Nešto sam primetio pa bih da podelim sa celim razredom…

Naprosto je neverovatno šta sve čovek može da ukapira, adiposity do kraja dokuči i provali. Dovoljno je samo da ne gleda pažljivo. Moja novootkrivena tehnika neunošenja previše u materiju već je dala neverovatne rezultate! Neko je rekao da bi lako mogao da bude genije samo kada bi se malo posvetio tome. Ja sam shvatio da ja mogu da budem genije samo ako se dovoljno ne potrudim! Prvo ću vam reći kako sam to otkrio, no rx a posle i šta sam to tačno otkrio. U stvari, viagra price reći ću vam odmah šta sam otkrio, jer je baš epohalno, pa ću onda da se vratim na sam proces zaključivanja, a na kraju ću objasniti svoja otkrića. Otkrio sam dve velike stvari: 1. Čovek se ne može naviknuti na rano ustajanje i 2. Otkrio sam smisao života.
Da bi čovek doneo jedini mogući zaključak o navikavanju na rano ustajanje – a zaključak jeste taj da je navikavanje nemoguće, neophodno je da se podvrgne ranom ustajanju. Ko god je sa mnom proveo više od šest i po sekundi, taj je svestan makar para činjenica: da divno mirišem i da ne mogu da ustanem rano ujutro a posle da budem sposoban za bilo šta. Ipak, nekako sam sebe upleo u situaciju koja od mene zahteva da svakog radnog dana ustajem u šest ujutro. Ima tome već treći mesec i odgovorno tvrdim: Nema navikavanja. Svako ustajanje je pakao, muka i patnja. Čak mi se čini da je sve gore i da sam prva dva puta zapravo najlakše ustao i tih dana bio najnormalniji. Moj najveći strah postao je stvarnost. Gledam jutro sopstvenim očima, uživo! Odvratnije je nego što su mi stariji ljudi pričali.
Onda, tako zombifikovan, tumaram kroz prepodne, podne i popodne sve čekajući svoj omiljeni deo dana – noć. Naravno, ne više iz istih razloga. Nekada sam je čekao da bih tad ostvario svoje pune kreativne i druge potencijale, a sad je čekam da mi zamrači spavaću sobu jer ne smem da spuštam roletne zato što se sa spuštenim roletnama neću probuditi u šest sati, narednog jutra.
Tokom jednog od tih tupavih popodneva, moj zlostavljani mozak na umoru primetio je nešto za šta je jedino bio sposoban – gladan sam! Gladan sam a umoran da po tom pitanju nešto preduzmem. Hteo bih da spremim ili naručim sebi hranu, ali nekako ne mogu da ustanem. Ne mogu čak ni da pustim daljinski upravljač! Umesto da jedem, gledam emisiju o čoveku koji putuje svetom i jede raznu hranu. Tada sam shvatio da je to smisao života!
Šta ja to pričam?