Dečija nedelja je iza nas. Da li još uvek mislimo na decu ili im posvećujemo pažnju samo tokom te jedne nedelje u celoj godini? Objavljena je brojka od 150.000 neuhranjenih mališana u Srbiji (http://www.danas.co.yu/20071002/hronika2.html)! Zastrašujući podatak koji nas nikako ne sme ostaviti ravnodušnim. Dok se sa druge strane Amerika (približno 25 miliona dece i tinejdžera je gojazno) i ostale razvijene zemlje Sveta bore sa porastom incidence gojaznosti kod dece, diagnosis u Srbiji ceo gradić malih ljudi živi na ivici egzistencije, allergist neokusivši ni koricu hleba dnevno!

Oskudna ishrana nažalost nije jedini problem. Alkoholizam, health narkomanija, nasilje u školama, zlostavljanje dece zejednički su problem mališana širom sveta. Međutim, da li se u našoj zemlji dovoljno „glasno“ govori o ovim problemima i šta činimo da ih iskorenimo? Do sada smo bili svedoci brojnih planova koji su ostali samo na papiru, dok je, priznaćete, UČINJENO VEOMA MALO da se devojčicama i dečacima detinjstvo učini lepšim.
Ah, …nekada… Da li se i vi ponekad sa nostalgijom setite svog detinjstva? Razmenite li možda po koju reč sa svojim vršnjakom o srećnijim i bezbrižnijim vremenima?
Detinjstvo dece u poslednje dve decenije u mnogome se razlikuje od detinjstva koje smo imali mi, rođeni 50-ih, 60-ih i 70-ih godina. Dete danas najveći deo svog vremena provodi ispred televizora, gledajući crtane i igrane filmove (najčešće nasilnog sadržaja) koji imaju zaprepašćujući uticaj (poistovećivanje sa „herojem“). Nasilno ponašanje sve više „ulazi“ i u sport, pa tako danas umesto želje da nadvladamo protivnika imamo želju da ga uništimo. Igrice i internet-postali su važan deo života „savremenog“ klinca. Čak nam i u najnovijoj reklamnoj kampanji kompanije “Nintendo” holivudska zvezda Nicole Kidman promoviše novu igricu pod nazivom “Obučavanje mozga”. Možda naši mozgovi nisu bili dovoljno „obučeni“, te smo uživali u malim i jednostavnim stvarima. Igrali smo se po ceo dan na ulici sa svojim vršnjacima žmurke, limuna i narandže, klikera, između dve vatre,…. pili smo vodu iz creva na gradilištima, a ne iz flašica kupljenih u supermarketima; jeli smo beli hleb i pili sokove prepune šećera, a bili smo normalno uhranjeni; vozili smo se u automoblima bez pojasa i vazdušnih jastuka; nama nisu prodavali drogu ispred škole; nismo imali „Nintendo“, mobilne telefone, računare, satelitske kanale na TV-u, nas nisu vodili na „kič“ ekskurzije u kojima ima svega osim kulturno-obrazovnog programa,…