Grand Hotel des Bains, see sagrađen 1900. godine, omiljeno mesto za odmor Tomasa Mana u koji je 1911. smestio i i radnju svog romana „Smrt u Veneciji“ – nalazi se svega kilometar dalje… U tom hotelu maestralni Lukino Viskonti snimao je i istoimeni film iz 1971.

2010. na hotel je stavljen katanac da bi bio pretvoren u kompleks luksuznih apartmana u privatnom vlasništvu (slično kao i „Plaza“ u Njujorku) sa planom da bude svečano otvoren krajem 2011. Međutim, u avgustu 2013. – Grand Hotel des Bains je još uvek u mraku, zatvoren i „under renovation“. Profesor Gustav fon Ašenbah iz Manovog romana – ovog leta, 102 godine kasnije, morao bi da traži drugo melanholično utočište…

Ako je Grand Hotel des Bains kroz knjigu, film i mrak koji ga danas okružuje – sinonim za „smrtu Veneciji“, teskobu i melanholiju – Hotel Excelsior je, kako kroz istoriju, tako i danas – simbol – „života u Veneciji“.

Vratimo se 105 godina u prošlost. 21. jul je 1908. godine – veče svečanog otvaranja Hotela Excelsior na Lidu: tu je preko 3.000 zvanica iz celog sveta i 30.000 Venecijanaca koji su došli na Lido ovim povodom! Gradnju hotela naručio je čuveni biznismen tog vremena Nikolo Spada a posao arhitekte poveren je Đovaniju Sardiju. Vizija Nikola Spade bila je da se Lido pretvori u nešto više od peščane barijere između Lagune i slavne Venecije.

Raskošna i opuštena atmosfera „Belle Epoque“ bila je idealna pozadina za otvaranje ove nove destinacije međunarodnog džet-seta. Vrlo brzo Lido je postao luksuzna destinacija za goste iz celog sveta: nepregledne peščane plaže koje gledaju na Jadransko more sa jedne, parkovi sa druge strane i Venecija na svega petnaestak minuta vožnje čamcem – učinili su Lido omiljenim mestom za odmor ljudi od stila širom planete. Vrlo brzo, na Lidu je počeo da niče veliki broj vila, rezidencija i luksuznih hotela.

Tridesetih godina značaj Hotela Excelsior je još više porastao nakon osnivanja Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji (1938.) i otvaranja „Kazina Venecija“. U godinama koje su sledile gotovo kompletan planetarni „Who is who“ boravio je bar jednom u ovom hotelu: Od Barbare Haton do Vojvode od Vindsora, od Erola Flina do Elizabet Tejlor, Ingrid Bergman i Vinstona Čerčila.

Danas Excelsior odiše mešavinom šarma davno prošlih vremena i vetrova koji donose navike i običaji današnjih gostiju. Prekjučerašnja svečana večera povodom praznika Velike Gospe – 15. avgusta – završena je DJ žurkom na bazenu koja je scenografijom i konceptom više ličila na partije na Ibici nego na elegantne zabave uz klasičnu muziku iz vremena profesora Ašenbaha.

Daleko od turističke vreve Venecije (na koju, primera radi, odmah po izlasku iz svog lobija naiđu gosti hotela „Danieli“, pored Duždeve palate) – „Excelsior“je udaljen od Trga Svetog Marka 15-minutnom vožnjom besplatnim hotelskim šatl-brodićem koji saobraća na ovoj relaciji svakih pola sata. Pristanište za čamce hotela „Excelsior“ izgrađeno na kanalu koji sa strane suprotne od plaže prilazi hotelu i preseca Lido na pola, jedno je od najromantičnijih mesta koje sam video. Američki finansijer Pierpont Morgan je jednom prilikom rekao:„Amerikanci koji su posetili Evropu pričaju više o Hotelu Excelsior nego o Duždevoj palati!“