Tajland je nekako postao sinonim za greh, unhealthy Bangkok je sinonim za pogrešne odluke i čudne stvari, discount weirdo stanje uma, case Indokina je sinonim za avanturu. Prva poseta Tajlandu bila je kratka i… fensi. No, dovoljno da se zagrebe, za prvi pogled.

„Reka Mekong može da vam pojede noge za mesec dana. Zato menjajte čarape! Nemojte da budu mokre!“ rekao je Poručnik Dan u Forrestu Gumpu svojevremeno. Mislio je na Vijetnam i na vlagu koja izjeda stopala očas posla. Posle jedne kiše u Bangkoku kada su mi patike ostale natopljene ceo dan u šetnji, noge su mi bile pojedene dve nedelje posle toga. Poprilično. I to samo od jedne kiše, bez Mekonga. Indokina opasno i podmuklo može da ti se učini pitomom i prijateljskom, a da te nema za minut. Dobrodošli na Tajland.

RIVIJERA IZLAZEĆEG SUNCA

Naši domaćini su poželeli da nam predstave ponajviše tajlandsko parče obale pod imenom Sunrise Coast, iliti Obala Izlazećeg Sunca. Kad gledaš na mape, to je upravo suprotno od Pataje, i naravno, gleda na istok, prema „izlazećem suncu“. Prostire se od Bangkoka do poznatih letovališta na jugu, gde počinju ona luda ostrva i gde nema više žutog čoveka, sve sam go turista rozikaste boje kože. Ova Obala Izlazećeg Sunca je puna, gle čuda, Tajlanđana. To je valjda poslednja oaza gde nema previše turista i gde infrastruktura nije previše razvijena, nije nakrcano hotelima i party-klubovima i gde oko 23h sve u chill-out fazonu prestaje da fercera. Ovde smo da promovišemo obalu koja je „nepoznata“. Kaže nam vodičkinja da je ovo neka vrsta „tajlandskog Beverli Hilsa“, jer ovde dolaze ljudi iz Bangkoka, bogatuni, koji imaju svoje vile; ovde dolazi kralj, koji ima svoje palate na svakom ćošku, i svoje rezidencije. Nije daleko od Bangkoka, nije previše južno, moglo se i vozom onomad. Iako je Hua Hin, glavni grad ove regije, bio prvi rizort Tajlanda, paradoksalno je najmanje otkriven Zapadnjacima.

Ča-Am je mestašce koje je kao iz snova, uspavano i sa bungalovima pored mora. Čudne poplave svuda na putu. Šta li se desilo? „Prošao je tajfun Haijan, onaj što je poharao Filipine“, kažu nam Tajlanđani. Nema veze, odosmo na večeru pored reke. Mačke nam se vrzmaju između nogu i jako su „vitke“ kao i sami Tajlanđani: kažu da je za to neophodno jesti rubu svaki dan. Ali imaju oni ovde i svinjokolj. Jedu budisti (Tajlanđani su budisti) sve: i svinjetinu i govedinu. Svuda u okolini neko nešto ne jede, hunduisti ne jedu svete krave, muslimani ne jedu svinje, a istočna Azija jede „sve što se kreće: pliva, leti ili hoda“. To će kasnije uključiti i insekte ali o tom potom. Kupujemo u lokalnom minimarketu „7 Eleven“ kojih ima kao pečuraka posle kiše. A neobično je tiho i mirno, i ulice su zapravo proseci između neke poludžungle. A u tim prosecima ima svega: restorana, kuća, prodavnica. Samo što izgleda kao da će za 24h zarasti i ponovo postati šuma. Tropi. Nemamo pojma šta piše na čemu, pa se kupuje šta stigne: čips sa ukusom morske trave (ispostaviće se da nije tako skandalozan… ispostaviće se da je sjajan!), pivo od pirinča (ispostaviće se da jeste skandalozno za ukus Zapadnjaka), pivo od ječma i hmelja (ispostaviće se da je odlično). Žurka pored bazena. „Nemojte da se kupate u moru, mutno je i tajfun je odneo plažu!“, kažu oni. Ipak, kupamo se odmah kako je čuvar otišao. Plaže jeste osštećena, ali je voda sjajna i jako topla. U daljini sevaju munje i vide se Filipini. Ne vide se, daleko je, ali tamo su. Kupamo se 10 minuta i kažemo, super, još jedno more u kome smo se kupali! Koje je ovo more, uzgred? Nemam pojma, videćemo sutra. Videli bismo sutra da tajfun nije odneo i internet. OK, to je Tajlandski zaliv, deo Tihog okeana. Overili smo okean, malo li je! Tu je i Mič Bjukenon spasavao cice u istom okeanu, al malo dalje, sa druge strane zapravo. Pivo od pirinča je posebno nepitko za nas, izgleda kao da piješ belo vino ti se ne sviđa, i to u flaši od 6 dl. Ljubazno sam ponudio sve drugare da probaju i sami se uvere. Platio sam te, popiću te! Posle toga, možeš da naneseš slinave tragove (sline) od puža na lice, to je sada hit, ima u kesici ko majonez da se kupi. Maskara. Posle sam saznao da ima i kod nas cela fabrika toga. To je hit bjuti industrije.

Vrelina da ne možeš da dišeš. Ujutro vidimo da je tajfun izlomio palme, odneo pesak, ostavio stenje, naneo granje. 3 dana ranije i odneo bi i nas. Šta ti je tajming. Kad mi je bivša objašnjavala „da nam nije bio tajming“, ja sam bio besan zbog objašnjenja, a sad kad sam opet „promašio tajming“, sad sam srećan.

Odlazak u Kao Vang, grad gde je kraljevska palata na vrhu brda sa gomilom super budističkih hramova. Buda pokraj puta je normalna stvar. Majmuni su normalna stvar. Molim? Da, oni isti kao u „Mamurluku u Bangkoku“. Majmuni su sveti ovde i uvek su sakupljaju pored hramova. Kradu sve „što nije zakucano za patos“, pa se ne smeš usuditi da nešto jedeš ili piješ, a fotoaparat držiš čvrsto. Svi smo oprezni, a majmuni nas gledaju sa otvorenim prezirom što niko ništa ne jede da mu otmu. Super iskustvo. Kupujem tamne naočare, 20 bata. 55 dinara. Pivo je sinoc bilo 100 bata. Čudan odnos robe i novca. Dobro, trajale su malo duže od piva, ali tako mi i treba.

Hua Hin je već neka vrsta elite, sa sjajnim hotelima i prvom železničkom stanicom na Tajlandu koja je eto, slatka i crvenkasta (ili je to najlepša stanica na Tajlandu, a nije prva?). U izlasku vidimo i neverovatne suvenire na pijaci, kape sa logotipima fante i čega sve ne sa nekim staklićima, neverovatno. Pržene škorpije, kuvani jastozi. Sutra na more. Plaže duge desetinama kilometara. Zalazak sunca uz pogled na Majmunsku planinu sa Zlatnim Budom. Sjajno.

Na putu do Bangkoka nalazi se slavna Plutajuća pijaca, Damnoen Saduak. Ima svašta da se kupi ali sam slabo video da je neko nešto kupio. Čamci se međusobno sudaraju i slikaju. Ako hoćete nešto da kupite, a najčešće su to kineski suveniri, žena koja to prodaje vam čamac uhvati kukom i ne pušta. Imam utisak da je od toga ostala samo ljuštura turističke atrakcije, kao Venecija i gondole. No, eto, Fanta sa ukusom jagode, egzotika. Ostalo je par slika za ljubičastim i roze šeširima koje smo dobili. Uspomena na nešto što je pre 100 godina zaista bila pijaca sa pravom trgovinom pirinčem, ribom, solju i drugim stvarima. Žao mi je što nisam ovde bio u vreme Perl Bak ili Indijane Džounsa, ali šta je tu je.

BANGKOK DANJU

Bangkok sve više podseća na Singapur ili Hong Kong. Sve je superultrafensi. Sve se ruši da bi se se gradilo veliko i šljašteće. Malo mi kad pada kiša i kad je noć podseća na Blade Runnera. Tajlanđani ne vole previše imidž koji im se servira da su „Sin City“ i pokušavaju na svaki način da ga se otresu i daju akcenat na sve raskošno i kulturno značajno. Nismo odseli u hostelu kao što smo želeli ali nije loše upoznati ni ovaj jamesbondovski deo života: executive suite je super kad ga ti ne plaćaš, ko što ni Bond, James Bond, ne plaća. Sky Bar, mesto na vrhu Sky Towera, gde je pivo 8 evra i gde su 90% gostiju Belci, osim par prelepih Tajlanđanki, gde na krovu na 64. spratu ili kom već, svira džez orkestar. OK, Bond life. Ali, poželimo da pobegnemo od sjaja i da uronimo u Bangkok „sa druge strane pristojnog. Pre toga statue Zlatnog Sedećeg Bude i Zlatnog Ležećeg Bude. Spektakularno. Hramovi su divni, i plovidba noću rekom Čao Plaja je spektakularna na isti način, sa svim znamenitostima koje ti promiču ispred nosa.

ONE NIGHT IN BANGKOK

Idemo u grad! Hvatamo metro, koji je zapravo nadzemni, na 20 m iznad bulevara, između zgrada. Već ovo deluje fascinantno. Idemo do neke stanice na obvali reke, pa hvatamo gradski brodobus (tako ću ga nazvati) i odemo u Kao San, mesto gde su svi bekpekeri sveta. Sve je jeftino, osim piva, koje ne može ispod 2 evra za 0,6 litara, ali šta ćeš bolje od Chang (Evertonov sponzor) i Singha (Chelsea i Manchester United). Ražnjići na ulici. Izeš Bangkok ako nisi jeo street food! Kiosci sa pravljenjem koktela i plastičnim stolicama. Osećaj da si kao kod kuće. Kad se već dovoljno popilo, dva člana naše ekipe postaju hrabri i ovaj manje hrabar jede skakavca a ovaj više hrabar jede škorpiju. Mrtvu i prženu. Sa ukusom soja sosa, ali kaže da je oklop pretežak za sažvakati i da mu je u grlu krljušt stajala još dva sata. Neka devojka nas sreće na ulici i kaže „Samo da vas pozdravim“ sa užičkim akcentom. Ispostavlja se da je vodičkinja naše agencije i da se zove Jana. Zdravo, Jano, dušo, divno sresti našeg čoveka u ovoj ludnici. Mada, ko zna Laze Telečkog leti nije mi ni ovo teško palo sa svim cirkusom. Kažu da je vreme za još ekstremnije sportove. Ulazimo u rikšu, tj. tuk tuk a vozači nas vode u Pat Pong, kvart poznat po… svemu. Dosta smo videli što ostavljamo da se nasluti. Noć u Bangkoku je gotova. Oni koji tu ostanu 3 dana, sigurno potpuno budu promenjeni, od strane grada. Um se menja u Bangkoku. Doći ću ponovo, sve mi se čini.

Demoni  i pagode u kompleksu hramova Vat Po.

 

Zavaljeni Buda, fascinantan prizor od čistog zlata!

Pogled sa našeg bazena na spektakularni skajlajn Bangkoka

Plutajuća Pijaca Damnoen Saduak.

Autohnona prodavačica na Plutajućoj Pijaci: voće nije kineska kopija

Prodavnica u Hua Hinu

Spektakularni hoteli Obale Izlazećeg Sunca

Kraljevskja palata u Hua Hinu: skromnost pre svega!

Ovako uživaju kraljevi stalno, mi na par minuta

Hua Hin, najlepša železnička stanica Tajlanda, i Kraljev pansion

Hua Hin, pogled na plažu i Majmunsku planinu

Kao Vang, hramovi pocrneli od vlage Tropa.

Majmun koji vreba i ljut je što nemamo ništa za krađu

Nije preterivanje: stvarno su opaki mali čovekoliki stvorovi

Fascinantni hoteli Ča Ama