Fight Club je kerov kulen za njega…

“Koliko možeš znati o sebi ako se nikad nisi potukao”, cough bila je ključna rečenica iz romana i filma “Fight Club” i svi su odlepili na to. Gomile mekušaca i onih što su se uvek držali podalje od svakog konflikta počeli su da se lože na tuče i nasilje. Odjednom je UFC drugi najpopularniji sport na svetu. Sve je to sranje, diagnosis prijatelju moj. Prava muškost je na gradilištu. Kad staneš pred građevinu, pogledaš je u oči (pesnička sloboda), srušiš je, pokupiš razbacane cigle i napraviš novu od toga. Ne plaćaš majstore nego sam, sa svojim jednako (ne)iskusnim prijateljima, ovladavaš drevnom veštinom građevinarstva. Sa strane delujete kao reklama za pivo. Loše režirana i bez budžeta, ali ipak…

Šta sve čovek sa svojih deset prstiju može! Čak i onaj što za život zarađuje umačući te prste u tastaturu! I još nešto: dobacivanje za curama zaista lepše dođe dok se meša beton u mešalici a lopata ume da sluša i razume sve probleme. U pauzama fizikalisanja, grupa intelektualaca došla je i do rešenja problema svetske ekonomije. Mobom! Sve smo smislili. Rasturili smo sam temelj kapitalizma. Šteta što smo sutradan svi morali biti kod gazda na svojim radnim mestima, pa nismo stigli da do kraja razradimo ideju i sklopimo manifest…

Sazidaj nešto! Makar i bespravno.

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 110 oktobar 2012.