Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

Lifestyle

naše preporuke

24. mart 2016.

Knjiga

"Daću ti sunce"

Džendi Nelson

preporučuje

Stefan Zlatković
urednik magazina "TV Novele"

Donedavno sam verovao da slika vredi više od hiljadu reči. Onda sam, čitajući "Sunce", gotovo mogao da zamislim Džendi Nelson kako slika sklapajući rečenice i potpuno nesvesno razbija taj kliše u paramparčad. Jer jedna njena reč vredi više no hiljadu slika. Uspela je da napiše knjigu u kojoj se svako slovo razliva u milion boja – one uvlače čitaoca u svoj šareni vrtlog terajući ga da se suoči sa sopstvenim emocijama i da, dok plače i smeje se istovremeno, dozvoli blizancima, mladim umetnicima Noi i Džud, da ga obgrle svojom nimalo svakidašnjom pričom. Ako ste ikada pomislili da sve knjige za mlade liče jedna na drugu, izazivam vas da zavirite među korice ovog netipičnog romana i da shvatite, kako to "The Guardian" kaže, koliko reči mogu biti lepe. Zaboravićete i na Džona Grina i na Nikolasa Sparksa dok vam kroz glavu prolazi da biste se sasvim sigurno odrekli čak i sunca, baš kao što je to Džud uradila u zamenu za bratovljev crtež nepoznatog momka, samo da izdavačka kuća "Urban Reads" što pre prevede i drugu knjigu Džendi Nelson. Prikrašćete se, poput lopova, ekscentričnoj Džud prisluškujući njene razgovore s bakom. Crvenećete dok, kao kakva tračara, zdušno navijate da se Noa i Brajan poljube, hvatajući sebe kako proklinjete Noinu majku što je uletela u sobu u najnezgodnijem mogućem trenutku. Pokušaćete da shvatite šta je naizgled strašnog vajara Giljerma nateralo da se povuče u sebe, a dok upijate reč po reč, svesno ćete zbaciti sve ogrtače koje nosite pred drugima dok ne ostanete potpuno razodeveni pred sobom. Jer ovo je knjiga koja čitaoca tera da, živeći priču nekad nerazdvojnih blizanaca, surovo i objektivno sagleda i sve svoje minule godine. Ovo je štivo koje će vas povesti na putovanje lavirintima umetničke duše. Bar mene jeste. Potvrdilo mi je da su umetnici, gotovo po pravilu, neodoljivo blesavi, ćaknuti, a opet, tako divni čudaci, koji vešto balansiraju između dva sveta dok slikaju ili vajaju. Dok je autorka iz dve perspektive ispredala priču o ljubomori, seksualnosti, krivici, oproštaju i ljubavi u bezbroj oblika, u meni su se uskovitlale uspavane emocije i shvatio sam za koga bih, da mogu, dao ne samo sunce već i okeane, cveće, drveće... ceo svet, pa i ovih deset prstiju i obe ruke – baš kao Noa za Brajana. Na kraju, obećavam da ću dati delić sunca svakome ko pročita ovo remekdelo. Ne oklevajte ni tren – jer, kao što sumrak pretvara nebo u karneval boja, tako će ova knjiga obojiti sva vaša čula dok vas uverava da je nekim ljudima prosto suđeno da budu u istoj priči, te da nije samo umetnost magična, već i život. Shvatićete da nikad nije kasno za drugu (ili treću, možda četvrtu) šansu i verujte: čitanjem ovog savršenstva upakovanog u nešto više od 300 strana, popravićete svoj svet dok se zamršeno klupko odnosa neraskidivo povezanih likova odmotava, a pregršt boja skrivenih u slovima eksplodira pred vašim očima.

Film-serija

Neznani heroj filmske industrije

Imperija

preporučuje

Milica Katić
grafička urednica

Kostimografi, muzički kompozitori, pisci... na njih ne pomišljamo kad se uputimo u bioskop da pogledamo najnoviji film. Ko su ti ljudi na čijim leđima leži kompletna produkcija i šta ih je dovelo iza kulisa? Ovaj dokumentarni film govori upravo o jednom od ovih neznanih heroja. Dru Struzan, čovek zadužen za to da nas zainteresuje za najnoviju ekranizaciju, od detinjstva je znao čime će se baviti – crtanjem. Za razliku od mnogih, Dru od svog dečačkog sna nije odustao iako je često morao da se odriče čak i osnovnih životnih potrepština. Kako je to jesti tri puta nedeljno da bi priuštio sebi školovanje i kakva je to strast prema poslu, koja uspešne ljude navodi na ovakav izbor, mnogi od nas ne mogu ni da zamisle. Ova inspirativna priča pravi je primer kako upornost, požrtvovanost i stvaralački nagon pobeđuju životne prepreke. Na ovaj način Dru je uspeo da obeleži čitavu Holivudsku eru sa preko 150 filmskih postera. Ne propustite šansu da ga upoznate, jer o njemu pričaju poznati, kao sto su: Harison Ford, Majkl Džej Foks i Stiven Spilberg, i da saznate kako su nastali plakati za “Ratove zvezda”, “Indijanu Džonsa” i “Povratak u budućnost”.

GRAD

Aja Napa

Kipar

preporučuje

Milica Bokić
finansijski referent

Rodno mesto boginje ljubavi i lepote Afrodite – Kipar, ostrvska država u Sredozemnom moru, svojom podeljenošću na severni turski i južni grčki deo već je dovoljno zanimljiva sama po sebi. Ukratko, 1960. godine od britanske kolonije postaje nezavisna republika, da bi ’74. zbog nezadovoljstva malobrojnog turskog stanovništva bio proglašen nezavisni Severni Kipar, koji postoji i danas. Glavni grad je Nikozija, koji ponosno nosi titulu poslednje podeljene prestonice, a na sredini čuvene ulice Ledra postavljen je granični prelaz, pa iako u prvi mah ostavlja utisak obične gradske ulice, načičkane kafićima, prodavnicama, restoranima, na kojoj uvek vlada gužva, da biste s jednog kraja otišli na drugi, potreban vam je važeći putni dokument. J Grad, koji definitivno ne smete zaobići ukoliko odete na ovo ostrvo, bogat je istorijskim spomenicima i verskim objektima, s mnogo lepo uređenih parkova, smešten na obali reke Pedhieos. Aja Napa je divna u septembru – dve nedelje pravog odmora i provoda za nas, mlade J – i nalazi se u okrugu Famagusta, nedaleko od tačke na krajnjem jugoistoku ostrva, rta Greko. Ime je dobila po venecijanskom manastiru sagrađenom 1500. godine. Stara grčka reč napa asocira na morfološke karakteristike ovog predela u prošlosti i u prevodu na srpski znači "Gorska Gospa". Postoji legenda o tome kako je neki lovački pas doveo svog vlasnika do izvorišta u šumi, gde je bila ikona Device Marije, a taj izvor imao je isceliteljsku moć, pa je tu podignut manastir. Pored ulaza u manastir, u centru grada, ogromno drvo sikamora, staro više od šest vekova, širi hladovinu. Uz zidine manastira je nova crkva posvećena Devici Mariji, sagrađena pre 15 godina. Zbog velikog broja hrišćanskih crkava i manastira, kojih ima bukvalno na svakom koraku, najveći broj turista čine Rusi, pa meštani pored engleskog uglavnom govore i ruski jezik. U gradu postoji muzej "Thalassa" u kom se čuvaju predmeti iz pomorskog života. Oko i iznad manastira su najpopularniji klubovi i kafići, što nas je u prvi mah ostavilo zatečenima i zbunjenima, ali smo se brzo navikli na taj spoj tradicionalnog i urbanog. Noćni život veoma je bogat: diskoteke, klubovi i kafići rade do ranih jutarnjih sati. Ipak, najjači utisak ostavlja netaknuta priroda, duge peščane plaže, tirkizno more, stene, palme... Najpoznatija plaža je Nissi, locirana na 45 kilometra od centra grada, do koje smo rekreativno pešačili gotovo svakodnevno u oba pravca. Sitan beli pesak, odvojeno ostrvce do kojeg se može doći šetnjom po plitkoj vodi, zalasci sunca nad malom belom crkvom uz obalu mora, gde se održavaju venčanja turista, mladi ljudi na udobnim lezaljkama, didžej koji po celi dan pušta muziku – sve to pružalo nam je potpuni užitak. Nedaleko su manje, jednako lepe, mirne plaže za one koji vole odmor u tišini. Nažalost, nismo bili u prilici da vidimo pelikane, koji se, kako kažu, neretko mogu videti baš tu, na obalama Aja Nape. Nedaleko od grada prema Protarasu je rt Greko, tačka na krajnjem jugoistoku ostrva, s predivnim pogledom u daljinu i s još jednom legendom koja kaže da u vodama oko rta živi mitsko biće (pola zmaj pola morsko prase) nazvano Cyprus Loch Ness. Ovo čudovište prijateljski je nastrojeno i samo ponekad odvlači ribarske mreže. Svakako, ako ste već tu, obavezno iskoristite priliku da obiđete nacionalni park planine Trodos u centralnom delu ostrva (najviši vrh Olympos je na 1.950 m nadmorske visine). Na vrhu je ski centar okružen borovim šumama, a na putu do tamo videćete vodopad Milomeris, botaničku baštu, poznati kompleks manastira Kikos, koji je u čast Device Marije osnovao i izgradio vizantijski car Aleksije Komnen 1080. godine. U manastirskom kompleksu je mali muzej, koji čuva dragocenosti iz perioda nastanka i dugogodišnje istorije ovog hrama. Ovde je veoma razvijen i popularan seoski turizam. Obilazeći tradicionalna sela, kakvo je Kakopetrija, kroz koje protiče jedna od retkih rečica na Kipru koje leti ne presušuju, sa autentičnim starim okersmeđim kućama, naišli smo na polja vinograda i degustirali najlepša vina sa ovih prostora. Vredno pomena je i selo Lania, koje još nazivaju slikarskom kolonijom, a ono to zaista jeste. Uske ulice popločane sivim kamenom, stare, restauriane kuće s drvenim prozorskim oknima i vratima u različitim bojama, različito cveće u velikim saksijama na uzanim ulicama, ljubazni i nasmejani meštani koji prodaju svoje ručne radove i domaću hranu, učine da se osećate veoma prijatno...

CD

TAMNE NIJANSE - Shades Of Black

Kovaks

preporučuje

Olivera Krajnović

urednica magazina JOY

Zbog zrelog, tamom obojenog glasa i strasti s kojom se posvećuje muzici, Kovaks je sveža, jedinstvena pojava na savremenoj muzičkoj sceni. Ova belgijska pevačica s klasičnim muzičkim obrazovanjem ima samo 25 godina, ali dubina emocija, kompetencija i komplesna melodičnost kojom zrači njen debi album „Shades Of Black“, koji je objavljen proletos, čine da pomislite da je već proživela celi život. U izvesnom smislu Šeron Kovaks može da nas podseti na voljenu Ejmi Vajnhaus, mada i pored duboko intimnih tema o kojima peva, zrači postojanom, čvrstom, sigurnom energijom. Singlovi sa ovog albuma su “My Love”, “Diggin'” i “Wolf in Cheap Clothes”. Nadam se da ću je ove godine slušati uživo, na Szigetu, i mnogo se radujem tome.