Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

6. septembar 2011.

Knjiga

preporučuje

Tatjana Marić

Urednica “Bravacasa" magazina

KRAJ SEZONE

Predrag Jovanović

Ako ste ljubitelj trilera, svakako pročitajte roman "Kraj sezone", u kojem je niz hladnokrvnih ubistava obeležilo jedno vrelo leto. Glavni junak, inspektor Luković napušta policiju posle hvatanja masovnog ubice. Međutim, prate ga senke prošlosti i stari zločin dobija novu dimenziju. Ubistva se nadovezuju i sve ukazuje na ubicu koga je Luković odavno uhvatio. Uspavana varošica Tivat prerasta u mesto smrti i velikih tajni, a nakon brojnih pitanja i premalo odgovora, misterija, mračnih likova i opasnih situacija otkrivamo da se ubica krije iza lika od koga se to najmanje očekivalo...

Film

preporučuje

Vladimir Gošić

izvršni urednik magazina CKM

Hachiko: A Dog's Story

Režija: Lasse Hallström

Ova američka adaptacija japanskog filma o vernom psu istinita je, topla, dirljiva priča o bezuslovnoj ljubavi i večnom prijateljstvu, koja će vas ganuti do suza. Profesor Parker (tumači ga Ričard Gir) pronašao je štene na železničkoj stanici i doneo ga je u svoj dom. Bezuspešno je pokušavao da pronađe vlasnika. Tako je pas Hači, uprkos protivljenju profesorove žene, postao novi član porodice. Svakog dana profesora je novi prijatelj ispraćao na posao i dočekivao uvek u pet popodne na obližnjoj železničkoj stanici. Nažalost, jednoga dana profesor je na času doživeo moždani udar i preminuo je. Nije se vratio vozom u uobičajeno vreme, pa ipak, Hači ga je tokom narednih deset godina svakoga dana u isto vreme i na istom mestu uporno čekao. Posmatrao je lica putnika tražeći samo jedno, ali – uzalud! Ipak, ostavio je trag u životima mnogih ljudi koji su prošli kroz železničku stanicu. Hači je postao legenda, a priča o njemu velika je lekcija o odanosti i upornosti.

Pozorišna predstava

preporučuje

Goran Aničić

web urednik

Bura

Andraš Urbana

Predstavu “Bura” (The Tempest; 1611) je u sklopu zvanične takmičarske selekcije Sterijinog pozorja izveo ansambl Niškog pozorišta, pod rediteljskom palicom Andraša Urbana. Poslednja Šekspirova komedija, reklo bi se, avangardno je režirana i izvedena u tehno-modernističkom maniru. Do kraja uprošćena scenografija s nekoliko upečatljivih audio-vizuelnih scenskih efekata i solidna gluma učinili su predstavu zanimljivom, na momente komičnom zahvaljujući lepršavom Arijelu, a na momente dramatičnom u izlivima Prosperovog besa i urlika nakaze Kalibana. Inače, poznata je činjenica da je ovo kultno Šekspirovo delo na filmu doživelo vrlo neobičnu sudbinu. Holivud je “Buru” prerađivao u vestern (“Žuto nebo” Vilijama Velmana, 1946), naučnu fantastiku (“Zabranjena planeta” iz 1956) ili je radnju smeštao u dvadeseti vek (verzija Pola Mazurskog iz 1982. s Džonom Kasavetisom kao Filipom/Prosperom i Suzan Sarandon kao “Aretom/Arijel”; kao grčki pastir Kalibanos briljirao je Raul Hulija). Urban je ovo izvođenje učinio sasvim drugačijim zahvaljujući posebnom pristupu delu.

CD

preporučuje

Tijana Bašić

web urednica

Like a shot through the heart

Existence

Grupu “Existence” osnovala je iskusna pevačica i multiinstrumentalista Margot Rajzinger, koja uspešno komponuje muziku oslanjajući se na raznolikost kultura širom sveta. Inače, ona okuplja tradicionalne muzičare i umetnike savremene muzičke scene. Album “Like a shot through the heart” fascinantna je kombinacija basa, bubnjeva i udaraljki, dok raznovrsnost tradicionalnih i savremenih instrumenata daju sanjalačke melodije koje odražavaju moć i šarm prirode. Margot je ovaj album posvetila svom tragično preminulom prijatelju, a svi koji su to doživeli znaju da nas gubitak osobe koju volimo pogađa “kao hitac kroz srce”.

Grad

preporučuje

Jasmina Ubiparip

pom. urednice magazina L&Z

Sicilija

Italija

Leto je na izmaku, godišnji odmori uglavnom su iza nas, a s letovanja ostaju lepe uspomene i fotografije koje nam izmame osmeh, ali i poneki setni uzdah. Jer, sada treba da budemo strpljivi čitavih godinu dana do sledeće prilike da provedemo bezbrižnu nedelju ili dve negde na obali mora, tokom kojih nam je najveća „obaveza“ da smislimo na kojoj ćemo plaži raširiti ležaljku i da li ćemo u „konobi“ poručiti dagnje na buzaru ili ribu s gradela... Ah... Eto, omakao mi se uzdah... Da bih izbegla septembarsku melaholiju koja me uvek pogodi krajem leta, odlučila sam da unapred izaberem destinaciju za sledeće letovanje. Zašto da ne? Osim što ću u mislima biti blizu morske obale, ima u tome i praktičnih prednosti. Možda ću uspeti da „ulovim“ pogodan „first minute“ aranžman kada za to dođe vreme. Nekoliko dana razmišljanja, popriličan broj klikova mišem i izreka koju sam pročitala na nekom turističkom sajtu („Kada vidite Siciliju, otkrili ste ceo svet“) bilo je dovoljno da odlučim. Sicilija. Sredozemno more, zlatne plaže, strme litice, burna istorija i veličanstveni predeli. Kada se tome doda i fantastična tradicionalna kuhinja (kaponata, panela, arančine... čak zvuči ukusno) – shvatićete zašto u narednih godinu dana želim da maštam o ovom ostrvu