Dve nedelje sam uživala, herbal zaista uživala u Turskoj, adiposity mesto Lara, order nekih 15 km od Antalije. Kada uplatite “ultra all inclusive” aranžman u nekom hotelu u Turskoj jedino o čemu razmišljate je : “U koji restoran idemo na ručak?”, “Hoćemo li pre podne na bazen ili plažu?”, “Ko će da ode po sladoled?”….novčanik slobodno zaboravite u sobi, osim ako ne želite da kupujete razne “vodene akcesoare”: dušeke, lopte, japanke (ili jadranke- jako mi je smešno kad neki ljudi kažu jadranke, a govore mnogi)…

Hadrijanova vrata

Na odmor sam krenula dan posle velikog launch party-ja za Hello! Magazin, koji smo počeli da izdajemo u julu mesecu. Svi u kompaniji smo bili uzbuđeni i želeli da to odradimo profesionalno i uspešno. Uz svesrdnu pomoć ekipe sa Belog dvora, gde se održao party, to smo i ostvarili. I iako me je kopkalo kakvi su utisci gostiju, kolega, drugih medija..suzdržavala sam se i nisam išla u Internet kafe da pogledam mailove, press klipping jer sam želela da se opustim i ne razmišljam o poslu uopšte, isključila sam telefon (priznajem da sam poslala par sms-ova samo da čujem šta se događa u Color Pressu) i prepustila se opuštenom plažiranju! Nakon desetak dana degustacije turskih specijaliteta i ocenjivanja svih pita koje sam neumorno probala, nakon stotinu partija remija koje smo odigrali u lobiju hotela poželela sam da vidim gde sam.

šetalište pored mora u Antaliji

Izvadila sam mapu Antalije na sto i obeležila antički teatar Aspendos, stari deo grada Antalije, šetalište, Hadrijanova vrata i tržni centar Migros.
Rent-a-car za 24 sata u Antaliji izađe 50 eura, krećemo….

Hadrijanova vrata su sagrađena naravno u Hadrijanovu čast kad je dolazio da poseti grad, ona nam otvaraju kapije starog dela grada. Ja sam od onih koji vole sve što je staro, ne znam zbog čega ali nikada mi ništa spejsi, nikakvo ultra moderno čudo tehnike, brzi vozovi i mlaznjaci nisu izmamili ni jedno wow ili divljenje. Ali, kad vidim nešto staro, patinirano, od upotrebe i vekova istrošeno e tu padam u nesvest…e još kad sam videla bazare koji prodaju razne džidže, ćilime, lampe, ćupove..bila sam potpuno oduševljena…

a gde sad?

Taman sam pročitala knjigu Orhana Pamuka “Istambul- uspomene i grad” i saosećala sam sa njim i razumela ga kada je lamentirao nad evropeizacijom svog rodnog grada i zemlje uopšte. Ja sam samo turista a volim da vidim sve ono što je sačuvano, autentično, svaki specifikum kulture i običaja me podstiče na razmišljanja i pitanja: a zašto su baš tako to radili? kako im je uspevalo?, odakle to verovanje?… Mislila sam na tog pisca kad sam videla novi deo Antalije koji podseća na Novi Beograd i nema ama baš ništa …”pusto Tursko”. Šteta.

antički teatar Aspendos

Blizu Beleka nalazi se i antički teatar Aspendos. Danas se tamo održavaju koncerti i razni performansi..a nekad je tuda šetao rimski car Marko Aurelije…..

Nakon celodnevnih šetnji punih maštarija svraćamo u tržni centar “Migros”, čarolija prošlih vremena nestaje i ja sam pravi predstavnik potrošačkog društva, konstatujem da smo kasno došli i da mi uopšte ne odgovara što se tržni centar zatvara već u 23 sata, neću stići sve da obiđem :(

U stara vremena postojale su prodavačice koje su vam sa kašmirom, indijskim haljinama, elegantnim rukavicama i ostalim ukrasima dolazile pred kapije vičući: “Torbarka, imam divne…bla, bla, bla….” a ja eto moram sama u shoping centar, pa na kasu, pa još nosim kese….

Water Gym u hotelu

Kome je bilo lepše?

Elem, sad mi je odmor dobio i ekskurzijsku dimenziju, nešto sam i naučila, razumela i mogu da nastavim sa sunčanjem….dve nedelje je tako brzo prošlo…..očekuje me toliko toga u redakciji i mogu vam reći da se radujem…