Prim. ured. 08/08
Friday, August 1st, 2008
Ne, Novi Sad nije najlepši kada dođe proleće. Neki se sekretar svojevremeno dosetio da bi bilo najpraktičnije kada bi se u gradu zasadile topole, tako da proleće u Novom Sadu više podseća na kakvu kilavu zimu sa iritantnom vejavicom, pogubnom za astmatičare, nego na ovo lirski eksploativo godišnje doba. Novi Sad je najlepši dok traje Exit. Zašto?
Zato što se u gradu, u kojem ne postoji ni pristojan bioskop već dokoni žitelji zabave radi prenose venerične bolesti, konačno nešto dešava. Stariji sedeoci dobiju priliku da se naglas zabrinu nad pridošlicama, mudro ustvrde kako su naša deca zapravo fina, i uvale im pri tom ukus egzotike u vidu klipa kuvanog kukuruza. Mlađi, pak, skeniraju goste sa kojima nakratko dele svoj habitat i jednostavnom opservacijom dođu do revolucionarnog zaključka da i ovi imaju ruke, noge, glavu, nose odeću kako bi pokrili itimne delove tela (ili ne…)
Ukratko, da su u osnovi isti. Gosti, doduše, malo više povraćaju po zelenim površinama, ali to je to. Stvari se malo zakomplikuju nakon što okupljeno društvo ugleda atraktivnu pripadnicu druge rase, ali i tada je prilično zabavno posmatrati unezverena lica domorodaca kada shvate da nisu sami u svemiru… A onda, cirkus ode iz našeg malog grada…
Naslednici našeg disk sveta shvataju da je vreme za povratak svojoj tribalnoj tradiciji. Vreme je da se nastavi ritualni ples pauna, da se odmere snage, pokažu mišići, skoči s mosta, popije Dunav, zaljubljeno gleda u sliku sopstvene nesreće… Shvataju da mogu da se… I eventualno to snime mobilnim telefonom… Eto zabave!