Decembar je uobičajeno vreme zabiranja utisaka, discount preispitivanja i gledanja u godišnji “retrovizor”. Svi mediji imaju svoje godišnje preglede, ailment a svakako najzanimljiviji među njima su oni vizuelnii, ambulance odnosno oni koji daju pregled protekle godine kroz fotografiju.

Svakako najpoznatiji je Time-ov pregled “The Year in Pictures 2009“,  a dodao bih i odlični Boston.com pregled godine kroz fotose, te naravno Rojtersov pregled.

8. jun 2009 Air France A330 se srušio iznad Atlantika

Broj ovih pregleda je veliki, te evo još nekih zanimljivih:

• čuveni magazin LIFE i 2009 Photos of the Year
• naravno ništa bez New York Times pregleda 2009.
• pregled DenverPosta
• Pitchfork’s godišnji pregled
• kineska CCTV ima svoj pregled 2009.
• malo sporta, sve naslovnice Sports Illustrated-a
• najglamuroznije fotke 2009. prema Yahoo! omg!-u
• Defence 2009: A Year in Pictures
• World Press Photo of the Year
• BBC Landscape photo of the year 2009

U nastavku LIFE foto-pregled godine:

Dok se u novogodišnjoj noći budete spremali za glamuruzni provod i opijeni prazničnom atmosferom kao final touch stavljali na sebe svoj omiljeni nakit, buy nećete se setiti neveselog podatka koji je nedavno objavljen u dnevnoj štampi, ailment ili ste ga naprosto prevideli. Ovog decembra je u zlatarama zabeležen najveći otkup zlata poslednjih nekoliko decenija. Žene su prodavale rasparene minđuše, drugs lančiće svoje već poodrasle dece, polomljeno prstenje nekih prošlih ljubavi… Ali prodavao se i mnogo vredniji, stari porodični nakit koji je čuvan stotinu godina unazad. Za gram zlata dobije se oko 1.500 dinara (dok je gram srebra tek 10 dinara). Nije mnogo, ali dovoljno da se plate nagomilani računi ili dugovi koji pritiskaju na izmaku stare godine i da se tako deo tereta i brige bar na trenutak ukloni.
Ponekad je dovoljno samo predahnuti…

Ponekad, pak, da nas usreće, nisu dovoljna ni sva blaga ovog sveta. Kao u slučaju kćeri kralja Mide koji je, po legendi, taštoj princezi ispunio želju da sve što dotakne pretvori u zlato. Kada je dotakla svoje voljene, oni su svi redom izgubili život i pretvorili se u grumen zlata. Naravno, princeza nije bila srećna. Iako nam je ta priča, na ovaj ili onaj način poznata, ipak, u potrazi za onim što nas može usrećiti, često iz vida izgubimo ono što je zaista važno ili što nam je zaista važno. Svakako je lakše onima koji znaju u kom pravcu da tragaju, koji su njihovi putevi, a koje su stranputice. Drugi mnogo vremena provedu trčeći s jednog puta na drugi, stalno sa koferima pod miškom i kartama za daleke destinacije u rukama. Oni se uglavnom izgube na nekom od putovanja i zaborave ko su i gde su pošli i, naravno, šta je zaista važno. Sreća je kada naučite da živite bez nje, rekla je jedna mudra osoba. Ne, nije deprimirajuće – to je ono što je zaista važno.
Srećna Nova!

Tekst je objavljen u magazinu “Lepota i zdravlje” br. 107 januar 2010.

Movement of jad people…

Svaki pošteni Amerikanac pamti gde je bio kad su ubili Kennedyja. Tačno se seća gde ga je vest zatekla. Tako će i svaki dobronamerni građanin ove države u sećanju imati momenat kada su nam ukinute vize za EU. Prepričavaće se unucima: “… baš sam zasecao dobro uraslu noktinu na levom palcu noge kad ono – Olli Rehn uz’o i objavio da nema više viza”. Ovo jeste najbolja vest koju sam ikad čuo preko onog mog jadnog srebrnog “Samsunga”, otkad ga imam – a imam ga još od pre nego što je uveden (pokojni) “Treći kanal”. Preko njega sam čuo i za uvođenje viza 1992, preko njega sam ih i ispratio u istoriju. Sad mogu u Segedin da kupim sebi novi TV. Onaj tanki! Mislio sam da je to potpuno nemoguće ali čak i ova vest uspela je da izazove podeljene reakcije u našoj javnosti! Da. Zaista se pojavila ekipa koja je objašnjavala pogubnost ukidanja viza i skrivenu zaveru iza toga. Sa druge strane, oni kao zaslužni za ukidanje toliko su preterali sa euforijom da sam isprva mislio da vest glasi: “Vize su ukinute, a u besplatne biometrijske pasoše, koje dostavljamo na kućnu adresu, Vlada Srbije i Savet ministara EU uturiće svakom po 5.000 evra i avionsku kartu do željene destinacije”.
Moj najomiljeniji deo tog cirkusa, pored dnevnih upozorenja po štampi na opasnosti koje krije EU, jeste konkurs nekog ministarstva čiji će pobednici 19. decembra krenuti na desetodnevno putovanje u Evropu. Predloženi građani moraju biti dokazano uskraćeni za razne stvari ali i imati neku zaslugu koja ih izdvaja od ostatka Armije bednih. Znate da retko tražim usluge od vas ali sad mi trebate… Hoću o trošku države (svih vas) da idem na putovanje! Predložite me nadležnima. Nisam bogat (videti ono o TV-u s početka teksta) a imam i razne hvale vredne poduhvate. Biran sam za predsednika Odeljenske zajednice u OŠ, mogu da savijem palac preko nadlanice, jednom sam pojeo 36 palačinaka (svedok moja baba Jelena Milinović rođ. Stanišić, dostupna po potrebi), stigao sam do “Brzih prstiju” u kvizu Milioner”, hapšen sam u prošlom režimu i imam geometrijski pasoš (savršen pravougaonik, malo zaobljen). Učinite mi to, doneću vam kinder jaja i porniće.

Daško Milinović

OVAJ SVET JE IPAK LAŽAN: Veštačka ostrva "The World" kod Dubaija

Vest da je kompanija “Dubai World” zatražila odlaganje vraćanja svog basnoslovnog duga od 59 milijardi dolara, pills oborila je preko noći vrednosti akcija na berzi u Dubaiju i drugim delovima Ujedinjenih Arapskih Emirata izazvavši tako novu histeriju na finansijskim tržištima širom sveta. “Dubai World” poseduje veštačka ostrva “Palma” i “Svet” u Dubaiju, veliki broj nekretnina širom UAE i Evrope, suvlasnik je i brojnih turističkih atrakcija u Londonu poput muzeja “Madam Tiso” ili velikog točka pozatog kao “London Eye”.

Kada sam pre manje od mesec dana po treći put bio u Dubaiju – u hotelu “Jumeirah Beach” u kojem je bio organizovan FIPP sajam magazinskih licenci – jedini turisti bili su Rusi. Šest godina ranije, u istom hotelu smeštenom tačno preko puta “Burj el Araba” bio sam sa suprugom na odmoru, to je bio svadbeni poklon jednog prijatelja. Te, 2003. ovaj je hotel, podjednako skup kao i danas, bio pun turista iz celog sveta.

Sada, u novembru 2009, jedino su Rusi spremni da plate besmisleno visoke cene najekskluzivnijih rizorta u Dubaiju. Učesnici sajma licenci bili su ozlojeđeni na organizatore što su – u godini koja je zbog ekonomske krize bila najpogubnija po izdavače širom sveta u poslednjih nekoliko decenija – odabrali da manifestaciju održe na jednoj od najskupljih i najekstravagandnijih tačaka na planeti.

Dok smo se kupali na zaista besprekornoj peščanoj plaži posmatrajući impresivne konture nedvosmisleno arhitektonski originalnog “Burj el Araba”, razmišljao sam o tome da je ovaj hotel (za koji je naša javnost prvi put čula kada je u njemu Novu 2002. godinu dočekao tadašnji srpski premijer “sa ekipom saradnika”) tokom proteklih godina postao sinonim za pomodarska letovanja novopečenih ovdašnjih (i ruskih, dakako) bogataša. Tu nema istorije, muzeja, kulture, koncerata, “domorodaca” i njihovih običaja – samo zlato, luksuz, plaže i shopping. Dubai i Maldivi – kao braća blizanci za “letovanje bez mozga”. Kada čujem da neko tamo ide na letovanje bez naročitog povoda, sve mi je jasno.

Drugi put obreo sam se u Dubaiju aprila 2008. godine na svadbi svoje dugogodišnje prijateljice Jelene Jakovljević, zvanične Miss Jugoslavije 1998, koja je, na užas svojih koleginica i “prijateljica”, jedina uspela da se uda za pravog milijardera, pri tom još i mladog, i sasvim različitog po izgledu od bogatih muževa ovdašnjih “uspešnih udavača”.

Mladoženjina porodica poseduje mnoge zgrade u Dubaiju, u jednoj od njih – neboderu “The Place” bili su smešteni (naravno, o trošku domaćina) mnogobrojni gosti, Jelenini rođaci i prijatelji iz Srbije. Tada sam, na ovom istom mestu, napisao blog inspirisan poslom Abdulaha koji izdaje skijašku opremu na fejk skijalištu u sklopu Shopping centra “Emirates Mall”.

U Dubaiju rade na hiljade devojaka i momaka iz Srbije i drugih republika bivše Jugoslavije, uglavnom na poslovima stjuardesa i stjuarda ovdašnjih avio-kompanija te konobara i obezbeđenja, ali bave se i poslovima u finansijskom sektoru, kao stručnjaci za HR i sl… Ima mnogo i manekenki i modela za koje zlobnici tvrde da im se posao ne završava kada siđu sa modne piste.

Manje sreće od njih imaju na desetine hiljada fizičkih i građevinskih radnika koji godinama za bedne plate grade nebodere i luksuzne hotele u Dubaiju. Dolaze uglavnom iz Pakistana, Indije, Bangladeša ili Filipina, privučeni obećanjima o velikoj zaradi. Po dolasku u zemlju oduzimaju im pasoše (zvuči poznato?) i smeštaju ih u kontejrnerska naselja van gradova gde uživaju tretman kakav su imali robovi na rimskim galijama. Crne statistike pokazuju da na stotine njih godišnje biva teško povređeno na građevinama na kojima rade a više desetina izgubi život na poslu. Nekoliko registrovanih pokušaja pobune ugušeno je u krvi brutalnim policijskim akcijama.
Sjaj luksuznih hotela, šoping molova i brendova “Gucci”, “Prada”, “Dior”, “Louis Vuitton”… izglancan je znojem i krvlju “robova sa istoka”. Dubai, kao i ostalih šest članica emirata UAE, po političkom uređenju je autoritarna diktatura u kojoj svu vlast drži vladarska porodica okružena svitom oligarha, nema demokratkih izbora ali Zapadu to ne smeta i niko ne šalje avione da ih disciplinuje i tako obezbedi poštovanje ljudskih prava.

U odličnom kineskom restoranu hotela “Madinat”, odmah do “Jumeirah Beacha”, u proleće 2008. godine jeli smo patku. Ovoga puta nisu nas pustili unutra, ceo restoran zakupio je Bil Klinton koji je, sa suprugom Hilari (ili ona sa njim?) i svitom, ovde večerao. Hipokrizija na potpunom vrhuncu: američki predsednik koji je tokom devedesetih uveo praksu “vojnih intervencija u cilju zaštite ljudskih prava” večerava u hotelu koji je sinonim finansijski neodržive “kule od karata” i “balona od sapunice”, u gradu izgrađenom na najbrutalnijem kršenju ljudskih prava robovske radne snage, u državi kojom vlada autokratski šeik…

Pored toga što je, kako smo saznali ovih dana, izgrađen na finanskijski trulim temeljima, Dubai počiva i na moralno problematičnim postulatima društva u kojem kasta bogataša i njihovih bogatih gostiju-turista živi na račun robovskog rada desetine hiljada “ljudi iz kontejnera”.