Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

19. novembar 2012.

Knjiga

preporučuje

Mirjana Pantoš

lektor

Buka i bes

Vilijam Fokner

Svaki ljubitelj dobrog štiva s vremena na vreme vraća se klasicima. Ukoliko spadate u gimnazijalce-“srećnike“ kojima je svojevremeno obavezna lektira u 4. razredu bio roman toka svesti „Buka i bes“ američkog pisca Vilijama Foknera, evo prilike da se podsetite na priču koja je malo kome u nežnoj 18. godini preterano prijala, ali zato sada, deceniju-dve (ili više) kasnije, doživljaj mora da bude apsolutno drugačiji. Sjajan prevodilac Foknerovih dela Stjepan Krešić napisao je pre pedesetak godina: „Svi smo mi prevodioci. I pisci, koji lični idiom svog sveta prevode u umetnički materijal reči.“ A idiom Foknerovog sveta zaista je „osebujan“. Tema romana „Buka i bes“ je tragično propadanje atristokratske porodice Kompson u mitskom gradu Džefersonu. Njeni poslednji izdanci, trojica braće – idiot Bendži, nežni i pravični Kventin, i surovi materijalista Džejson – kao i dobra crnkinja Dulsi, svako na svoj način, pričaju o poslednjem stadijumu rasula imanja Kompsonovih, koje je nekada imalo „kolibe za robove, štale, povrtnjake, uređene travnjake, šetalište, paviljone, a planirao ih je isti onaj arhitekta koji je sagradio kuću sa stubovima i tremom“. Prvi deo romana predstavlja tragediju Kompsonovih viđenu očima idiota Bendžija koji u tom trenutku, doduše, ima 33 godine (simbolika?), ali je mentalno na nivou trogodišnjaka. Drugi deo čini unutrašnji monolog najstarijeg od trojice braće – Kventina, koga opsedaju misli o incestu i samoubistvu. U trećem delu na pozornicu stupa Džejson, grubi račundžija i realista koji je potpuno usvojio amoralni pristup životu. I, konačno, četvrti deo priča stara crnkinja Dulsi koja je videla i početak i kraj porodice Kompson. Dakle, čitalac se pomoću tri lične rekonstrukcije centralnog događaja (moralnog pada Bendžijeve, Kventinove i Džejsonove sestre Kedi) i centralne teme (besperspektivnosti Kompsonovih) priprema za konačni sud o ovoj porodici, a iznosi ga glavna ličnost četvrtog dela romana, crnkinja Dulsi. I dok je za Benžija sestrin pad povreda njegovog sveta fizičkih čula, za Kventina je to gubitak porodične časti. Ista sestra, zbog koje Bendži zavija a Kventin se ubija, Džejsonu je – kurva, jer njegova svest poznaje samo određene materijalne kategorije: novac, čekove, ugovore, spekulacije, dobitke i gubitke. Najmlađi brat Bendži, gluvonemi idiot, svoje reakcije i uzbuđenja izražava zavijanjem, stenjanjem i jaukanjem. Kada je u osamnaestoj godini pokušao da siluje devojčicu iz komšiluka nasred ulice, Džejson je odlučio da ga kastrira, a posle majčine smrti strpao ga je u ludnicu. Bendžija je Fokner zamislio kao prolog tragediji, kao grobara u elizabetinskoj drami, koji odigra svoju ulogu i nestane s pozornice. On je verno, iako razbijeno ogledalo događaja u porodici Kompson. Benži ne razmišlja, ne govori, ne moralizuje, njegove uspomene su surove i neposredne. On miriše zlo, telesno oseća svaku nesreću koja preti porodici... Da ne zaboravim: posle „Buke i besa“ obavezno pročitajte „Avesalome, sine moj“ istog autora, pa ćete shvatiti šta sam mislila pod „osebujnošću“.

Film

preporučuje

Jasmina Ubiparip

pom. urednice magazina L&Z

Pijev život

Režija: Ang Li

Jedan od filmova na mojoj „jedva čekam“ listi jeste adaptacija istoimenog romana kanadskog pisca Jana Martela „Pijev život 3D“, u režiji oskarovca Anga Lija („Planina Broukbek“, „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“). Film prati avanture mladića koji se posle oluje i brodoloma bori za opstanak na okeanu, suočen s nepreglednim vodenim prostranstvom i – tigrom, koji mu je istovremeno najveća pretnja i jedino društvo. Ova uzbudljiva priča govori o velikim idejama – veri, nadi i borbi za opstanak. ”Zastrašujuća situacija u kojoj se našao Pi naučila me je da se nada može pronaći na najluđim, najmanje očekivanim mestima. I da možemo sebe da ogradimo od bilo čega: tuge, depresije i straha. Potrebno je samo da pronađemo nešto u šta ćemo verovati”, kaže mladi, talentovani glumac Suraj Šarma, koji je u ovom filmu briljanatno debitovao u glavnoj ulozi. Tako bar kažu oni koji su film već pogledali, a mi ćemo biti u prilici da se i sami uverimo u to od 20. decembra kada „Pijev život“ počinje da se prikazuje u našim bioskopima.

CD

preporučuje

Vladimir Gošić

Izvršni urednik magazina CKM

Come of Age

THE VACCINES

Nakon što sam im na ovom mestu, pre godinu dana, nezasluženo ukrao svoju nagradu za najbolji album godine, ovoga puta im svečano vraćam titulu i to za drugi album – "Come of Age". Iako su se formirali pre samo dve godine, The Vaccines su za ovo kratko vreme uspeli da prvim albumom u očima medija postanu "najveće engleske nade", ubrzo su zatim i otpisani kao "one album wonder band", a onda su, posle drugog albuma, dobili izvinjenje u obliku odličnih recenzija i nove ture nagrada. Ako ceo ovaj cirkus ostaviš po strani i posvetiš se albumu, dobićeš sjajnu 40 minuta dugu priču koja će te voditi od kratkih pop-punk hitova, pa do suznih indie rock melodiranja. "Come Of Age" ostavio je iza sebe neki deo mladosti, koji smo osetili na prethodnom albumu, ali ga nipošto nije zaboravio. Drugim albumom pregrmeli su nezgodnu tinejdžersku fazu, a za treći smo već oslobodili uočljivo mesto na best-of polici...

Grad

preporučuje

Igor Conić

urednik magazina Screenfun

Interlaken

grad Bonda i glečera

Interlaken je švajcarski gradić koji se nalazi, kao što mu ime kaže, između dva jezera. To je mondensko mesto skupih hotela, slatkih čokolada, mirišljavih sapuna i ne tako mirišljavih sireva. Postao je veoma posećena turistička destinacija kada je na planini iznad ovog ušuškanog mesta snimljen film o agentu Jamesu Bondu – On Her Majesty's Secret Service. Bilo je to davne 1969. godine, a od tada se broj (bogatih) Japanca i turista iz celog sveta neprestano povećava. Ovde je smešten i hotel Victoria Jungfrau koji je 2004. godine proglašen naboljim na svetu i apsolutno je spreman da prihvati klijentelu s dubokim džepovima. Interlaken je i početna stanica voza koji vodi do glečera Jungfrau na visini od 3.450 metara i to je ujedno jedna od najvećih turističkih atrakcija Švajcarske. Karta košta paprenih 170 franaka, a poslednja stanica do koje saobraća voz s parnom lokomotivnom najviša je tačka na svetu do koje je stigla železnica. Oni koji žele da osete adrenalin u krvi mogu da isprobaju paraglajding. Spust s planine Muren završićete u centru Interlakena i to zadovoljstvo koštaće vas “samo” 150 franaka. Dobar turista – odran turista!