Izdanje Lepote&Zdravlja koje je pred vama posvećeno je pre svega ZDRAVLJU. Jedan od razloga jeste to što nas uskoro, allergist već 3. oktobra, pilule očekuje Pro femina 2013 – Okrugli sto Žensko zdravlje u fokusu. Na stranicama 92–97 možete pročitati razmišljanja učesnika našeg okruglog stola, ljudi koji su lekari ili se na drugi način bave zdravljem, na temu svetlih i tamnih strana ove važne oblasti. Očito je da smo svi svesni problema u našem zdravstvu, a mnogi imaju i dobre ideje za njihovo prevazilaženje i volju da ih sprovode u delo. Iz dana u dan, u velikoj posvećenosti svom poslu. Nadamo se da će i L&Z biti bar kockica u tom mozaiku faktora koji treba da se sklope kako bi se situacija u našem zdravstvu popravila.

Uvek kad se neko u mojoj okolini razboli ili ako sama imam zdravstvenih problema, pomislim – zar nije dovoljno teško to što moramo da se suočavamo s bolešću i krhkošću svoga tela, zar nisu dovoljne neprijatne dijagnostičke, a potom terapeutske procedure, vreme i novac što moramo da izdvojimo, promene u načinu života koje s puno discipline treba da uvedemo?! Zar to nije dovoljno, nego moramo da se suočavamo s namrštenim, nadmenim i hladnim lica medicinskog osoblja, od kojeg toliko zavisimo upravo kada smo bolesni i nemoćni. Odmah da kažem, postoje divni izuzeci. I shvatam da je izuzetnih primera mnogo, i da neću moći sve da ih nabrojim… čak i na najmanje očekivanim mestima, u nekim domovima za stare u kojima sam bila, u stacionarima za mentalno obolele, a o privatnim zdravstvenim ustanovama da i ne govorim. Ipak, kada bih ja imala čarobni štapić kojim bih mogla uvesti jednu jedinu značajnu promenu u zdravstvu, bio bi to način na koji se vrši selekcija ljudi pri upisu u srednje medicinske škole i na medicinski fakultet. Zahvaljujući njemu, s bolesnim ljudima bi radili samo oni koji pokazuju autentičnu potrebu da pomognu, altruizam i humanost, a ne i oni koji u odnosu s bolesnicima realizuju svoju potrebu za superiornošću i dominacijom.

Poznata su vam ona siva rana jutra, često slučajno upravo u jesen, kad smo prinuđeni da čekamo u hodnicima laboratorija, da čekamo na upute i zakazivanja ili, još gore, kad sve to radimo s bolesnim detetom u naručju ili sa starim roditeljem. Sva ta jutra bila bi podnošljivija, u svakom slučaju ljudskija, da oni od kojih zavisi naše zdravlje, zdravlje naše dece i bližnjih imaju dovoljno snage, vremena, ljubavi… da nam kažu toplu reč i stave ruku na rame. U bolnici su mi se desile najdivnije i najmučnije stvari u životu: rođenje moje dece, ali i njihovi bolnički dani, ispitivanja, pa i operacije.

Bolest je, kažu, iskušenje, ali i šansa – put koji nas vodi u drugačiji život.

Zar ne bi bilo divno kad bi u tim momentima pored nas bili pravi anđeli dobrog srca?!

Tekst je objavljen u magazinu “Lepota i Zdravlje” br. 152 oktobar 2013.