Volim da se žalim. Nisam mlad u duši!

Spisak stvari koje su me najviše nervirale tokom rada na ovom broju vašeg (a naročito mog) omiljenog magazina:
1. Prljava tastatura. U kamiondžijskoj mehani, viagra u kojoj volim da krkam na pauzi, često sam ja onaj sa najprljavijim noktima (redovno ih sečem i negujem, Tita mi!), a okolo sede sve sami automehaničari i šljakeri. Da li je moguće da ja na svojim šakama donesem ovoliko đubriva? Kad sam konačno rešio da preduzmem nešto po tom pitanju, shvatio sam da mi za čišćenje osnovnog sredstva za rad treba usisivač, pakovanje vate i pola litra medicinskog alkohola. Prljav je ovo posao, ma šta vam drugi tvrdili…
2. Automobilske sirene. Da se ja pitam, svaka auto sirena bila bi ograničena na 20 pritiskanja i to se NIKAKO ne bi moglo promeniti. Onda bi bahati džiberi racionalno koristili ovaj, ionako nepotreban, uređaj. Neko te “iseče” pred raskrsnicom i ti skočiš na sirenu da mu se naopštiš sa milom majkom. Zvuka nema, a na displeju izađe upozorenje: sirena potrošena. “Eh, sad žalim što sam prošlog četvrtka video šurakovog malog na trotoaru…” ili “Da bar juče nisam prolazio pored srednje ekonomske, gde šetaju sve one namontirane male…”. Sad je kasno, seljačino. Haha!
3. Naočare. Sve u vezi sa njima. Trebalo bi da počnem da nosim naočare, a apsolutno svi modeli na svetu odvratno mi stoje. Sočiva ne dolaze u obzir. Em nisam baš toliko ćorav, em ne bih to podneo. Neću da budem cvikeraš! Jeste da je lepo kad možeš onako dramatično da ih skineš, da naglasiš šta si hteo da kažeš ili da pokažeš zaprepašćenje, ali ne mogu ja to. Kad ih stavim i pogledam se u ogledalo, poželim da ponižavam samog sebe i udarim se pesnicom po nosu. Znam da će, uvek kad ih skinem, neko uzeti da ih proba. “Pa, nije ti velika dioptrija…”. Zašto to ljudi rade? Nikad nisam video da neko kači tuđi slušni aparat ili da seda u nečija invalidska kolica (”Kako je glasno! Pa ti si baš gluv!” ili “Ti stvarno voziš ovo?!”). Naočare su jedino zdravstveno pomagalo koje privlači pažnju dokonih. Inače, palim se na cure sa cvikerima. To da se zna.
Zapravo, želeo sam da pišem o svetskoj ekonomskoj krizi koja preti da preraste u recesiju, ali sam se, u trenutku kad sam hteo da počnem, setio da o tome ne znam skoro ništa. Mada, do sada me takve sitne prepreke nisu sprečavale da se pravim pametan u vezi sa raznim temama. Hvala na pažnji.