Kumrovec

Kad je nešto naše, physician price blizu i dostupno obično je i manje interesantno od tuđeg, medicine decease udaljenog makar jednom državnom granicom i roaming uslugom pa se danas putovanja Srba u Zagreb doživljavaju mnogo egzotičniije nego što zaista jesu. Zagreb je lep, therapy čist i skup a za naš kompletan ugođaj u Hrvatskoj zasluge idu Danijelu Koletiću, organizatoru PRO PR kongresa za region jugoistočne Evrope.

Sve je počelo mailom:..”Dragi moji članovi još uvijek neregistriranog , čitaj divljeg PRO PR kluba, sa svojim dečkima iz ureda radujem se vašem dolasku. Od vas se očekuje da budete veseli, vedri i da ovaj poslovni izlet shvatite kao novi doživljaj koji ćete pamtiti. Vaš dolazak očekujemo najkasnije u 14.30 na Motelu Plitvice…”

PRO PR ekipa na Trgu Bana Jelačića

…..Stigli smo u dogovoreno vreme i panoramski dobro osmotrili grad putem koji nas je vodio do predivnog hotela Esplanada gde smo svratili pre nego što smo se uputili u Hrvatsku akademiju znanosti i umjetnosti. Istaknuta tužna crna zastava. U 102. godini umro je bard hrvatskog pesništva Dragutin Tadijanović……

Nosim sve torbe a nisam magarac

Ja se ne volim ni s kim tući
I nikad neću da dotaknem
Kad me nagovaraju i kažu:
Ne smiješ dodirnuti njegovo uho.

Kad nas učitelj pusti iz škole
Najprije idemo svi u redu,
A poslije, čim nas ne vidi više,
Tuku se s onima iz drugog sela.

Ja ne volim o tome ni govoriti.
Meni je najdraže kad idemo kući
A netko vikne: Tko će bit magarac?
Ja onda kažem: Metnite na me torbe!

I svi na moja ramena povješaju.
A meni nije teško, jer znam da nosim
I Jelinu torbu.Mogao bih za nju
Da nosim, sigurno,trideset i tri torbe.

Al nikom ne bih priznao da sve nosim
Zbog Jele!…Koji možda o meni misli da sam
Magarac pravi, znam: vara se, i ne zna…
Magarac, to svi već znaju, imade dugačke uši.

Zagreb (Runjaninova ulica 4), 23. srpnja 1935, D. Tadijanović

U muzeju je izložena Bašćanska ploča, klesana na Krku oko 1100. posle smrti kralja Zvonimira i predstavlja prvi zapis na hrvatskoj glagoljici….Odlazimo do Trga Bana Jelačića i u Maloj kavani plaćamo kafe kao prosečan ručak u Novom Sadu, nastavljamo uspinjačom do Gornjeg grada i u Muzeju grada zatičemo izložbu o pevaču Ivi Robiću.

Izlozba o životu Ive Robića

Dok nam stihovi “samo jednom se ljubi sve je ostalo varka..” odzvanjaju u glavi slušamo priču o čoveku koji je pevao na terasama poznatih hotela u Opatiji i pisao svetske hitove poput “Strangers in the night”, koja je bila namenjena muzičkom festivalu u Splitu ali NIJE PROŠLA, a 1966. je u legendu svojim glasom uveo Frenk Sinatra. Robić je poklanjao i prodavao svoje kajdanke američkim producentima i kompozitorima, 1959. godine dobio je nadimak Mister Morgen zbog svog prvog internacionalnog hita Morgen (Sutra)….Danas se u Opatiji na Walk of fame nalazi uklesana njegova zvezda koju je posthumno osvojio u kategoriji Zvezde extra….

Štrukli

Od šetnje umorni, puni utisaka odlazimo u samoborsku krčmu Gabreku, podignutu i otvorenu 1929. na mestu nekadašnje gradske carinarnice i dok preko pulta upoznajemo kuvaricu Mariju shvatamo da smo došli u hram kulinarstva. Pijuckamo bermet i gustiramo sir i vrhnje dok očekujemo teletinu, domaće njoke i palačinke. Tamburaši se smeškaju dok sviraju

…ko te ima taj te nema, ko te nema taj te sanja… i ja još jednom potvrđujem tezu da za pesme nema granica, pasoša, viza, ova pesma Baneta Krstića jednako bolno i ljubavno zvuči na čitavom Balkanu a Marijina “Molitva” je sačuvana u svakom drugom slovenačkom i hrvatskom telefonu.

Sreten i Milica u Esplanadi

Sutradan ujutru krećemo za Kumrovec. Moj kolega se priseća školskih dana i naših čitanki u kojoj smo viđali prizor koji sad posmatramo: rodna kuća našeg druga Tita. Još dvedesetak autentičnih kuća u selu nas vraća u prošlost i otkriva način života naših predaka, kad vam je trebalo par nedelja ili meseci da biste ispleli zimsku odeću, grnčaru naručili nove posude i šerpe, i isto toliko tiho maštali kada ćete vašu prvu bračnu noć provesti u mladenačkoj sobi, specijalno opremljenoj za tu prigodu.

Sreten sa samoborskim tamburasima

Opet klopa, Titovo omiljeno jelo: purica iliti ćuretina s mlincima i zagorski štruklji. Naše mame se još sećaju Ledovih zamrznutih štruklji, sada ih ima samo u Hrvatskoj i to po ceni od 2,5 eura. Ja sam ih sada prvi put jela, oduševljena sam kao i ostatak srpsko-hrvatsko-slovenačke ekipe “neregistriranog ili divljeg PRO PR kluba”.