Kajl Rendolf Skat je karijerni diplomata u klasi ministra savetnika. Od 2014. godine obavljao je funkciju višeg istraživača u Nemačkom Maršalovom fondu u Vašingtonu. Gospodin Skat ima veliko znanje i iskustvo o evropskim pitanjima, koje je stekao tokom brojnih dužnosti širom Evrope i pri raznim međunarodnim organizacijama. Prethodno je bio generalni konzul u Generalnom konzulatu SAD u Milanu (2011-2014.) i direktor Kancelarije za Rusiju u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta (2009-2011). Takođe, bio je zamenik šefa misije SAD pri OEBS-u (2005-2009), ministar savetnik za politička pitanja pri misiji SAD u Evropskoj uniji u Briselu (2003-2005), politički savetnik u Ambasadi SAD u Budimpešti (1999-2003), i službenik u političkom odeljenju Ambasade SAD u Moskvi (1996-1998). Pre toga, gospodin Skat je bio istraživač-saradnik za nacionalnu bezbednost na Huver Institutu pri Univerzitetu Stenford u Kaliforniji (1994-1995). Služio je i u političkom odeljenju Ambasade SAD u Tel Avivu (1991-1994), zatim kao ekonomski savetnik u Misiji SAD u Ujedinjenim nacijama u Ženevi (1987-1990) i kao politički i ekonomski savetnik pri Misiji SAD u Ujedinjenim nacijama u Njujorku (1984-1987). Druga zaduženja koja je gospodin Skat obavljao od 1980. godine, kad je počeo diplomatsku karijeru, uključuju i pozicije ekonomiste za međunarodna pitanja u Birou za međunarodne organizacije, kao i konzularnog službenika u Zagrebu. Gospodin Skat je diplomirao na Državnom univerzitetu Arizone 1979. godine. Govori srpskohrvatski, ruski, italijanski, mađarski, hebrejski, nemački i francuski jezik.

Dobrila Stojnić (Beograd, 28. januar 1948.) srpska je pozorišna i filmska glumica. Zvanično ulazi u svet glume 1968. Publici će ostati u pamćenju po ulozi Biljane, Bilje u seriji Grlom u jagode, a baš ova uloga smatra se najvažnijom u njenoj karijeri. Ostvarila je dvadesetak uloga u domaćim filmovima i serijama, a najuspešniji filmovi u kojima je glumila su: Grlom u jagode, Ljubavni život Budimira Trajkovića, Bela košulja, Pavle Pavlović i mnoge druge.

Natalija Lazić - rođena 1968 godine u Beogaradu. 1991. godine diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, u Beogradu, odsek pozorišna produkcija, na temu „Uticaj dinastije Obrenović na kulturni život u Srba“ i stekla diplomu master - producenta u pozorištu , radiju, i kulturi . Dugogodišnja je aktivistkinja u oblasti civilnog sektora, uključena u veliki broj projekata vezanih za kulturne delatnosti osoba sa invaliditetom.Neki od njih su : InkluzivnI mjuzikl „Čarobno putovanje“, u režiji Đorđa Makarevića. u kome glavne uloge tumače osobe sa autizmom. Ova predstava je dobila Godišnju nagradu grada Beograda u oblasti umetnosti stvaralaštva mladih. Konsultant na pozorišnoj predstavi DAR, autorke Milene Đorđević,i jedan od učesnika interaktivne tribine koja se organizuje posle svakog izvođenja ove predstave. Zajedno sa Marijom Čubrilo Družijanić, inicijator i osnivač Vis Nebograd. Producentkinja koncerta „ ZAJEDNO“ u okviru festivala klasične muzike BUNT. Autorka projekta „Muzikom do inkluzije“, koji ima za cilj promovisanje mladih i talentovanih osoba sa invaliditetom na jedan afirmativan način. Izvršni producent kabarea “Svi smo isti“, scenariste i reditelja Đorđa Makarevića, u kome su glavni protagonisti osobe sa invaliditetom, a profesionalna podrška su igrači Ansambla KOLO.

Dušan Dubajić, student na Departmanu za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta, u NS. Bavi se nuklearnom fizikom, a šira oblast interesovanja mu je i astronomija. Učesnik je Festivala nauke i Noći istraživača, autor nekoliko naučno-popularnih predavanja iz oblasti nuklearne fizike, dozimerije, kao i medicinskih primena.

SUZANA PAUNOVIĆ Rođena je 1969. godine u Užicu. Osnovne studije završila na Pravnom fakultetu u Beogradu. U oblasti socijalne zaštite radila je od 1995. do 2012. godine kada prelazi na mesto direktorke Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Predvodi sve delegacije Srbije pred Savetom za ljudska prava i komitetima UN. U njenom mandatu ispunjene su sve obaveze Srbije pred UN, Savetom Evrope i drugim međunarodnim institucijama koje se bave ljudskim pravima. Bavi se pravima i podrškom najugroženijim građanima Srbije više od 25 godina. Osnivač manifestacija “Sajam socijalne zaštite” i „Složni mozaik Srbije“. Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije 2012. godine dodelilo joj je prvu Republičku nagradu za doprinos socijalnoj zaštiti Srbije. Suzana Paunović je učestvovala, kao izlagač, na brojnim nacionalnim i međunarodnim skupovima, kao i u radu brojnih radnih grupa za izradu različitih propisa u oblasti socijalne zaštite, zaštite prava deteta i posebno osetljivih grupa. Predavač na brojnim seminarima stručnog usavršavanja zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

Dr Dragan R. Simić (1961, Medveđa), Srbija, je redovni profesor i dekan Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Predaje međunarodne odnose, nacionalnu i globalnu bezbednost, velike strategije i strateško mišljenje, geopolitiku, spoljnu i bezbednosnu politiku SAD i srpsko – američke odnose na matičnom i fakultetima u regionu i u inostranstvu (Crna Gora (Univerzitet Donja Gorica) Bosna i Hercegovina (Republika Srpska), Italija, Grčka, SAD...). Predaje, takođe, na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, na Vojnoj akademiji i najvišim vojnim školama u Srbiji. Profesor Dragan R. Simić je 2014. godine izabran za profesora Univerziteta Klemson, Južna Karolina, SAD, na osnovu sporazuma o saradnji Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka (Centra za studije SAD) i Univerziteta Klemson. Predsednik je Matičnog odbora za pravo ekonomiju i političke nauke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Kao urednik izdavačke delatnosti u IIC SSO Srbije (1986 – 1990), uredio je preko 60 monografija, potom kao glavni i odgovorni urednik časopisa Ideje, Velike i Male edicije Ideja uredio je Izabrana dela Vilhelma Rajha u pet tomova. Objavio je sledeće knjige: Pozitivan mir (1993), Poredak sveta (1999), Nauka o bezbednosti (2002), Svetska politika (2009), Rasprava o poretku, drugo izdanje (2012); sa engleskog je preveo studije Džozefa Naja, Kako razumevati međunarodne sukobe (2006), Džona Miršajmera, Tragedija politike velikih sila (2009) (zajedno sa mr Draganom Živojinovićem i dr Miljanom Filimonovićem); Roberta Šulcingera, Američka diplomatija od 1900. godine (2011) (zajedno sa Draganom Živojinovićem) i Džona Miršajmera, Tragedija politike velikih sila –izmenjeno i dopunjeno izdanje (2017) (zajedno sa Draganom Živojinovićem). Takođe, uredio je sedam knjiga: Integracija Zapadnog Balkana u mrežu globalne bezbednosti (2011); Meka moć država (2013.) (zajedno sa mr Draganom Živojinovićem i Nikolom Kosovićem); Politika Sjedinjenih Američkih Država prema regionu Zapadnog Balkana i Republici Srbiji (2015) (zajedno sa mr Draganom Živojinovićem); Sjedinjene Američke Države i izazivači (2015) (zajedno sa mr Draganom Živojinovićem i MA Nikolom Jovićem); Neutralnost u međunarodnim odnosima: šta možemo da naučimo iz iskustva Švajcarske? (zajedno sa prof. dr Dejanom Milenkovićem i mr Draganom Živojinovićem) (2016.); Pojmovnik američkih predsedničkih izbora 2016. (The Handbook of the U. S. Presidential Elections 2016) (zajedno sa mr Draganom Živojinovićem i MA Stevanom Nedeljkovićem) iz 2016. godine i Evropa za mene (zajedno sa prof. dr Dejanom Milenkovićem i mr Draganom Živojinovićem), 2018. godine. Pored toga, objavio je više desetina tekstova u naučnim i stručnim časopisima i zbornicima radova. Obavljao je dužnost prodekana za osnovne studije Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2003 – 2004.). Osnivač je i direktor Centra za studije Sjedinjenih Američkih Država na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2004). Centar za studije SAD je prvi centar te vrste u okviru jednog državnog univerziteta u regionu Jugoistočne Evrope. Utemeljio je sistematsko i obuhvatno izučavanje Amerikanistike u Srbiji. Takođe, šef je master akademskih studija SAD i master akademskih studija Međunarodna bezbednost na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka. Na Univerzitetu u Beogradu, u okviru Studija pri Univerzitetu, šef je novoakreditovaog master programa Studije migracija. Član je uređivačkog odbora časopisa „Međunarodne studije“ iz Zagreba, „Review of International Affairs“, „Vojno delo“ i „Journal of Regional Security“ iz Beograda. Bio je stipendista Fulbrajtovog programa o spoljnoj politici SAD na Univerzitetu Južne Karoline (2003) i bio na stručnom usavršavanju na Metju B. Ridžvej Centru za međunarodne bezbednosne studije na Univerzitetu u Pitsburgu (2006.).

Slobodan Brkić je posle rođenja, greškom lekara oslepeo u inkubatoru ali to ga nije sprečilo ne samo da napreduje u životu, nego i da društvu i ljudima oko sebe bude uzor kako savladati prepreke i poteškoće. Apsolvent je na fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer za međunarodne odnose i diplomatiju, govori 10 jezika i bavi se informacionim tehnologijama (izradi web sajtova, antivirusnih programa, odbrani sistema, servera i mreza od cyber napada i popravljanju racunara. U slobodno vreme uživa pomažući drugima online u učenju jezika ili informacionih tehnologija. Svira klavir i komponuje. Spava najviše 3 sata dnevno. Vegan je i ima samo 1 obrok u toku dana. Do sada je preko 7000 ljudi širom sveta preveo u pravoslavnu veru. Njegov glavni životni cilj je da doprinosi čovečanstvu, pomažući drugima u onome sto može. Njegovi ideali i principi koji ga vode su istina, pravda, reč, čast i mir. Često drži motivacione govore ili tribine na mestima kao sto su škole, fakulteti ili gde god je to ljudima potrebno.

Gruja Staničkov, rođen 24.4.1998. godine. U ranom detinjstvu je postavljena dijagnoza pervazivni razvojni poremećaj sa elementima autizma. Završio je Srednju umetničku školu za dizajn "Bogdan Šuput". Ima veliku želju da upiše akademiju umetnosti. Na svoj način se bori da pokaže da je i on deo našeg društva. Doprinos daje stvaranjem umetničkih dela.