Dok završavamo ovaj broj, sale cela se Evropa bori s posledicama snežne i ledene zime. Iako svesni velikih katastrofa koje su hladni dani prouzrokovali   u najugroženijim delovima naše zemlje, u pauzama pričamo o zimskim uspomenama iz detinjstva. Moram priznati da smo žalili i svoje smrznute ljubimce: pse lutalice, pa srne i zečeve koji se smrzavaju u zaleđenim šumama, vrane i vrapčiće koji zvrkuću na minus dvadeset u potrazi za mrvicama hrane, a nismo preskočili ni sirotu “devojčicu sa šibicama”. Upravo u to vreme, bavili smo se prirodom i na drugi način, u novom ekološkom dodatku U skladu s prirodom, i postali joj veoma bliski. S druge strane, nismo mogli da se ne upitamo – zašto priroda ume da bude tako surova?!

Verujemo da su ova zima, koja polagano ističe, i naš specijal upravo podsetnik na to da je priroda ponekad daleko iznad nas i da je dobro da budemo svesni te činjenice. I da sve što je čovek uradio od momenta svog postanka, pre 30.000 godina, do danas ume da bude nedovoljno ako priroda odluči da pokaže svoje divlje i veličanstveno lice. Baš zbog toga nekada mislimo da smo, kao pojedinci, premali da bi naša dela na bilo koji način pomogla da se u odnosu čoveka i prirode napravi malo reda. U L&Z verujemo da bi bilo dobro da svako preuzme svoj deo odgovornost i razvije ono što se naziva “eco friendly life style”. Kada bismo svi verovali u to, zaista bi jednoga dana tih sedam miliona malih, individualnih pomaka bilo dovoljno da svih sedam miliona ljudi živi srećan život na planeti Zemlji, u skladu sa njenim zakonitostima, i sopstevnim potrebama.

Tekst je objavljen kao uvodnik u magazinu “Lepota&Zdravlje” br. 133 mart 2012.

Manje graciozni rođak istoimenog jelena

Hvala vam što me saslušate svakog meseca. Mislim da sam hiljade uštedeo otvarajući dušu vama svakog meseca, anabolics ne plaćajući tako stručno lice da me sasluša. Ovog meseca najviše me je nervirao sneg i njegov krajnje nekorektni odnos prema mojem automobilu. Ama baš svaki dan Vanredne situacije doneo mi je novu štetu na kolima. Svaki jebeni dan mi je nešto novo otpalo ili riknulo, a sve zbog nenormalnih uslova vožnje. Sneg još i ne pokazuje nameru da se otopi, a već sam prevalio 150 evra u tim jadnim, malim kvarovima. Čekam da se skroz otopi i da vidim da mi fali 2/3 auta. S druge strane, prisustvo saobraćajne policije gotovo da je nepostojeće.

Ti najveći neprijatelji bezbednosti u saobraćaju uzeli su malo da se odmore jer shvataju da snegom prekriveni kolovozi i generalna govnjivost u prometu dovoljno maltretiraju vozače te njihove tlačiteljske usluge nisu neophodne. Ponos francuske auto-industrije s kraja prošlog stoleća u mojem vlasništvu ove zime bio je, od strane mene lično, otkopavan lopatom preko petnaest puta. Nisam se dugo družio s lopatom i mogu vam reći da jedno drugom nismo nedostajali. Komotno bih mogao da je ne vidim još jedanaest godina. Ipak, ako je ikad opet vidim, neka bude ova plastična za sneg, a ne ona ozbiljna, metalna. Nju kad držiš u ruci, znaš da si mogao mnogo bolje proći u životu.
Mamu mu, još pada! Hvala vam još jednom, dobri ljudi…

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 103 mart 2012.