Moralo je jednom i o ovome nešto da se kaže…

Je l’ i vama muka kada vidite one proseravačke tekstove raznih matorih novinara u kojima pišu kako oni stalno i mnogo cugaju? One priče kako su se, gde su se, sa kim su se i koliko napili. “Legenda novinarstva” uvek mora da ide u paketu sa alkoholizmom i anegdotama o brljavljenju. Sad nas mlađe kao da treba da bude sramota što se nismo trideset godina vukli po nekim državnim sivim listovima, sedeli u firminom bifeu i neuspešno pokušavali da kresnemo konobaricu. “E, vi klinci… nemate vi, bre, pojma… Kad smo se Momo K., Risto Đ. i ja napili domaće brlje dok smo ilegalno slavili Srpsku novu godinu u redakciji, pa smo pokupili neke Zagrepčanke… Eeeej! Bljaaaauuurrgh!”. Priznajem, nisam završio tu “školu srpskog novinarstva”. Rođen sam tek kad su oni već podobijali sve samoupravljačke plakete i značke. Stasavao sam u vreme kada su promenili stranu i otkrili još bolji i jeftiniji bife sa nacionalno svesnim cenovnikom. Ispranu zelenu vijetnamku nasledio sam već tako ispranu od ćaleta (Nije novinar! Pošten čovek), a onu torbu “na jedno rame” nosim samo kad baš moram i nikako nije kožna! Volim da pijem, ali me je prošao onaj mladalački entuzijazam, pa sad pijem samo kad ima nešto fino da se pije. Nikada se nisam potpuno obeznanio od cuge, iako je bilo pokušaja. Pre neki dan saznao sam i zašto mi treba pola plate da bih se pošteno uvoštio. Ne, nije zato što je plata tolika kolika je. Moja jetra obdarena je (ili osakaćena, ne znam još sigurno) prirodnom sposobnošću da se nosi sa mnogo alkohola, rekao mi doktor. Prvi put napio sam se kada mi je bilo pet godina, i za to su krivi lovci na nekoj narodskoj proslavi u Sremu na koju su me roditelji odveli. Bio je to špricer, moja prva i najveća alkoholna ljubav. Od tada se viđamo kad možemo, a vremenom sam od njega počeo da zahtevam da bude makar od nekog boljeg makedonskog belog. Volim i džin-tonik, što mi je posebno interesantno jer ne znam šta mi je odvratnije, sam džin ili sam tonik? Tražim da mi nacede malo limuna, ako se može. Šta? Boli vas dupe za to šta ja volim da pijem, kad i kako? Samo sam hteo da vam dočaram kako se osećam kad počnu ovakve priče. Nego, da li i vi imate u društvu nekog koji voli da skida svu odeću sa sebe? U čemu je tu fora?