Imamo novog i ujedno najjačeg drugara na svetu sa podjednako snažnim i zanimljivim pričama. Od sportskih početaka u Strongman takmičenjima, preko srpskih i svetskih rekorda, pa do karijere bodigarda i obezbeđenja najvećih svetskih zvezda, Milan ima sjajnu priču za svaki deo svog života...
Koliko ti je bilo teško kada si došao u Majami i šta si sve morao da radiš?
Dugo sam izbegavao da priznam svojoj supruzi Jovani i majci koliko mi je bilo teško kad sam došao u Ameriku posle takmičenja u Kanadi, sa svega 440 dolara u džepu. U Miami Beachu nisam poznavao nikoga. U početku sam spavao na podu, bez posteljine, bez tople vode, struje i klime. Išao sam od kluba do kluba u Miami Beachu tražeći posao, a da pri tom nisam imao ni telefon na koji bi mogli da mi jave da im treba radnik. Bilo je još uspona i padova, ali postao sam vidljiv i prepoznatljiv u registru izbacivača kada sam nokautirao nekog ooogromnog tipa koji je već žešće onesposobio nekoliko izbacivača i jednu baterijsku lampu. Čitao sam u novinama da je neki izbacivač iz New Yorka bio osuđen jer je zveknuo agresivnog gosta lampom u glavu, a ovaj to nije preživeo. Llično sam video kada je šef obezbeđenja Alex skočio i udario ovog mog ooogromnog u glavu džinovskom baterijskom lampom iz koje su poispadale baterije. Tip nije ni glavu protresao. Okrenuo se i zamahnuo da me udari mislivši da sam mu ja "osvetljavao" glavu. Zamahnuo sam i ja. Nešto je puklo i svi smo bili u krvi. Tip je pao kao mokro ćebe. Zalepio se za patos kao parče 'leba namazano eurokremom. Prvo sam se prepipao da proverim da nije moja krv, a onda sam se odseko od straha jer mi je bilo jasno da sam mu polomio vilicu. Alex je naredio da izbace "bitangu" napolje, što su moje kolege i uradile vukući tipa od 190 kila za noge. Meni je izgledao barem 100 kila teži jer sam ja tada bio težak oko 150 kg.
Po završetku večeri dobio sam aplauz od svih 80 izbacivača. Evo, i sada se ježim kada pomislim na to veče. Tako sam ja postao "faca" iako nisam imao vremena da objasnim da se ja mnogo plašim frke i da mi malo fali da se onesvestim kad počnu da lete čaše i sevaju pesnice. Ali situacija je bila takva da "nema nazad", pa je ispalo da sam najluđi. Kasnije sam u frke ulazio pre svih samo da bih prevazišao svoj veliki strah od tuče. Ali, džaba. I dalje se tresem i trnu mi usne kad god je tuča.
