Šta je etički a šta razumno?

Kada ste đet-set, hospital trendseting, pills haj-lajf selebriti, anabolics kao što je to slučaj s potpisnikom ovih redova, često vam se desi da budete pozvani da svojim likom i delom ukrasite neku od sto sedamdeset hiljada tristo dvadeset pet pričaonica emisija na vaskolikim TV kanalima u nas. Našoj javnosti, očito, neophodno je da sazna šta na razne teme ima da kaže urednik jednog “muškog” mesečnika koji će se pritom naći u društvu drugih (samo sebi samima) poznatih osoba. Potpisnik redova dosad je odbijao takve situacije uz najneverovatnije izgovore. Nisam želeo da uvredim autore emisija o kojima nemam ništa lepo da izjavim

. Mama mi je još kao malom rekla da ako nekom nemaš ništa prijatno da kažeš bolje da ništa i ne govoriš. Ili je to bila mama Foresta Gumpa? Nije bitno, dobar je savet…

Sedim ja tako i gledam talk show u kojem samo što sam izbegao gostovanje i osećam dve oprečne misli kako se rađaju u meni. Prvo mi drago što se ne blamiram s onim imbecilima koji ne propuštaju nijednu priliku da prikažu koliki su džiberi i džiberke, a u isto vreme osećam da bi neko, nekada, nekako i konačno više trebalo da im kaže da su šljam i ućutka ih. Jesam li baš ja taj usamljeni vitez kog je proročanstvo poslalo u kaljugu da zasija? Bilo je pokušaja da se “sistem uruši iznutra” i nijedan nije uspeo, a diverzant koji se ubacio iza neprijateljskih redova po pravilu bi ispadao budala kao i ostali akteri. I sad, pitanje glasi: da li ostati po strani i pustiti govnare da nesmetano nastave da caruju a jedinu utehu nalaziti u tome da si ostao čist do kraja i nisi dopustio da te svuku na svoj nivo ili sinđelićevski skočiti u septičku jamu srpske javnosti i pucati u barutanu, učiniti da fekalije polete do neba i usvinjen pasti moralno mrtav te sa sobom povući određeni deo neprijateljskog ljudstva?

Da li da sam sebe pamtim kao cool lika koji se nije dao srozati na nizak nivo ali i ništa nije uradio da se zlo smanji ili kao budalu koji je dao sve od sebe da nekom nešto objasni i samo su ga iskoristili na ustaljeni način, a njegov čin dopro je možda do jedne osobe, tamo negde?

A i sve te TV stanice uglavnom su u Beogradu i jako me mrzi da se cimam toliko…

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 111 novembar 2012.