Pre nekoliko dana navratim u „Univereksport“ po namirnice i, kao i obično, dam sebi vremena da pogledam sve što me zanima. Kako se uvek trudim da ispoštujem mlade promoterke, zastala sam da čujem šta nudi zgodna plavuša, vrlo slatka i pristojna, obrazovana (? – naknadno upisan interpunkcijski znak), verovatno studentkinja, koja na ovaj način dopunjava džeparac.

– Dobar dan, danas imamo promociju „Milka“ ČOKOLADI, ako uzmete dve…

Dalje je nisam čula, ali sam prisilila sebe da sačekam da završi, potom sam se smušeno zahvalila i produžila.

Vraćajući se iz tog dela marketa, opet sam je ugledala, ovoga puta zaustavila je bračni par.

– … promociju „Milka“  ČOKOLADI…

Odlučim u trenutku da joj ipak kažem reč-dve. Sačekam da ostane sama, priđem joj i počnem:

– Dušo, sigurna sam da mi nećete zameriti ovo što ću vam reći: danas ćete stotinu puta ponoviti tu rečenicu, pa bar je pravilno izgovorite. Genitiv množine imenice čokolada glasi čokolada, s dužinom na pretposlednjem slogu – dok to govorim, ona podiže oči i mrmlja nešto kao da se priseća gramatike petog razreda osnovne škole – uostalom, da li ste, na primer, pročitali sedam knjigi ili knjiga, da li ste prošetali po šest ulici ili ulica, rivi ili riva, da li ste posetili pet biblioteki, pošti, ustanovi ili biblioteka, pošta, ustanova…

Vidim da joj je neprijatno pa brzo završavam i odlazim u nadi da će ipak razmisliti o tome što sam joj rekla. Međutim…

Zaboravila sam da kupim „koktu“  i ponovo sam zabasala na teritoriju mlade promoterke. Uporno je ponavljala: „… imamo promociju ‘Milka’ čokoladi…“! Devojka zna znanje i zašto bi pokleknula pred uveravanjem sredovečne žene, čiji joj obrazovni profil nije poznat? Zaista sam bila obeshrabrena. Zar je moguće da ova naša omladina nije spremna ni na kakvo dobronamerno skretanje pažnje na ELEMENTARNO neznanje? Pa šta su je profesori srpskog jezika učili dvanaest godina? (A možda nije ona kriva, ta lekcija se verovatno zagubila u nadoknađivanju časova propuštenih u štrajkovima početkom protekle decenije, ali će deca, nažalost, opet biti uskraćena, možda za tu a možda i za neku drugu lekciju tokom skraćivanju časova za potrebe štrajka upozorenja jer prosvetarima nisu isplaćene jubilarne nagrade.) I šta bi tek bilo da je kojim slučajem koristila imenice ženskog roda koje se završavaju na suglasnik, kao što su: žeđ, ljubav, strast, laž, glad? Verovatno bi Šojićeva rečenica iz „Bele lađe“ – „Ja lovim sa STRAŠĆOM“ – dobila puni smisao.

Važno je u raznim anketama u rubriku „strani jezici“ upisati engleski, ali nešto mislim: jadna im majka, kad ovako znaju svoj maternji jezik, kako li tek koriste taj strani?

Inače, ovih dana aktuelan je štrajk zaposlenih na TV Avala, koji nisu dobili poslednjih pet-šest ZARADI ili PLATI (ovako bi rekla gorepomenuta promoterka), a baš u tom duhu, pred kamerama, Željko Mitrović je izjavio (morala sam odmah da zapišem jer sigurno ne bih zapamtila), i čak ponovio nekoliko puta – verovatno mu se dopalo kako zvuči, pa da naglasi:

– Ja sam kao personaliti organizovan da sam osetljiv na takve stvari…

Nije važno šta je potom izgovorio jer: ŠTA REČE OVAJ ČOVEK?!