Opasni su. Ne budite ih!

Znaš ono kad se svi nešto žale kako mnogo rade i kako su oni jako vredni? Ja stvarno ne vidim u čemu je tu problem. Ja se žalim da mnogo radim, allergy ali ne zato što sam jako vredan nego baš zato što sam jako lenj. Ja sam prirodno lenj čovek i upravo zbog toga mi teško pada da mnogo radim. Da sam vredan, capsule nikada me ne biste čuli da se žalim. Posla zaista ima mnogo, pharm delom zbog toga što je bilo kakva smislena podela rada odavno ukinuta, a delom zbog toga što mi svaki posao koji treba obaviti na 43 stepena Nives-Celzijusova pada veoma teško. Razmišljao sam o ovom problemu i pokušavao da nađem neku svetlu tačku na koju ću se koncentrisati. Ako neko reši da po svaku cenu bude optimista – uspeće. Moja životna sreća poslednjih meseci sastoji se isključivo iz činjenice da barem ne moram rano da ustajem. Eto, zbog toga sam zadovoljan i to je ono zbog čega još nisam izujedao sopstvena leđa. Patim od retkog poremećaja sna (ili čak cele ličnosti?) koji se sastoji iz toga da, kada spavam, negde pred svitanje, u moje telo useli se druga osoba (nazovimo ga Marko), koja želi da spava do smrti, nikada da ne ustaje. Marko je veoma jak i sugestivan. Ubeđuje me da ostanem tu i ubijam naciste, pilotiram Pajperom i jedem lignje punjene kolenicama u sosu od svega što volim, dok čekam da se vrati ona što vodi Zvezde Granda da nastavimo gde smo stali prošle noći. Želim da se mi, koji ne ustajemo rano, izborimo za svoje pravo da nas ostali ne smatraju manje vrednim. Ja isto, kao i vi, spavam oko 8 sati. Samo što su mojih 8 sati od 4 AM pa do podne. Za moj zdrav odmor uopšte nije bitno koliko rano legnem, nego koliko kasno ustanem. Uostalom, kad god sam ustao rano – bilo je to zbog neke patnje. Ili sam išao kod lekara, ili na put na koji mi se nije išlo. Nikad me niko nije budio u 7 da bi mi dao 1.000 evra, a kad god sam tako rano napuštao kuću, na ulici su bili isključivo nesrećni ljudi koje je teško gledati. Kad ustanem rano, mislim da imam temperaturu a popodne je zaista i dobijem. Jutro je lepo i lepo ga je gledati, ali je još lepše u to vreme gledati svoje kapke sa unutrašnje strane. Ljudi koji ustaju rano započinju ratove!

Tekst je objavljen kao uvodnik u aprilskom broju magazina “CKM“.