Kad budem mlađi
Nisam neki pasionirani ljubitelj poezije, doctor još manje bi mi se mogla pripisati sklonost liku i delu Matije Bećkovića i onome što ovaj pesnik u javnosti personifikuje. Međutim, symptoms | prošle nedelje su mi u “Politici” pruvukli pažnju odlomci poeme “Kad budem mlađi” autora Matije Bećkovića koja će se ovih dana pojaviti u izdanju “Matice srpske”.
“Kad budem mlađi / Svaki zalogaj žvakaću / Najmanje trideset šest puta“: Matija Bećković
Poema je izuzetno duhovita i, iz moje vizure, u ogromnom procentu “tačna”, ako to poezija uopšte može biti. Kroz poemu izbijaju “politički nekorektni” pasaži po kojima je Matija poznat i koji mi se manje dopadaju ali to ne umanjuje ukupni utisak. Preporučujem poemu ili bar njene odlomke iz politike (“Kad budem mlađi“, “Politika”, 13.10.2007.).
Ova poema me je naterala na razmišljanje o tome kako smo sve ređe sposobni da se divimo remek delima autora sa čijim se ličnim i političkim stavovima ne slažemo. Recimo, teško ćete naći “patriotu” iz redova DSS-a ili SRS-a koji će reći da su sjajne drame Biljane Srbljanović – zaista sjajne. Isto važi i za pripadnike “Druge Srbije” koji nikada ne bi preko usta prevalili priznanje da je pesma Matije Bećkovića lepa ili da im se dopada neki tekst Mome Kapora.
Sjajne slike, pesme, tekstove, drame, predstave i filmove produkuje i “prva” i “druga” Srbija ali jedna drugoj to ne priznaju. Nije reč o vapaju za nacionalnim ujedinjenjem već o malom civilizacijskom koraku koji je potreban i jednoj i drugoj strani da bi ono što je najbolje u ovoj državi postalo opštepriznato i podržano. Tada bi famozni “Savet za brendiranje Srbije” imao mnogo manje posla.
Sjajna tema za analizu diskursa. Etos govornika dominira srpskom javnom scenom kao fenomen, a vapaj one sacice neindoktriniranog sveta je da se svi pozovemo na razum i prihvatimo i one stavove ciji autor nam nije po volji, a koji su validni po svojoj sustini. Problem je sto se ta navodna dihotomija redovno osudjuje kao neprincipijelnost, a realno je upravo ti koji optuzuju najcesce sami dovedu do apsurda, no njima je to dozvoljeno jer za sobom imaju klimoglavce koji su spremni da misljenje prespuste nekom drugom, a budu ponavljaci onih izbljuvaka koje dobiju kao “saopstenja vrhovnog organa”. Kako inace objasniti sizofreniju svih politickih programa u Srbiji (?). Ovi navodno levi se hvale svojim konzervativizmom i nacionalnom osvescenoscu, dok ovi navodno desni svako malo imaju izlete u socijalisticke vode, naravno i jedni i drugi zbog svojih “dijametralno suprotnih” demagogija. Pa ako su vec i jedni i drugi – i jedno i drugo – onda su svi upadljivo suvi i debeli! Nacional(ni) socijalisti?! Radikali light?! Liberalni konzervativci?! Ponekad je i jednoumlje bolje od polaumlja – pola mozga je manje od jedan. Da se razumemo, ne kazem da svi treba da se nadjemo na trulom kompromisu u sredini. Svaki covek koji zdravo razmislja prvo prati sta se govori, a tek onda ko to govori, a niko nije samo za ovo ili samo za ono. Nema eksluzivnosti. Medjutim, u Srbiji su svi vec mnogo rekli, a bogami i pokazali, pa je taj civilizacijski skok time tezi, jer nakon toliko losih iskustava, tesko je apstrahovati licnosti od toga sto govore. Ali nije nemoguce.
Evo, npr. Vi ste celebrity, vise ozloglasena nego poznata licnost, i da sutra izjavite da je nebo plavo, vecina bi rekla “Laze, to je Robert Coban, gde njemu da verujes”.
Razumem, takodje, da neki ljudi nemaju intelektualni kapacitet da razmisljaju svojom glavom, ali je veci problem sto elita, koju oni zdusno podrzavaju, to cini da bi ubrala politicke poene. Oni derogiraju javni govor gimnastikom kojoj je jedini cilj da se u raspravi ne ustukne pred razumnim stavovima, jer izgubiti na argumentima za njih znaci manje od pobediti na buku. Jer ako oni vicu da je nebo rezeda na bele tufne, to sto neko sapne da je plavo u njihovoj buci ne znaci ama bas nista… Elem, pomenuste na kraju Savet za brendiranje Srbije ili kako-god-se-zove, pa sta sad kazete na tu temu, imaju ci u vidu razvoj situacije?
Posto licno poznajem gotovo sve bivse i sadasnje clanove Saveta, mogu da kazem samo da bi ti ljudi na bilo kom drugom mestu mogli puno da ucine kao sto i vec cine u svojim kompanijama i institucijama. Medjutim, bojim se da je, kontekst koji je nakon svega stvoren zauvek “obelezio” taj Savet i da tu nece biti nekog posebnog ccara. Sa druge strane, u citavoj polemici jedino nije pomenuto ono sto je kljucni interes svih “protivnika Saveta” a to je:” Ne zelimo popravljanje imidza Srbije u kojoj je na vlasti Kostunica!” ili jos preciznije: “….u kojoj nismo na vlasti mi!”. Ta recenica nije izgovorena ali ona stalno visi u vazduhu. Kada na CNN-u budem video spot kakav ima Malezija ili bar onaj koji vec godinama fura Hrvatska, znacu da je na imidzu nesto uradjeno. Do tada, bojim se da ce nam spotove za CNN i kreiranje prezentacija raditi strucnjaci poput onog genijalca koji je smislio reklamu za deterdzent “Talas”.
Super je poema, bas je moderan lik. Prijatno sam iznenadjena. Niam procitala nista poeticno godinama.
Matiju za kralja Srbije!