Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

8. april 2009.

Knjiga

preporučuje

Brankica Treskavica

novinarka "Lepote&Zdravlje"

Jebo sad hiljadu dinara

Boris DeŽuloviĆ

Knjiga Borisa Dežulovića intrigantnim nazivom navodi potencijalnog čitaoca na zaključak da je reč o lakom štivu. Međutim, kada počnete da je čitate, shvatićete da - čak i kada se smejete pojedinim situacijama i dijalozima - razmišljate o vremenu koje će svima nama koji smo devedesetih živeli na prostorima nekadašnje Jugoslavije, ostati u nimalo lepom sećanju. Tokom rata u Bosni, šestorica vojnika jedne vojske radi obavljanja tajnog zadatka oblači neprijateljske uniforme. Istovremeno, šestorica njima neprijateljskih vojnika, takođe na tajnom zadatku, oblači njihove uniforme. Igrom slučaja, putevi će im se ukrstiti. Činjenica da su svi u "pogrešnim" uniformama dovodi do niza epizoda u kojima neumorno koriste pojam "naši" ne shvatajući da oni na koje se odnosi taj prisvojni pridev, zapravo to nisu. Uostalom, nije im lako da shvate ko je ko kada su svi oni prva ljubavna iskustva sticali ne samo na istom mestu, već i sa istim ženama; kad su dvojica - sada u različitim vojskama - istoga dana bili na regrutaciji za JNA; kada su igrali ili navijali za isti lokalni fudbalski klub; kada cigarete kupuju od istog sitnog kriminalca... Da ironija bude veća, na kraju - u opštoj pucnjavi - jedanaestorica njih će poginuti, ali ne zato što je neko shvatio da oni za koje su verovali da su njihovi to, zapravo, nisu, već zato što je jedan od njih prvi povukao oroz braneći čast žene koja do svoje časti nikada nije držala. Ako ste pomislili da preporuka gubi smisao time što otkrivam da su gotovo svi junaci izginuli, varate se jer pisac na početku knjige ukazuje na sudbine svojih junaka. S druge strane, nameće se pitanje koje je svako od nas postavio ko zna koliko puta, uglavnom kada nam se dogodi nešto loše: "Šta bi se desilo da se nismo našli na tom mestu u tom trenutku ili da smo neki, naizgled beznačajan, dan u našem životu započeli malo drugačije?" Da je Pako, uslovno rečeno glavni junak knjige, kupujući cigare rekao: "Jebo sad hiljadu dinara" umesto što je čekao kusur, ne bi bilo niza događaja zbog kojih je kući stigao kasnije nego što je planirao. Da je došao ranije, našao bi ga prijatelj koji mu je nosio dozvolu da izađe iz grada, da je imao dozvolu, vojna policija, koja je došla da ga mobiliše, ne bi mogla da ga povede; da je izašao iz grada, otišao bi u Ameriku; da je stigao u Ameriku, zaposlio bi se kao stručnjak za kompjutere; da je... Međutim, Pako nije rekao: "Jebo sad hiljadu dinara", ne zato što je cicija, već zbog toga što je hteo da još malo gleda u prodavačicin dekolte, a bila je to ista ona žena čiju je nepostojeću čast branio nekoliko trenutaka pre opšte pucnjave.

Film

preporučuje

Aleksandra Ponjević

marketing asistent

Milioner iz Blata

Slumdog Millionaire 2008 - Danny Boyle

"Slumdog Millionaire" ili "Milioner iz blata" film je iz 2008. godine reditelja Denija Bojla, snimljen po romanu "Pitanje i odgovor" indijskog pisca i diplomate Vikasa Svarupa, nagrađenom Bukerovom nagradom. Radnja ovog filma odvija se u Indiji i prati mladog i neobrazovanog osamnaestogodišnjaka Džamala Malika iz sirotinjske četvrti Mumbaja, koji je učestvovao u indijskoj verziji kviza "Želite li da postanete milioner". Glavi junak po osvajanju nagrade biva uhapšen zato što je tačno odgovorio na svih dvanaest pitanja u kvizu. Siroče koje nikada nije pročitalo novine niti je išlo u školu ne može da zna ime predsednika Amerike, gde se nalaze piramide ili naslove Šekspirovih drama, ali tačno odgovara na sva pitanja i osvaja milion dolara. Pošto ga advokat neočekivano izbavlja iz zatvora, Džamal Malik gleda snimak svog savršenog televizijskog nastupa i vodi nas na čudesno putovanje kroz svoj život. Vođen mudrostima prikupljenim tokom osamnaest godina svakodnevne borbe za opstanak, ovaj dečak pronalazi odgovore ne samo na pitanja iz kviza, već i na pitanja o sebi i svetu koji ga okružuje. Istinski topla i humana radnja smeštena u savremenu Indiju predstavlja izuzetnu mešavinu komičnog i dirljivog. Prikazujući ljudski rod u svoj svojoj bedi i slavi, reditelj nam daje kaleidoskopsku sliku borbe dobra protiv zla i onoga što se dešava kada jedan dečak u životu nema drugog izbora - sem da preživi. Film je osvojio četiri "Zlatna globusa" i od deset nominacija osvojio je osam "Oskara".

Pozorišna predstava

preporučuje

Goran Aničić

web urednik

Tako je moralo biti

egon savin / branislav nušić

Predstava "Tako je moralo biti" u izvedbi izvrsne trupe Jugoslovenskog dramskog pozorišta i u režiji Egona Savina koji je adaptirao većini nepoznati Nušićev melodramski tekst, za svaku je preporuku jer će vam otkriti sasvim "novog" Nušića. Komad je neverovatno aktuelan i savremen, i govori o dvostrukim standardima, o iskrivljenom i interesima izvitoperenom tzv. građanskom moralu kvazielite koji "kvari" ljubavni zanos. Želim da naglasim da je sjajan glumački ansambl koji predvodi Anita Mančić u ulozi nespretne Jele. Kao reditelj, Savin je uspeo da "sklopi sve kockice" pa u predstavi nema "slabog mesta", svi akteri bili su besprekorni, što je potvrđeno dugrotrajnim aplauzom, trostrukim bisom i gromoglasnim ovacijama publike. Predstava je pikazana i u sklopu prošlogodišnjeg, 53. Sterijinog pozorja kada je osvojila novosadsku publiku, a Mančićeva je nagrađena za glumačku izvedbu.

CD

preporučuje

Slobodanska Bjelobrk

Photo Shooting Coordinator

As I Am

ALICIE KEYS

Toplo preporučujem poslednji CD poznate američke R'n'B i soul pevačice ALICIE KEYS - "As I Am". Muzika višestruke dobitnice muzičkih nagrada Grammy, Billboard Music Awardsa i American Music Awardsa, kao da je stvorena za veče kada više od svega želimo da posle napornog dana opustimo sva čula. Sa ovog albuma najdraža mi je pesma "SuperWoman" koja podseća na himnu. Ovo je album koji svakako treba da čujete...

Grad

preporučuje

Tanja Narančić

sef produkcije specijalizovanih izdanja

Atina

Grčka

Prošlog leta obišla sam grčku prestonicu Atinu, kosmopolitski grad od oko četiri miliona stanovnika, koji živi "200 na sat" a istovremeno je miran, starinski centar. Iako je grad moderan i urban kao i ostale svetske metropole, tamo sve odiše tradicijom i spokojem - baš kao u Srpskoj Atini, našem Novom Sadu. Prava Atina je zaista prelepa! Obišli smo je u privatnoj režiji, bez vodiča, i to je sasvim izvodljivo. Prvi i najvažniji korak jeste da kupite kartu metroa, na kojoj su detaljno i jasno obeležena najznačajnija kulturno-istorijska mesta u gradu, i dalje je sve lako. Veličanstveni Akropolj, svetilište koje se vidi iz svih delova grada, bio je naše prvo odredište. Naravno, na Akropolju je neizostavni Partenon, hram posvećen grčkoj boginji Atini, zaštitnici grada, izgrađen u 5. veku p. n. e. Hiljade turista svakodnevno obilazi ove, u svetu poznate, spomenike, tu se mešaju kulture, jezici, boje i nacije a svima je zajedničko - oduševljenje kulturom Stare Grčke. Dalje smo obišli Zevsov hram, pa prvi olimpijski stadion, botaničku baštu, Plaku... Zatim Sintagmu, trg ispred parlamenta koji "čuvaju" grčki vojnici u tradicionalnim nošnjama. Dočekali smo smenu straže a Grcima je u poseti baš tog dana bio španski premijer Zapatero, pa je sve bilo glamuroznije. Otišli smo u veliku luku Pirej, kao i na "Olimpijakosov" stadion, i divili smo se dovrani "Mira i prijateljstva" koja je podignuta za potrebe Olimpijskih igara održanih u Atini 2004. godine. Poneli smo predivne utiske iz ovog grada i zato od srca preporučujem da otputujete baš u Atinu!