L&Z jelka koja ima i miris i ukus

Redakcija Lepote i zdravlja okitila je jednu od dvadesetak humanitarnih jelki u hotelu Hyatt. Naša jelka nije samo vizuelna atrakcija već ima i miris i ukus.

Uz pomoć Garden centra i naše koleginice Ženje Aćimović, anesthetist | urednice Dobre hrane jelku smo okitili šarenim medenjacima sa mirisom cimeta i đumbira. Ako se i vama dopada naša tradicionalna jelka, slobodno ukradite našu ideju!

Ove godine nema uslova čak ni za nerviranje

Ljudi moji, došlo je zadnje vreme! Prethodnih 30 godina mog života običaj je bio da me u ovo vreme ceo svet nervira pitanjem koje se tiče mojih planova u vezi s novogodišnjim praznikom. Kako sam samo znao dobro da popizdim i odgovorim nizom sikteraških rečenica. Od “jebe mi se za Novu godinu” do kratkog a jednako dragog “M’rš bre od mene s tim sranjima!”. Nekada bih, ako je postavljač (a češće postavljačica) uporna ili iskazuje poseban entuzijazam za ovu temu, počeo da izmišljam najveće gluposti. “Znaš, ja ne slavim Novu godinu jer sam Jehovin svedok, a i inače mi je na taj dan stradala cela familija u čudnoj nesreći koja uključuje neispravne seks-igračke” ili “E, dobro da si me pitala! Ove godine idem 31. decembra na krstarenje oko sveta. Vraćam se 3. ujutro jer imamo sastanak sa marketingom u vezi sa novim brojem”. Bilo je to tako sve do ove godine…

Već je polovina decembra, a mene niko živi još nije gnjavio Novom godinom! Nešto debelo nije u redu. Mogućnost da su ukapirali da me ne treba pitati isključujem jer je neverovatno da skopčaju baš iz 31. puta. Ne, nešto drugo je posredi.

Kriza. Svetska ekonomska kriza pretvorila se u duhovno-moralnu. Ne onu o kojoj kukaju popovi, večito zabrinuti za naše seksualne živote. Mislim na nizak moral u smislu utučenosti. Defetizam i renesansa. Taj rad. Narocki rečeno: svi se skenjali! Ja i dalje volim da mislim da je, recimo, 1993. bila gora od 2011, ali sad me i ovi što pamte 1941. počinju plašiti. Pa je l’ stvarno toliko grozno? Kažu da je problem što nema nade. I kad je četresprve Švabo udariiiijo i kad su devedestreće ratovi i N. I. N. I. sankcije zacarile, ljudi su imali veru da će to proći, te da ćemo se pridružiti normalnom ostatku čovečanstva. Sad nekako izgleda da nismo usamljeni u svom beznađu. Ceo svet deluje pomereno i kao da besciljno tumara. Samo čekam da odnekud izlete ona dva Roma iz “Ko to tamo peva” i da krenu da zloslute na drombuljama… Nemojte. Nisam baš ni lik koji će, što bi rekao predsednik, “širiti neutemeljeni optimizam”, ali mnogo smo zamračili. Mi smo vam, sa naše strane, ponudili neophodnu, minimalnu dozu lepih i nagih cura, a vi popijte nešto, pa malo da se trgnemo. Nemam rešenje ali…

Ajd živeli!