Kada sam pre par dana stigla u Masačusets svi su mi govorili: “Uživaj, anabolics sad je indijansko leto!”. I zaista, topli jesenji dani prepuni boja blistali su na suncu.

Pomislila sam da je i kod nas skoro isto tako, doduše “miholjsko leto”, ali sam ga propustila zbog svakodnevnih obaveza koje ti ponekad ne daju da podigneš glavu i vidiš čarobne krošnje.

Indijansko leto je dobilo naziv po indijanskoj legendi o začaranom medvedu koji je stalno lutao šumama umesto da se čim dođe jesen sakrije u jazbinu. Zli lovci su ga ulovili i sada on tamo na nebu u “zvezdanom kolu medveda” krvari bojeći prirodu svim nijansama crvene, narandžaste i žute.

I tek što sam proučila priču o indijanskom letu, bez upozorenja Istočnoj američkoj obali je pretio veliki uragan “Sandy” koji je zaustavio veliki i moćan američki život. Sada svi čekamo.

A ja, prekinuta u uživanju u jesenjoj čaroliji, gledam kroz prozor kako vetar savija drveće i vitla lišće indijanskog leta.

Na samoj sam ivici dokle će dopreti uragan. Nadam se da će mi ostati bar oni divni herbarijumski primerci hrastovog lišća i da moj let za povratak kući neće biti otkazan.