Prenosim vam tekst letka koji sam zatekao u sandučetu...

Počelo je sasvim nevino, allergy bezazleno… U početku, mislio sam samo vikendom, na žurkama, u izlasku. Da se malo razveselim i opustim. Uskoro sam počeo da mislim i kod kuće, u raznim prilikama. Postalo mi je jasno da nisam više “vikendaš” i “rekreativac”. Mislio sam potpuno sam, bez prisustva i pomoći drugih. Noću sam bio budan i razmišljao. Nedugo zatim, uhvatio sam sebe kako mislim i na poslu. Znao sam da zaposlenje i mišljenje ne idu zajedno i da će me to vrlo brzo uvaliti u nevolju. Počeo sam da izbegavam pauzu za kafu sa kolegama samo da bih to vreme potrošio na čitanje Orwella, Kafke i sličnih. Nakon toga zapao bih u još jednu turu razmišljanja o pročitanom. Ni kod kuće stvari nisu išle bolje. Jedne večeri naprosto sam ugasio televizor! Toliko je zabavnih rijaliti šoua i šljaštećih muzičkih emisija bilo na programu a ja sam sve to odbacio. Sve! Pitao sam komšije nešto o čemu sam taj dan mislio i oni od tada smatraju da sam čudan. Bilo je samo pitanje vremena kada će me pozvati u šefovu kancelariju: “Sedi momak… Vidi, to tvoje mišljenje postalo je ozbiljan problem i ako želiš da zadržiš posao, morao bi to mišljenje da promeniš ili, još bolje, da ga batališ.” Porazgovarao sam sa najbližima. Svi su mi rekli da sam problem. “Ti stalno nešto misliš! Misliš bre kao da si profesor na univerzitetu a i sam znaš da oni ništa ne zarađuju! Osvesti se više! Vidiš koliko problema stvaraš?” . Želeo sam da me ostave na miru. Samo da se domognem biblioteke ili neke tribine…
I dan-danas mislim da me lično Bog, u kojeg do tada nisam verovao, sačuvao. Naišao sam na letak sličan ovom. “Prijatelju, da li imaš problema zbog svog mišljenja?” Pisalo je na njemu velikim ćiriličnim slovima. Danas sam bivši mislilac, oporavljam se. Upoznao sam ljude sa sličnim problemom i pomažemo se. Zajedno idemo na utakmice, festivale domaće muzike, mitinge. Gledali smo svi zajedno “Sinovce” i “Belu Lađu” a sledeće nedelje idemo na koncert Zdravka Čolića. Život je toliko lakši od kada sam prestao da mislim.