1. april 2013.

Robert Čoban na "Vivaldi Forumu" na Mokroj gori: Tržište, zakon i socijalno odgovorno ponašanje! Sve ostalo je na državi i javnom servisu!

Tweet

„U momentima u kakvim se Srbija danas nalazi mediji su prinuđeni da se bore za profit i teško je očekivati da privatni mediji preuzmu ulogu kakvu je normalno da na sebe uzme država“, izjavio je Robert Čoban Tanjugu, govoreći o ulozi medija u društvu na „Vivaldi forumu“ na Mećavniku.

On je, međutim, naglasio da privatni mediji treba, s jedne strane, da se trude da ne krše zakon, a, s druge, da se prilagođavaju tržištu, kao i da promovišu socijalno odgovorno ponašanje.

„Naša kompanija se trudi da se kreće između dva zida. Jedan je tržište, a drugi je zakon. Trudimo se da ne kršimo zakon, a da se prilagođavamo tržištu. Takođe, trudimo se da ličnim primerima i socijalno odgovornim ponašanjem pomažemo domovima za decu, za stare, beskućnike što bi, takođe, trebalo da bude delokrug medija“, naveo je Čoban.

„Ali, očekivati od privatnih medija koji su u trci za profitom da isključivo promovišu pozitivne vrednosti bilo bi lepo, ali danas je nerealno“, dodao je Čoban.

Govoreći o rijaliti šou programima, on je napomenuo da nema ništa protiv takve vrste programa i naveo da i novine jednim delom žive od obrađivanja tih programa, ali da bi neke stvari trebalo urediti i u prilog tome podsetio da je, pre dve godine, postojala obaveza da se takvi programi odloženo emituju za nekoliko minuta, ukoliko bi se desili neki ispadi ili neprimerene scene.

„Sada smo svedoci da u prajm tajmu gledamo takve stvari i država je ta koja to treba da reguliše, ali postavlja se i pitanje da li ekonomski interesi vlasnika televizija dovode do toga da oni vrše pritisak i na državu da im gleda kroz prste“, naveo je Čoban.

Na „Vivaldi forumu“, održanom u okviru Mokrogorske škole menadžmenta, bilo je reči i o ulozi medija u kreiranju sistema vrednosti, a predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je rekla da je važno da građani znaju ko su vlasnici medija i ko „vuče konce“, navodeći da se kvalitet sadržaja u medijima nije popravio, ali da je došlo do više slobode, iako se mnogima čini da su tabloidi „raspojasani“.

Ona je u prilog tome navela da je Srbija sada po stepenu sloboda u medijima za jedno mesto ispred Hrvatske.

Privrednik Branislav Grujić kaže da je potrebno da se Srbija vrati procesu reindustrijalizacije, odnosno stvaranju sopstvenih proizvoda.

"Bez stvaranja našeg sopstvenog proizvoda, bez industrije, mi ne možemo da postanemo društvo blagostanja", rekao je Grujić.

U kreiranju sistema vrednosti itekako je bitna i uloga medija.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović kaže da mediji ne mogu da indoktriniraju građane da imaju vrednosti kakve su u savremenim društvima blagostanja na zapadu.

"To znači da oni mogu samo da razvijaju kritički duh", kaže Smajlovićeva.

Dijalog na Vivaldi forumu treba zapravo da definiše Srbiju kakvu bismo svi želeli.

Srđan Janićijević iz Mokrogorske škole menadžmenta kaže da je "ideja da popularizujemo i ove godine koncept ravnoteže u društvu, brige pojedinca u zajednici i zajednice u pojedincu".

Četiri osnovna preduslova formule blagostanja su najpre misija, vizija i strategija, zatim rad, sistem vrednosti i zajednička usmerenost ka cilju.

Iako je vizija jedan od preduslova društva blagostanja pravo mesto za razgovor o njoj je Mećavnik, koji je dok ga Kusturica nije video bio tek jedno od mokrogorskih brda, danas Drvengrad na njemu ugosti 100.000 ljudi godišnje.

Preduzetnik i osnivač "Biomelema" Zoran Ilić kaže da je najvažnije da se više radi na izvozu i povećanju konkurentnosti srpskih proizvoda, a način za to je uvođenje oznake kvaliteta, što će se uskoro desiti uz podršku vlade.

"Imamo vrhunske rakije, vina, ali i druge proizvode široke potrošnje koji treba da dobiju oznaku ‘vrhunski srpski proizvod’ kako bi bili konkurentiiji u okruženju i šire, a u taj proceš važno je uključiti i dijasporu", rekao je Ilić za Tanjug nakon otvaranja Vivaldi foruma na Mećavniku.

Tako na primer, kako smatra, treba iskoristito to što veliki broj srpskih državljana živi u gradovima poput Beča, Temišvara i mnogim drugim, koji žele da kupuju srpske proizvode poput plazme, karneks paštete ili nekih drugih.

Za generalnog direktora Knjaza Miloša, Mihaila Jankovića najvažniji prioriteti su ljudi i sistem vrednosti, za koji kaže da je u poslednje vreme dosta devalviran i pre svega na tome treba raditi.

 

"Dobro je što smo se ovde skupili i to ne samo iz privrede već i prosvete, kulture i da damo doprinos", rekao je Janković i naglasio da je najpre potrebno definisati situaciju u kojoj se Srbija nalazi da ne bi lutala.

Da bi oni koji donose odluke trebalo više da slušaju šta privrednici pričaju i da donose zaključke i menjaju stvari.

"Ako nastavimo ovim putem, tonućemo sve dublje", upozorava Jakovljević.

Najveći problem Srbije, kako je rekao profesor Ekonomskog fakuleta u Beogradu Dragan Lončar, je negativna selekcija koja postoji godinama.

"Umesto da imamo koncept da imamo najbolje ljude na najboljim mestima, mi imamo koncept pogrešnih ljudi na pogrešnim mestima", ocenjuje Lončar i dodaje da je problem Srbije što nema strategiju razvoja, pa ne zna da li je dominantno prehrabena ili dominantno industrijska zemlja.

Reditelj i donedavni direktor Nacionalnog parka Mokra Gora Emir Kusturica ocenio je danas da oni koji se zalažu za eksploataciju nikla na području oko Mokre Gore i Višegrada neće uspeti u toj nameri.

"Koliko čujem, nisu dobili pravo za eksploataciju na Mokroj Gori jer im ja ovde smetam i znaju da bih mogao da im pomrsim račune, a javnost igra neku ulogu u Srbiji i mislim da su odustali", rekao je Kusturica na zatvaranju Vivaldi foruma pod nazivom "Srbija zemlja blagostanja", na Mećavniku.

On je podsetio da je pre nekoliko dana u Višegradu 1.500 ljudi protestovalo protiv eksploatacije nikla i ocenio da vlast Republike Srpske, "barem dok je u njoj Milorad Dodik", to neće dozvoliti.

"Oni prave strašnu političku grešku jer to više nije samo pitanje eksploatacije nikla, jer kada pogledate ko je u tom biznisu, meni to liči na jedan improvizatorski skup", naveo je Kusturica obraćajući se učesnicima foruma.

On je istakao da ima utisak da su Srbi posle bombardovanja i "raznih kontaminacija, nekako došli do te ideje da još jedno trovanje nije potrebno".
Kusturica se osvrnuo i na nedavni izveštaj državnog revizora o poslovanju Nacionalnog parka Mokra Gora i zapitao zašto državni revizor ima potrebu da se reklamira, kada je to potpuno druga grupa delatnosti.
"Ipak, postoji javnost, što je pokazano i time da se posle objavljivanja o tom mom prestupu pojavio ogroman broj ljudi koji je 'provalio' da je posredi priča o niklu i da je tog čoveka neko poslao, a na njihovu nesreću nije ništa našao", rekao je on.

Kusturica smatra da je problem Srbije to što nema ideju kako svojim resursima i potencijalima može da iskorači u bolji svet koji priželjkuje i naveo da za tako nešto razumevanje nema ni vlast, pa ni predsednik Tomislav Nikolić, kome je, kako je rekao, predložio da se u delu od Požege do Kuršumlije, zasadi najmanje milion hektara voćnjaka.

Kusturica je rekao da mikroekonomske ideje Srbiju mogu da izvuku "iz kandži MMF-a" i u prilog tome naveo primer Mokre Gore koja je, prema njegovim rečima, do pre osam godina bila livada, a sada je postala središte kulturnih dešavanja.

On je dodao i da je Andrićgrad u Višegradu primer privatnog i javnog partnerstva, a glavni uslov za ekonomski razvoj, kako smatra, jeste da oni koji su nešto zaradili, ulažu zajedno sa državom.