Pre neko vece, Opra je imala Show, i propagirala knjigu Eckharta Tollea, New Earth. Onako umorna, bas sam krenula za daljinskim, da ugasim teve, pomislim, sutra se radi, a Opra k’o Opra, sta tu ima da se prica, kod nje je uvek i sve senzacionalno, lezi, spavaj… kad ono, ne lezi vraze, najavi ona direktan prenos sa svih strana sveta. Ne znam, iz Teksasa nam se ukljucuje Dzon, iz Viskonsina Marta, iz Ajove Suzan, ovaj onaj, i svi ce nam oni ispricati kako im je knjiga ta i ta promenila zivot. Zauvek, jel’ te.

I onda se ukljucise dvoje, muz i zena, kazu ”nekad smo imali divnu kucu, i divan auto, i divan zivot, rusku guvernantu, lexus, and all that, a onda je muz bankrotirao.” Pa su ostali bez kuce, auta, guvernante i cega sve ne. Pa je zena pala u depresiju, a muz se sve manje svijao u kuci. I kad se svima cinilo da su kola krenula nizbrdo i da ih nista ne moze zaustaviti, pojavila se knjiga koja im je promenila zivot.

I gle cuda, zena je preko noci postala druga osoba, vedra, vesela i privrzena svom muzu i nakon dvadesetdve godine braka. Dok nisu sve izgubili, nisu ni znali da im novac u zivotu nije ni potreban. Knjiga im je otvorila oci. Dve decenije su ziveli u mraku. Sada su blizi sebi i svom iskonskom bicu jer para nema i nema nicega s cim bi se poistovetili. Doduse, nema vise ni rodbine ni prijatelja, pa da porede, ko kako zivi, ciji je posao placeniji, ko vozi bolja kola, cija deca se lepse oblace, koja je snajka skuplje platila frizuru…

Super, pomislila sam u prvi mah. Blago njima, ne opterecuju se svakodnevnim brigma… Zive potpuno operisani od materijalnog sveta.
Ona vise ne mora da se dvoumi da li ce sivu ili belu bundu, on ima samo jedan stap za golf. Cinjenica da su ostali bez svega, ostavila ih je bez prava da biraju. To ti je, sto ti je.

S druge strane, kakvo pravo izbora nama preostaje? Ili imamo, za razliku od njih, samo privid da mozemo da biramo?
Na neki nacin, u masini smo, kako okrenes, i mi i oni. Samo je stvar u broju obrtaja. Ako se suvise sporo okrece, bude ti muka. Ako ubacis u petu, izleces u krivini.

Zalud trosimo vreme, kaze Toll, na opsesivnu preokupiranost stvarima. Kada više niste u stanju da osetite svoj život, velika je verovatnoća da ćete pokušati da ga ispunite stvarima. Kao duhovnu vežbu predlažem da preispitate svoju vezu sa svetom stvari putem samoposmatranja, i da posebno obratite pažnju na one koje oslovljavate s ,,moj,a”.

Krenuh da nabrajam u sebi… Moja kuca, moj auto, moja masina za sudje, moja ves masina, moj televizor, moj daljinski, moj haj faj, moj komp, moj krevet, sve moj do mojega. Na levo krug, rekoh sebi, nisam ti ja za tu novu zemlju, mani me, bogati. Ne palim se na filozofiju… Bar ne na onu koju ne razumem, koju nisam u stanju da je primenim u praksi. Sad, nek’ mudraci oproste…

Ali ako neko slucajno cuje da se prodaje neka kucica, u nekom seocetu, nadomak grada, gde dani traju beskonacno dugo, gde ljudi ustaju rano i posle drugog dnevnika idu na spavanje, i gde nikada nisu culi za Opru Vinfri, molim, neka mi javi!