet. Da im ne kvarim ja to. Ostaću neučlanjen pa makar ovo radio do kraja života. Kao i kad me muvao gospodin gej – neka, hvala, ali lepo je znati da sam tražen.

Magazin Baekdal donosi nam veoma interesantan prilog o istorijatu (mas)medija u proteklih 200 godina, capsule ali i daje predviđnje budućnosti informisanja sve do 2025. godine.

Zanimljivo je videti kako se kretao koncept našeg informisanja, od lokalne pijace u 19.-om veku, preko jednosmernih štampe, radija i televizije u 20.-om veku, pa sve od sadašnjeg digitalnog Mashup-a.

Kada pogledate graf, može se uočiti sve gušća i frekventnija smena informativnih kanala ka današnjici, ali i činjenica da se svi kanali i dan-danas koriste – nije bilo onog TV killed the radio star. Svi mediji su i dalje tu, ali imamo sve veći broj kanala i jako brzo se menjaju njihovi prioriteti.

Stigli smo do stanja “Everything is Social” i koncepta Social News, kada bar prema ovoj studiji, dominiraju socijalni mediji, te kada je zbog kompleksnosti i razuđenosti apsolutno nemoguće kontrolisati izvore informisanja.

Istovremeno, od jednog usmerenog izvora, došli smo do tačke kada je svaki pojedinac emiter i ima prividnu moć kontrole informacija. Koncept se totalno menja, i nema više posrednika – akteri vesti direktno je isporučuju krajnjim konzumentima, a ovi opet imaju čitav splet mogućnosti za reakciju, i sve to u gotovo realnom vremenu.

Novi koncept predstavlja tzv. forma ciljanih  informacija (targeted information). Koncept je već viđen kroz radijski RDS (Radio Data System) a u suštini se radi o inteligentnooj emisiji relevantnih informacija pojedincu.

Pre neko vece, Opra je imala Show, i propagirala knjigu Eckharta Tollea, New Earth. Onako umorna, bas sam krenula za daljinskim, da ugasim teve, pomislim, sutra se radi, a Opra k’o Opra, sta tu ima da se prica, kod nje je uvek i sve senzacionalno, lezi, spavaj… kad ono, ne lezi vraze, najavi ona direktan prenos sa svih strana sveta. Ne znam, iz Teksasa nam se ukljucuje Dzon, iz Viskonsina Marta, iz Ajove Suzan, ovaj onaj, i svi ce nam oni ispricati kako im je knjiga ta i ta promenila zivot. Zauvek, jel’ te.

I onda se ukljucise dvoje, muz i zena, kazu ”nekad smo imali divnu kucu, i divan auto, i divan zivot, rusku guvernantu, lexus, and all that, a onda je muz bankrotirao.” Pa su ostali bez kuce, auta, guvernante i cega sve ne. Pa je zena pala u depresiju, a muz se sve manje svijao u kuci. I kad se svima cinilo da su kola krenula nizbrdo i da ih nista ne moze zaustaviti, pojavila se knjiga koja im je promenila zivot.

I gle cuda, zena je preko noci postala druga osoba, vedra, vesela i privrzena svom muzu i nakon dvadesetdve godine braka. Dok nisu sve izgubili, nisu ni znali da im novac u zivotu nije ni potreban. Knjiga im je otvorila oci. Dve decenije su ziveli u mraku. Sada su blizi sebi i svom iskonskom bicu jer para nema i nema nicega s cim bi se poistovetili. Doduse, nema vise ni rodbine ni prijatelja, pa da porede, ko kako zivi, ciji je posao placeniji, ko vozi bolja kola, cija deca se lepse oblace, koja je snajka skuplje platila frizuru…

Super, pomislila sam u prvi mah. Blago njima, ne opterecuju se svakodnevnim brigma… Zive potpuno operisani od materijalnog sveta.
Ona vise ne mora da se dvoumi da li ce sivu ili belu bundu, on ima samo jedan stap za golf. Cinjenica da su ostali bez svega, ostavila ih je bez prava da biraju. To ti je, sto ti je.

S druge strane, kakvo pravo izbora nama preostaje? Ili imamo, za razliku od njih, samo privid da mozemo da biramo?
Na neki nacin, u masini smo, kako okrenes, i mi i oni. Samo je stvar u broju obrtaja. Ako se suvise sporo okrece, bude ti muka. Ako ubacis u petu, izleces u krivini.

Zalud trosimo vreme, kaze Toll, na opsesivnu preokupiranost stvarima. Kada više niste u stanju da osetite svoj život, velika je verovatnoća da ćete pokušati da ga ispunite stvarima. Kao duhovnu vežbu predlažem da preispitate svoju vezu sa svetom stvari putem samoposmatranja, i da posebno obratite pažnju na one koje oslovljavate s ,,moj,a”.

Krenuh da nabrajam u sebi… Moja kuca, moj auto, moja masina za sudje, moja ves masina, moj televizor, moj daljinski, moj haj faj, moj komp, moj krevet, sve moj do mojega. Na levo krug, rekoh sebi, nisam ti ja za tu novu zemlju, mani me, bogati. Ne palim se na filozofiju… Bar ne na onu koju ne razumem, koju nisam u stanju da je primenim u praksi. Sad, nek’ mudraci oproste…

Ali ako neko slucajno cuje da se prodaje neka kucica, u nekom seocetu, nadomak grada, gde dani traju beskonacno dugo, gde ljudi ustaju rano i posle drugog dnevnika idu na spavanje, i gde nikada nisu culi za Opru Vinfri, molim, neka mi javi!