Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

28. februar 2011.

Knjiga

preporučuje

Angelina Čakširan

urednica magazina
TV novele

Pantelejmon i posetiteljke

Mario Vargas LjosA

Ni sama ne znam zašto, ali uprkos tome što sam veliki poštovalac južnoameričke književnosti, nekako mi se nije dalo da bolje upoznam rad prošlogodišnjeg nobelovca Marija Vargasa Ljose. Pročitala sam nekoliko njegovih pripovedaka u raznoraznim antologijama latino priča, a onda mi je nedavno u ruke dospela preslatka knjižica tog pisca – "Pantelejmon i posetiteljke". Priča o mladom oficiru koji po zadatku otvara bordel da bi "smirio" vojnike neverovatno je duhovita i pitka, pa sam je pročitala u dahu. Preporučujem je, naravno!

Film / Video igra

preporučuje

Igor Conić

urednika magazina
Screenfun

Dead Space 2

Joseph Kosinski

Dead Space 2 je fantastična, za klasu bolja igra od svog solidnog, ali ne i epohalnog prethodnika. Pošto smo razjasnili ovu početnu dilemu (ako vas je uopšte mučila), možemo zahvatiti malo dublje ispod površine prve ozbiljne igre u 2011. godini... Kako izgleda Dead Space 2? Kao žestoko nabudženi Dead Space 1, kojem je dodato mnogo šminke, a kao najvažniji sloj izdvaja se produbljivanje ličnosti Isaka Klarka koji sada više nije ćutolog, poput Gordona Frimena, već ima glas, "personality" i prilično jasne motive. Iz grafičkog ugla posmatrano, Dead Space 2 ostavlja starijeg brata u ledenoj, gotovo svemirskoj hladnoći. Budući da se radnja odvija u ogromnom orbitalnom gradu, sve je nekako šarenije i lepše nego na rudarskoj krstarici prepunoj dosadnih i jednoobraznih hodnika (mada ćete u dvojci imati priliku za kraći povratak na Išimuru). Ukratko, u pitanju je prelepo, bogato i nadasve hardverski skromno zahtevno parče zabavnog softvera, koje će savšeno dobro kliziti na mašini koja je 2008. godine terala prvi deo. Zahvalimo konzolama na ukidanju veze između superiorne grafike i PC-ja od nekoliko hiljada evra. Koju verziju Dead Space 2 preporučujemo? Sve tri potpuno su iste u pogledu performansi i sadržaja, ali ako želite da kupujete budući DLC sadržaj, moraćete da izaberete onu za Xbox 360 ili PlayStation 3, jer DLC-a neće biti na PC-ju. Po ko zna koji put igrači koji preferiraju miša, tastaturu i monitor umesto televizora - ostali su uskraćeni i oštećeni. Možda smrdimo, šta li je...?

Pozorišna predstava

preporučuje

Goran Aničić

web urednik

Balkanski špijun

Vladimira Lazić

U trenutku nastanka, tekst Dušana Kovačevića "Balkanski špijun" doživljavan je kao komedija karaktera i naših naravi, bez ikakvih političkih implikacija i prikrivenih poruka. Vremenom, to se promenilo, brojnim izvođenjima tekst je začinjavan primesama "aktuelnog trenutka", društveno-političke situacije i smeštan u razne kontekste ali, začudo, svih ovih dvadeset i kusur godina nikada nije bio prevaziđen i "nepitak". Druga premijera, drugo izvođenje (prvo, davne 1983.) "Balkanskog špijuna" u SNP održano je u oktobru prošle godine, u režiji Zaječarca Vladimira Lazića. Glavnu glumačku postavu predvodi novosadski bard Novak Bilbija u ulozi Ilije Čvorovića, široj publici poznat po epizodnim filmskim rolama, a prati ga iskusna Lidija Stevanović u ulozi supruge mu Danice, a izvrsni Dušan Jakišić igra neprevaziđenog brata Iliju. Nesretnog podstanara Jakovljevića tumači Aleksandar Gajin. Šta reći o predstavi? U početku pomalo bledunjava i neuverljiva, iz minuta u minut, uživljavanjem glumaca u role, postajala je sve jača i realističnija. Mali "informativni razgovor" od poštenog, predanog i porodičnog čoveka (sa, naravno, "mrljicama" u prošlosti) stvorio je karikaturalnog uhodu, večitog nepoverljivca, skeptika i upornog lovca na "zavere", koji duboko veruje da svojim bezumnim postupcima "pomaže društvu", a da toga niko oko njega nije svestan. Nikako nemojte propustiti ovu sjajnu predstavu SNP-a

CD

preporučuje

Adriana Predragović

pomoćnik teh. urednika BRAVACASA

HAPPINESS

Hurts

Mančesterski bend Hurts veoma je tiho i za nestvarno kratko vreme osvojio publiku u Evropi, ali i šire. Pevač Theo Hutchcraft (24) i klavijaturista Adam Anderson (26) vlasnici su najprodavanijeg albuma u Evropi pod nazivom "Happiness", a apsolutni hit ovog benda "Wonderful life", s jasno profilisanim umetničkim izrazom (elektro-pop), dostigao je ogroman broj pregleda na Youtubeu iako je budžet za snimanje iznosio svega 20 funti. Ta pesma danas ima i svoju visokobudžetnu verziju ali, kako sami tvrde, originalni spot i dalje beleži rekordnu gledanost. Još dve numere s njihovog prvenca visoko su kotirane na listama najslušanijih: "Better Than Love" i aktuelni singl "Stay". Članovi grupe Hurts na sceni nastupaju uz podršku pratećeg vokala operskog pevača, električnih i akustičnih bubnjeva i klavijaturiste koji pomaže da se uživo izvedu složene harmonije, dokazujući time da u današnje vreme zvezde postaju samo oni koje publika izabere. Njihovo stilsko određenje dovodi se u vezu s muzikom iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, oni svoj zvuk definišu kao "disco lento", a njihove snažne balade i karakteristične epske melodije imaju korene u evropskom pop zvuku upravo iz tog perioda. Bend je na albumu izbacio čak tri hit singla, a 28. februara biće objavljen i četvrti za pesmu "Sunday". Na albumu gostuje i Kylie Minogue u pesmi "Devotion", koja je prihvatila poziv dvojice dotad nepoznatih momaka sa severa Engleske. Bend Hurts se, prema izboru poznatog muzičkog magazina "NME", nalazi na listi turneja u 2011. koje nikako ne treba propustiti. Pored nastupa u raznim svetskim metropolama i potvrđenih koncerata na velikim svetskim festivalima kao što su Coachella ili Isle of Wight, Theo Hutchcraft i Adam Anderson 25. maja prvi put dolaze u Beograd!

Grad

preporučuje

Ivana Stanišić

urednica magazina Savršeno venčanje

Palma de Majorka

ŠPANIJA

Prošle godine provela sam odmor na Majorki i to je bilo dovoljno da se zaljubim u ovo ostrvo. Palma je glavni i najveći grad "ostrva spokoja", ali i zajednice Balearskih ostrva koja, osim Majorke, čine i Menorka, Ibica i Formentera, nalazi se na južnoj obali ostrva i ima oko 500.000 stanovnika (dve trećine žitelja ostrva nastanjeno je u ovom gradu i njegovoj najbližoj okolini), a na aerodrom Son Sant Joan sleti oko 22 miliona putnika godišnje. O lepoti i značaju prestonice Baleara svedoči i činjenica da španska kraljevska porodica redovno provodi leto u palmskoj rezidenciji Marivent Palace, zbog čega se ovaj grad smatra "pulsom ostrva". Palmom dominira monumentalna katedrala sagrađena na uzvišenju udaljenom svega nekoliko stotina metara od obale, prvobitno je bila džamija, a onda ju je Jaume I pretvorio u hrišćansku bogomolju. Ovaj dragulj mediteranske i gotske umetnosti prostire se na oko 7.000 kvadratnih metara, a uprkos tome što je njegova izgradnja zvanično završena početkom 17. veka, na njemu se još dugo radilo. Značajnu ulogu u kreiranju njenog sadašnjeg izgleda odigrao je i Gaudi, koji je punih deset godina (1904-1914.) radio na uređenju unutrašnjosti Seua, kako lokalno stanovništvo naziva katedralu. Osim ove, u Palmi ima još nekoliko građevina koje svakako zaslužuju pažnju. Prva od njih jeste kružni dvorac Belver, zdanje visoko oko 140 metara, izgrađeno na uzvišenju u neposrednoj blizini prestonice, a sa kojeg se prostire fantastičan pogled na grad. Ova gotska građevina sazidana je početkom 14. veka, tokom vladavine Jaumea II, a pre nego što je postala gradski muzej bila je zatvor u kojem su bili zatočeni udovica Jaumea III i njihovo dvoje dece, kao i španski pisac i političar Gaspar Melchor de Jovellanos. U šetnji Palmom navratite do palate Almudaina, u kojoj španska kruna održava sve zvanične sastanke, obiđite Placa Major, najveći trg u gradu, i prošetajte kroz Passeig del Born, gde su se nekada održavali viteški turniri. Sada je to mirna avenija, zatvorena za saobraćaj, oko koje je izgrađena četvrt Canavall (donji grad), šoping-zona Palme i centar njenog noćnog života.