Jako me zabole…

“Doktore, takva-i-takva stvar!”, panično sam uleteo na odeljenje psihijatrije lokalnog dispanzera. “Razumem, smirite se. Biće sve u redu”, dočekao me je smirenim glasom i velikodušno mi ponudio svoj kauč. On je poslednji koji može da mi pomogne. Moj um je na granici da se pretvori u paštetu i napusti me zauvek. Što je najgore, ja zapravo ne znam jesam li ja uopšte lud. Sve ukazuje na to da jesam. Nema okolišanja, izneću svoj problem otvoreno i hrabro: “Doktore, mene boli lakat, uvo i dupe za Novaka Đokovića i njegove teniske uspehe. Štaviše, dragi moj doktore, mene ceo tenis uopšte ne zanima. Eto, rekao sam!”

Dugo je ćutao i gledao me u oči, a zatim progovorio: “Mladi Milinoviću, to što si ti osetio sasvim je prirodno. Nauka poznaje milione slučajeva u kojima zdrave osobe osećaju ravnodušnost prema tenisu. Neke od tih osoba čak su srpskog porekla.” Pogledao sam ga, a oči su mi se smejale, mislio sam da sam pronašao spasenje. Ja sam normalan! Sa mnom je sve u redu! “Međutim, mladiću čestiti”, nastavio je potom, “iako je to osećanje sasvim prirodno i ne može nikome da šteti, nije poželjno iskazivati ga javno, pogotovo ne u sredini kao što je naša.”
Objasnio mi je da će mi društveni život biti uništen, a javna osuda mog stava može ići toliko daleko da ću verovatno biti prokazan kao izdajnik svoje zemlje i naroda.
“I ja sam, nikome ne reci, potpuno nefasciniran tenisom, a Đokovićev lik uspevam da zapamtim samo zato što mi je izuzetno iritantan”, rekao je konspirativno, šapćući. “Pokazaću ti proverene tehnike pomoću kojih će izgledati kao da te zaista zanima tenis, a zapravo ćeš moći da se posvetiš svom životu, radu i svemu ostalom.”

Prosvetlio me je sa nekoliko zaista jednostavnih izraza: Nole, brejk, đus, as, set i Federer, a potom mi otkrio načine zaobilaženja TV kanala na kojima dominira narandžasta ili zelena površina. Saznao sam da, van granica naše domovine, postoje bukvalno dve milijarde ljudi koje ne prate tenis. Ulio mi je nadu! Nosim se mišlju o odlasku u Švedsku, Kanadu ili neku drugu napredniju zemlju u kojoj se javno iskazivanje neinteresovanja za tenis toleriše. Opet, sa druge strane, jača mi i želja da se za te ideale borim u svojoj zemlji! Nema predaje.

Samo hrabro – što bi rek’o Nole…

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 95 jul 2011.

Prošle nedelje je The New York Observer predstavio redizajnirani medijski sajt Observer.com, adiposity ali pored redizajna sajt je migrirao sa  Drupala na WordPress.

Redizjan i migraciaj uslovljeni su pojednostavljivanjem odražvanja i fokusiranjem na jasniju prezentaciju najvažnijih vesti, order te prilagođavanje većem volumenu dnevnih objava sadržaja. Posetite novi Observer.com, remedy a više o migraciji i redizjanu pročitajte na Yahoo portalu. Takođe, obratite pažnju na novo izdanje Wordpresa –  WordPress 3.2 (RC1).

Na kraju ovog broja, abortion prelistavajući ga pre slanja u štampariju, asthma imala sam utisak da smo mnogo truda i pažnje posvetili podizanju vašeg (i našeg) samopoštovanja i sigurnosti koji nas, pills hteli to da priznamo ili ne, napuštaju usred leta kada treba potpuno da se razodenemo. Iako uvek imamo dobre namere da steknemo top-formu i doteramo figuru i čini nam se da za to imamo sve vreme sveta, taj dan kada treba da se razgolitimo dočeka nas nespremne. Da, to se odnosi i na one dugonoge lepotice koje u sebi tiho pate zbog malih nesavršenosti tena ili kose ili ko zna kakvog nesklada svoje figure, koja se nama, nezainteresovanim posmatračima, čini besprekornom. Dakle, svako ima svoju muku i, poznato nam je, svakome je njegova najteža, čak i ako bi se na nekom vanvremenskom tasu objektivnosti pokazalo da ona ima vrlo malu specifičnu težinu.
Znajući za te naše okupacije svojim ličnim, malim svetovima, imamo priliku da, svesni toga, ponekad podignemo glavu i okrenemo se ka onima kojima možemo pomoći u rešavanju njihovih objektivnih problema. Možda bi bilo najpoštenije da kažem odmah i bez okolišanja: ukoliko ste na odmoru i bezbrižno listate L&Z i zaista trenutno ne morate da brinete o drugim stvarima osim o destinaciji za letovanje ili kupaćem koji najbolje prikriva vaše nedostatke (ne, sve ovo nije nevažno!), uložite malo svog vremena, energije i brige za “nevidljive ljude”. Za one koje ne primećujemo, zaboravljamo da postoje, pretvaramo se da ne znamo za njih, ophrvani tempom sopstvene svakodnevne žurbe. Odlučite se za neki od naših humanitarnih predloga (sada pogled bacite udesno :). Nakon toga ćete biti srećniji u svojim novim letnjim krpicama, na svojoj letnjoj top-destinaciji, u svom telu.

U svojoj koži. Garantujemo!

Tekst je objavljen kao uvodnik u magazinu “Lepota&Zdravlje” br. 125 jul 2010.