Kažu da o božiću valja raditi sve što vam je zadavalo muke tokom godine, možda otpočeti neki posao, ili makar pospremiti kuću. Kako ne verujem u babske priče a ni u mambo-džambo mađije, ono što se dešavalo drugog dana božića pripisaću samo čudnom spletu okolnosti. Naime, tog dana napao me je poriv da organuzujem svoju kolekciju časopisa. A to je, verujete mi, posao i po!!!
Iako se svake godine oprostim od dela svojih novina, svaki put iznova shvatim da sam prevazišla samu sebe. Tužno potvrdia da sam potpuni addict kada je štampa u pitanju!
Tako sam, malo po malo, izbacivala novine iz svoja dva kvadratna metra životnog prostora zadihana, znojava… Spremala sam i spremala, puneći kese i kese, razdvajala sam ono što po nekim mojim (potpuno nelogičnim pravilima) zaslužuje da ostane i ono čemu je prošao rok trajanja. Posle nekoliko sata rada našla sam se na podu okružena glossy magazinima, ženskim, modnim, muškim, tabloidima, lifestlyle nedeljnicima… Prašnjava i umorna tupo sam zurila u tu gomilu, kada mi je nešto odvuklo pažnju. Ispod kreveta virila je ivica jarko ružičaste fascikle, a njen sadržaj me je oduševio!
U njoj su se krili moji dečiji snovi… Tu su bili uredno složeni moji crteži iz perioda kada sam maštala da ću se baviti modom, da ću stvarati ono što se sutra nositi – da će moje ideje šetati ulicama..
Ah, taj dečiji zanos…
Raznežena sam brže bolje skice skenirala i pothraniila ih u memoriju…

P.S. ovo su samo amterski radovi jedne tinejdžerke tako da vas molim da se tako i odnosite prema njima :)