Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

26. novembar 2013.

Knjiga

preporučuje

Slaviša Golović

urednik

MAJSTOR I MARGARITA

Mihail Bulgakov

„Deo sam one sile koja večito stremi zlu i večito čini dobro.“ Imao sam nameru, najstvarniju, da ovde preporučim neko aktuelno, moderno književno delo jer većinu ljubitelja pisane reči ne zanima ponovno prežvakavanje klasičnih bisera (meni omiljenih) svetske i naše literature. Kad ono... Premotavajući po glavi bar dvadesetak naslova, došao sam do bolnog saznanja – pa ja ne mogu da se setim ni najosnovnijih delova fabule nijednog od njih. Atmosfere, stila pisanja, emocije tokom čitanja – to da, ali da me neko pita o čemu se radi u tim delima, odgovor bi glasio: nemam pojma. I tako, hoteći, ne hoteći, moradoh da se okrenem klasicima. Doduše, ne klasičnom klasiku, već malčice savremenijem – najrealističnijem fantastičnom romanu svih vremena – „Majstoru i Margariti“. Računam da je većina čitalaca već upoznata s ovim remek-delom ruske književnosti 20. veka te ću stoga pokušati da, u nekoliko rečenica, one retke koji ga nisu čitali privolim da to učine, a one koji jesu – da ponovo pročitaju ovaj mnogoslojeviti roman. Dakle: Volite istorijsko-filozofsko-religiozne teme – tu je predivna priča o Pontiju Pilatu, svojevrsni roman u romanu. Romantična ste dušica koja voli ljubavne romane – uživaćete u nesvakidašnjoj ljubavnoj storiji Majstora i Margarite. Hoćete da se nasmejete do suza – zdravog, a istovremeno i otkačenog humora ima napretek: za smeh je zadužena vesela Volandova družina, a pre svega nenadmašno spadalo mačak Behemot. Ljubitelj ste horora – već na prvim stranama dočekaće vas odsečena Berliozova glava. Zanima vas večito pitanja dobra i zla – dovoljno je reći da je moto iz zaglavlja Bulgakov pozajmio od Geteovog Fausta. Pristalica ste realnog sagledavanja stvari – Bulgakov je vrlo plastično opisao situaciju u visokim moskovskim literarno-pozorišnim krugovima tridesetih godina 20. veka. Volite bajke i fantastične priče – u ovom romanu lepotice gole lete na metlama, ljudi bivaju pretvoreni u svinje, mačke govore, ljudi iščezavaju u trenu a teleportovanje je uobičajena pojava. I ne samo to, pitanja zločina i kazne, greha, kajanja i oproštaja, sudbine umetnika i umetničkih dela („Rukopisi ne gore!“) i još mnogo ozbiljnih, ali i običnih svakodnevnih tema (korupcija, malograđanština, pohlepa...) obrađeno je ili makar dotaknuto u ovom veličanstvenom romanu.

Film

preporučuje

Miroslav Kosanović

grafički urednik

Oblivion

Joseph Kosinski

Radnja filma smeštena je u 2077. godinu, šest decenija nakon što su vanzemaljci uništili Mesec i izazvali propast sveta na Zemlji. Gledalac se brzo uvodi u priču, a početak je efektan. Ipak, kako film odmiče, tako na videlo izlazi sve veći broj rupa koje se moraju primetiti i koje kvare generalni utisak. Postoji nekoliko sitnih obrta, ali su oni mizerni, i u suštini veliki procenat scena ima predvidljiv ishod. Nema pravog zapleta, a slaba je i karakterizacija likova. Film ima jaku emocionalnu notu, ali ona ne ostavlja dovoljno dobar utisak upravo zbog pomalo letargičnih karaktera. Maestralni su vizuelni efekti i predstavljaju ubedljivo najveću vrednost ovog filma. Oni su toliko nadmoćni u odnosu na kvalitet priče da se s vremenom gledalac više zainteresuje za to kakav će pejzaž, zgradu ili letelicu ugledati, nego šta će se desiti. Letelice i kuća u kojoj žive Džek i Viktorija odrađene su kvalitetno, detaljno i futuristički uverljivo. Stiče se utisak da je mnogo više pažnje posvećeno tehničkim karakteristikama nego priči. Izbor muzike je pun pogodak i treba pohvaliti rad animatora i ljudi zaduženih za specijalne efekte. Ipak, smatram da je film predug (treba ga skratiti za bar pola sata), jer su pojedine scene potpuno bespotrebno razvučene. O glumi Toma Kruza nema se šta preterano reći. On je kvalitetan glumac, ali je nizom gotovo identičnih uloga, među kojima je i lik Džeka u ovom filmu, uspeo da sroza mišljenje filmofila o sebi jer se vezuje isključivo za blokbastere bez ikakvih umetničkih ili dramskih vrednosti. Viktoriju je igrala Andrea Rajsborou, koja nije pružila ništa specijalno, ali je plenila simpatičnošću. U filmu se pojavljuju i Olga Kirilenko, u ulozi očajno karakterizovanog lika Džekove supruge, kao i legendarni Morgan Frimen, koji još jednom dokazuje da je dovoljno da se pojavi na platnu pa da film istog trena postane zanimljiv. Definitivno preporučujem ovaj film, pre svega zbog vizuelnih karakteristika koje ostavljaju bez daha, ali i zbog činjenice da je daleko od potpunog promašaja. Uz malo bolji scenario, nešto više dešavanja koji drže pažnju i korigovanje dužine i pojedinih kliširanih scena, definitvno bi bio film godine u svojoj kategoriji.

GRAD

preporučuje

Dijana Škorić

gl. i odgovorna urednica

EFES

Turska

Efes, mali drevni grad u istočnoj Turskoj u blizini Izmira, može da se pohvali svojom slavnom prošlošću: u njemu je živeo Heraklit, utemeljivač moderne filozofije, tu su se tajno sastajali Marko Antonije i Kleopatra, Aleksandar Veliki odmarao se pre svakog osvajačkog pohoda, a apostoli proneli Hristovu slavu. Po jednoj od mnogobrojnih legendi grad je nastao tako što je kraljica Amazonki udarila kopljem i rekla: „Ovde ću podići moćan grad.“ Ovaj grad bio je meta mnogih osvajača, koji su ga palili ali i gradili. Svaki put je postajao sve lepši i bogatiji, jer su se u njemu ispreplele dve civilizacije: podigli su ga najbolji grčki graditelji i arhitekti, a Rimljani, oduševljeni helenističkom arhitekturom, usavršili su određene tehnike. Grad je imao bolnicu, pozorište, gimanziju, školu glume i Celzusovu biblioteku, koja je bila treća po veličini u antičko doba... Bio je to grad po meri bogatih Efežana. Najposećeniji su bili hamami, javna kupatila sa specijalno projektovanim podovima ispod kojih je doticao topli vazduh. U njima su se Efežani sastajali, uživali u toploj vodi i masaži, razmenjivali novosti, krojili politiku. Efes krasi i veliki amfiteatar u koji je moglo da stane 24.000 ljudi, pa se procenjuje da je tada u gradu živelo oko 100.000 stanovnika. Godišnje kroz ovaj grad prođe oko milion turista, a tokom leta mnoge poznate svetske zvezde održavaju konceret u amfiteatru. Efes je jedan od najvećih i najočuvanijih gradova Rimskog carstva na svetu, a u to doba bio je drugi po veličini grad imperije, odmah posle Rima. Efes predstavlja najbogatije arheološko nalazište u Maloj Aziji i uskoro bi trebalo da se nađe pod zaštitom UNESCO-a.

CD

preporučuje

Vladimir Gošić

urednik magazina CKM

Jake Bugg

Shangri La

Da li znaš da se Johnny Cash posle smrti rodio u Nottinghamu i odlučio da iznova započne karijeru pod pseudonimom Jake Bugg? Jake je prošle godine objavio svoj prvi album, koji je kompletna muzička kritika podigla u nebesa i unapred se spremila da ga sahrani istog trena kada objavi drugi. Očekivano, na albumu "Shangri La" tematika pesama više nije ograničena na ulicu u kojoj je Jake odrastao, jer je mališa u međuvremenu obišao ceo svet i nastupio na svim najvećim muzičkim festivalima. Ali promenio se njegov odnos prema svim pesmama koje još uvek zvuče podjednako iskreno, bilo da ubrzavanjem rockabilly ritma pokušava da bude opasan i ljut (What Doesn’t Kill You, Slumville Sunrise) ili emotivno ugruvan i na granici suza (Me and You, Kitchen Table).