Pre nedelju dana, viagra 60mg na radost  novosađana ali i svih namernika zainteresovanih za istoriju promocije i reklame, u Muzeju Vojvodine otvorena izložba “Sve je samo reklama” autora Ljubice Otić, muzejskog savetnik – istoričara, Veselinke Marković, višeg kustosa – istoričara i Mirka Grlice, muzejskog savetnika – istoričara.

Kako će ova izložba  biti otvorena do 30. marta 2013. godine niko od novosađana nema prava na izgovor da je ne poseti :)

Pojam reklame kao svojevrsnog fenomena u razvoju ljudskog društva veoma je kompleksan, kao i oblici kroz koje se ona ispoljavala u određenim vremenskim periodima. Reklama se tokom opšteg istorijskog razvoja menjala i prilagođavala potrebama poslovnog i društvenog života. Iako su trgovci i zanatlije još u dalekoj prošlosti shvatili njen značaj, temelji i osnovneideje savremenog marketinga potiču iz druge polovine 19. i sa početka 20. veka.

Privredni razvoj Vojvodine tokom 19. veka nije imao isti intenzitet kao u većini evropskih zemalja, ali je, ipak, i na ovom prostoru bilo prisutno oglašavanje i reklamiranje zanatskih i industrijskih proizvoda, kao i uslužnih delatnosti. Jačanje ekonomske osnove društva i porast broja zanatskih i trgovačkih radnji doveli su do konkurentske borbe na tržištu, a reklama je postala moćna poluga poslovnog uspeha. Potencijalne kupce je trebalo privući kvalitetom proizvoda, lepotom njihovog dizajna, ali i pravovremenim i dobro osmišljenim oglasom i reklamom. Dizajn proizvoda i pojedinih vidova reklama menjao se u skladu sa stilskim odlikama određenog perioda.

U nastavku, evo pregleda dela izložbe, samo kao tizer koji će vas privući da posetite ovu veoma zanimljivu postavku:

Krema Desanka ispravlja bore

Cimer za tvornicu salama “Herz i sin” iz Banatskog Karlovca

Reklama za novosadski Albus sapun

Kalodont

Gerberovo pivo iz Pančeva

Čuveni Bajerov aspirin

“Želeo bih da mi se deca jave i da se zaboravi sve što je bilo”, and kaže otac petoro dece, allergy pesnik i beskućnik s ulica našeg grada. Neke želje, iako obične, male i prirodne, deluju tako nedostižno. D. će, zasad, morati da se se zadovolji krovom nad glavom u jednom od prihvatilišta za odrasle koje smo posetili u okviru niza kompanijskih humanitarnih aktivnosti tokom ove godine. Nastaviće svoj život s nadom da će mu želje možda biti ispunjene, iako se čini da je već umoran i ne može mnogo učiniti kako bi postavio stvari na svoje mesto. D. i njemu slični ljudi, nažalost, nisu svesni koliko su bitni za sve nas, “ostale”.

Oni su ljudi-lekcije. Uče nas tome šta je u životu važno, čemu treba stremiti, šta je to što nas zaista može ispuniti i zagrejati nam dušu. Kada bi to znali, možda bi uspeli da podignu pognutu glavu, da povrate samopoštovanje, da shvate da nisu gubitnici već naši učitelji. Možemo im pomoći u tome ukoliko doprinesemo da budu vidljivi, pre svega nama samima, a onda i našoj deci, dragim osobama, kolegama i – ako priznamo da smo spremni da učimo od njih i da se menjamo. U ovom trenutku to znači – da prihvatimo neke nove vrednosti, da prestanemo robovati starim zahtevima od života i da našu novogodišnju jelku umesto skupim, zlatnim, kitnjastim kuglama ovaj put okitimo pozitivnim mislima i toplim porukama. To smo uradili i mi, učestvujući u akciji humanitarne fondacije Ana i Vlade Divac – Najlepša jelka. Jelku L&Z okitili smo fotografijama i motivacionim izjavama naših olimpijaca i paraolimpijaca kojima ćemo se rukovoditi i u 2013. Osim toga, na pragu nove godine dali smo šansu i: veoma mladima (Antonina, na samom početku manekenske karijere), nedovoljno afirmisanima (Andrea, rukmetašica) i pravim, rafiniranim umetnicama (Bojana, balerina iz Narodnog pozorišta). Vidite ih vedre i nasmejane na našoj naslovnici, a njihove priče iz kojih ćemo takođe učiti pročitajte na strani 22.

I na kraju, dajemo šansu i vama, drage naše čitateljke: budite i dalje s Lepotom i zdravljem!
Srećna 2013!

Tekst je objavljen kao uvodnik u magazinu “Lepota&Zdravlje” br. 143 januar 2013.

Nisam ja samo stariji nego smo i mi jadniji

Treću godinu zaredom, anesthetist a možda i duže, ali za ovoliko sam siguran, imamo prilike da uživamo u danima Kopaonika u Novom Sadu (Beogradu, Subotici, Podgorici). Nešto se tamo negde otkačilo, pregorelo, slomilo, pa sad u mom kraju imamo skoro ceo jedan mesec godišnje pokriven metrom snega, a temperatura padne i do –27 Celzijusovih. Dve stvari odmah primećujem: 1. Ovako nije bilo kad sam ja bio mali i 2. Userem se od straha kad vidim kako napada, a da se ovo dešava dvanaestogodišnjem meni – bio bih presrećan pa bih se opet uneredio. Upišavanjem. Od sreće!
Celo detinjstvo maštao sam o tvrđavi od snega u dvorištu iza zgrade. O dve tvrđave! Pa da ratuju moja zgrada protiv Mikičine i Jocine. Tvrđava da bude visoka dva metra i da ima snežne stepenice i tunel za brzo bekstvo. Ali, tada nije bilo ovoliko snega. Ako bi se skupio sneg koji je napadao za dve tadašnje zime, ne bi ga bilo onoliko koliko je napadao samo juče i danas.
Kad sam konačno dobio sneg svog života, bez da idem na udaljene planine, nisam se obradovao nego sam prestravljen. Da li sam ja to odrastao pa su zimske čarolije prestale da deluju na mene? Ne! Odgovorno tvrdim da sam malo odmakao od onog klinca koji se pali na grudvanje i igloe. Znam to jer me petarde i vatrometi jednako, ako ne i više, oduševljavaju i sada. O čemu se radi? Radi se o tome da danas živim u jadnijem društvu. Živim u lešini od države, okružen živim mrtvacima. Jedan sneg nam nokautira zemlju i drži je u nepokretnosti nedeljama. Sve crkne jer i bez snega je na izdisaju. Plašim se da će nestati struje. Plašim se da ću sjebati auto i pući lovu koju nemam na popravku. Plašim se da će opet ostati zatrpan i da ću skupo plaćati taksi kad želim da se pomerim nekud. Plašim se da će mi neko drag pasti i slomiti se ili drugačije nadrljati, a lečenje je skupo i traljavo. Plašim se da tu bednu i jadnu situaciju ne iskoristi neki od hiljada ludaka i napravi neko novo, veliko sranje na ekonomsko-političkom planu. Na kraju krajeva, plašim se jer ne vidim ni decu koja bi trebalo da se raduju ovolikom snegu. Tužni ljudi izgledaju još tužnije na snegu. Zimska idila baš i nije idila ako izaziva strah i očaj.

Srećna vam Nova godina! Daj te petarde i vatromet da dignem u vazduh ovaj skenj!

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 112 januar/februar 2013.