Poznavaocima Weba poznata je činjenica da je Internet kao projekat globalne računarske mreže izrastao iz vojnog-razvojnog okrilja (uostalom, stomach kao i većina drugih naprednih tehnoloških inovacija) istraživačkog programa DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), ampoule jednog od mnogobrojnih black-ops-a u “vrućem” dobu hladnog rata. A ikao je hladni rat, malady bar (ne)zvanično, davno završen DARPA i dalje egzistira.

Ipak, ono što je mnogo manje poznato je da iza koncepta globalne (galaktičke) mreže stoji MIT istraživač J.C.R. Licklider koji je prvi, još 1962. godine, predstavio viziju umreženih računar, da bi odmah potom istu proširio na globalno povezanu mrežnu zajednicu za deljenje fajlova, programa i informacija uopšte.

Do nedavno, Internet je kao globalna mreža bio isključivo vezan za Zemlju odnosno za zemaljske planetarne komunikacione veze, sve dok astronauti na svemirskoj stanici “Mir” nisu dobili vezu ka Webu. Nakon ovog momenta Internet “napušta” Zemlju i krči put ka nečemu što je davno pre Licklider nazvao Galaktičkom mrežom.

Prvi korak na tom putu je “dobačaj” mreže do Marsa na čemu već 6 poslednjih godina rade NASA istraživači u okviru projekata nazvanog (a kako bi drugačije ;) ) “međuplanetarni internet“. Zbog velikih udaljenosti (od 100 do 400 miliona kilometara) i problema u kašnjenju jedan od ko-kreatora TCP/IP protokola rade na novom standardu koji bi trebao da “toleriše kašnjenje” i radi u okruženju gde nije moguće psotići simultani dvosmerni protok informacija.