Oženiću se prvom kasirkom koja ne bude tražila sitno!

Izgleda da ipak nisam uspeo da izbegnem idenje nekud za godišnji odmor. Umalo da ostanem bez godišnjeg odmora, ali neću sad o tome jer ću još više popizdeti. Zna se da sam ja pasionirani ljubitelj odmora, ali sam u isto vreme ogorčeni protivnik njegove zloupotrebe zarad odlazaka na, recimo, more. Nažalost, čovek pred najdražima često poklekne i očas posla nađe se na plaži. Bled i neprijatan za gledanje, kvareći odmor svima u vidokrugu, ali ne više nego što ga i oni njemu kvare. Nervira me kad leti nije toplo, kad pada kiša danima, kad sivi poklopac stoji nad gradom (U jebote! Ovo k’o neka pesma nekog, kao, pametnijeg YU rokera!), a nervira me i kad je toplo. Nervira me kad moram da uključujem klima-uređaj, a još me više nerviraju oni što imaju nešto protiv klima-uređaja. I činjenica da sam prinuđen da kupujem svakodnevne potrepštine u odvratnim gigamarketima jako me nervira. Kako bih voleo da neko ponovo otvori onaj jadnjikavi drveni, malo veći kiosk. Mini-mini-minimarket, u kojem možda ima svega 16 artikala (od kojih 15 nikad nikom normalnom neće trebati!), ali zato u njemu nema zombija koji guraju kolica i kupuju šesti sokovnik – zato što je na sniženju, a sapun ne registruju ni kad padne na njih. Nema ni tužnih “promoterki” za kojima plače porno industrija, a koje svoje vreme traće na ubeđivanje ljudi poput mene da kupimo neko sranje za pranje parketa. Najvažnije: nema kasirki kojima je svaka novčanica previše krupna. Koji god apoen izvadiš na kasi, gledaju te kao da si iz gaća izvukao crni penis od 40 cm i preteći mlataraš njime. “Da nemate možda šest i po dinara sitno?”. Nemam! Zar iko ima? Ima sad da pozovem Narodnu banku Srbije i da pitam postoji li još uvek kovanica manja od dinara. Sledeći koje bih likvidirao na licu mesta jesu oni koji se ogrešuju o Brzu kasu. Postoje tri vrste tih gadova: debilčine koje ne znaju da je to ta kasa, imbecili koji ne umeju da broje i – najgori šljam, oni koji pokušavaju da prevare Brzu kasu i siluju je do smrti. Kako sam samo bedan i nemoćan dok sa rol-viršlom i jogurtom stojim iza gada koji je kupio devet veš-mašina i “Simče” čokoladicu. Ima tačno deset artikala i došao na Brzu kasu! Uh, izgleda da sam uzeo previše tableta za uznemirenje…
Od ovog trenutka počinje moj godišnji odmor. Aj’ zdra’o!

ekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 85  septembar 2010.