Ekonomskim novinarstvom počeo da se bavi pre 40 godina u Večernjim novostima. Bio je novinar i urednik u Borbi, Našoj Borbi, Glasu Javnosti, Politici i Presu i nedeljnicima Vreme, Ekonomist i Evropa, dopisnik srpskog servisa Glasa Amerike, kolumnista portala Peščanik i Tržišno rešenje i saradnik dnevnog lista Danas. Jedan od osnivača i glavni i odgovorni urednik nezavisnog dnevnog lista Naša Borba koja je 1997. godine dobila nagradu “Zlatno pero slobode” od Međunarodne asocijacije izdavača novina za izuzetan doprinos objektivnom novinarstvu. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) dodelila mu je 2009. godine nagradu ”Promoter reformi”. Radio je kao istraživač-analitičar za međunarodnu neproftnu organizaciju Global integrity koja se bavi istraživanjem korupcije i predlaganjem antikorupcijskih mehanizama u 43 zemlje sveta. Bio je član prvog sastava Antikorupcijskog saveta i Saveta za konkurentnost prve demokratski izabrane Vlade Srbije premijera Zorana Đinđića.
Dramski pisac iz Beograda, proveo lepih sedam godina u Novom Sadu. Bio direktor Srpskog narodnog pozorišta, Sterijinog pozorja, osnivač je Cinema City festivala, predsednik Upravnog odbora Exita. U ratu je bio pripadnik Crvenog krsta. Bio je teško ranjen od eksplozije granate u Sarajevu prilikom isporuke humanitarne pomoći. Član je Saveta za borbu protiv korupcije Vlade republike Srbije i potpredsenik za mandata Verice Barać. Suosnivač i izvrsni direktor Mikser festivala i Mikser House-a. Jedan je od pokertača Urbane regeneracije Savamale, beogradske kilturne četvrti.
Olja Bećković je srpska glumica, novinar i televizijski voditelj. Vodila je emisiju Utisak nedelje na TV B92 do 2014.godine. Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu 1985. godine. Novinarsku karijeru je započela 1991. godine na TV Studio B kao autor emisije Utisak nedelje. Studio B je napustila 1996. godine, kada je prešla u produkcijsku grupu „Mreža“. Od 2002. godine do 2014. emisiju Utisak nedelje vodila je na TV B92. Olja je 2001. dobila nagradu Osvajanje slobode koji dodeljuje Fond Maja Tasić Maršićević, a 2007. nagradu Dušan Duda Timotijević od časopisa TV Novosti. Odlikovana je ordenom Legije časti u rangu viteza.[2] Ćerka je pisca Matije Bećkovića i Vere Pavladoljske.
Novinar je u nedeljniku “Vreme” (od oktobra 2011. do danas), zadužen za ekonomiju i finansije, i urednik mesečnog poslovnog dodatka “Vreme uspeha”. Izveštavao je s karting šampionata “Serbia Off Road” (april 2011 – septembar 2012), radio kao novinar na portalu “Domino magazin” (jun 2009 – jun 2010), i na portalu “Sijalica” (februar 2009 – jun 2010). Bio je povremeni saradnik nedeljnog dodatka “Magazin” u listu “Politika” (januar 2008 – septembar 2009).
Veljko Lalić je vlasnik i glavni urednik vodećeg srpskog njuzmagazina Nedeljnik. Rođen je 1976. u Beogradu, diplomini je novinar, a pre nego što je odlučio da samostalno izdaje Nedeljnik, nekoliko godina bio je glavni urednik dnevnog lista Press, kao najmlađi glavni urednik jednih nacionalnih dnevnih novina. Karijeru je započeo u Večernjim novostima, gde je uređivao mnoge rubrike, između ostalih i spoljnu i nedeljnu, s kojom je beležio sjajne rezultate. Dobitnik je više novinarskih priznanja, između ostalih Udruženja novinara Srbije za feljton (najmlađi u istoriji) i magazina The Man za kolumnistu godine po izboru kolega. Lalić je poznati srpski kolumnista, autor brojnih novinskih feljtona i istorijskog bestselera "Knez Pavle, istina o 27. martu". Oženjen je, ima kćerku Niku.
Rođen 1981. u Beogradu. Zavrišio Treću beogradsku gimnaziju. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek FTV Montaža, sa prosečnom ocenom 9,6. Dobitnik stipendije grada Beograda, stipendije za razvoj naučno-umetničkog podmlatka i stipendije Republike Norveške. Diplomski rad, dugometražni igrani film Šejtanov ratnik (Shaitan's Warrior, 2006; scenario, režija, montaža i specijalni efekti) je bio najgledaniji srpski film te sezone, sa preko 40.000 gledalaca u bioskopima i oko 1.6 miliona na TV premijeri (Pink). Dobitnik glavne nagrade Grossmann Film Festivala u Sloveniji, nagrade za scenario kao i FIPRESCI nagrade na festivalu u Vrnjačkoj Banji, tri nagrade na festivalu u Herceg Novom (specijalni efekti, scenografija, maska), specijalne nagrade i nagrade publike u Sopotu, učesnik Raindance Festivala u Londonu, zatim filmskih smotri i festivala u Sidneju, Vašingtonu, Maleziji, Brazilu, Kanadi... Od strane kritičara je ocenjen kao prekretnica i prvi srpski film koji je koristio digitalnu tehnologiju i moderne specijalne efekte. Šejtanov ratnik je prikazan u WETA radionici za specijalne efekte na Novom Zelandu (WETA Workshop), na poziv petostrukog dobitnika Oskara®, Ser Ričarda Tejlora (Richard Taylor; Gospodar Prstenova, Avatar, Hobit, King Kong, Narnija, Distrikt 9). Drugi film Stevana Filipovića Šišanje (Skinning, 2010; režija, scenario), politička drama o nasilju na stadionima, je bio najgledaniji film te godine sa skoro 80.000 gledalaca u bioskopima, i oko 2 miliona na TV premijeri (Prva). Šišanje je dobilo glavnu i FIPRESCI nagradu na festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, kao i specijalnu nagradu na Grossmann festivalu u Sloveniji. Nikola Rakočević je dobitnik nagrade za najbolju glavnu mušku ulogu za lik Novice na Cinema City festivalu u Novom Sadu, a Viktor Savić i Bojana Novaković za najbolju sporednu mušku ulogu (Relja), i najbolju stranu glumicu (Mina) na glumačkom Festivalu u Nišu. Film je dobitnik i nagrade za najbolju režiju i FIPRESCI nagrade na festivalu u Leskovcu. Nataša Vranješ je dobitnik godišnje nagrade srpskog FIPRESCI žirija za najbolju montažu. Učestvovao je na više od 20 međunarodnih filmskih festivala i smotri, uklljučujući Hamburg FF, RIFF (Italija), Raindance London, Cinepolitica 2012 (Rumunija), festival u Puli... Film je svetsku predpremijeru imao u Park Road studiju reditelja Pitera Džeksona (Peter Jackson) na Novom Zelandu, gde je dobio izrazito pozitivne kritike od strane autora i članova ekipe trilogije Gospodar Prstenova, uključujući Ričarda Tejlora i Džejmija Selkirka (Jamie Selkirk, izvršni producent i montažer Gospodara Prstenova i King Konga). Šišanje je kao aktuelan društveno angažovani film bio okosnica šire kampanje protiv nasilja i fašizacije društva, i autori su učestvovali na brojnim tribinama i predavanjima širom Srbije. Film je bio prikazan u Skupštinama Srbije i Vojvodine, kao i u Parlamentu Velike Britanije (Portcullis House) i Univerzitetu u Oksfordu, posle čega su sledile javne debate. Distribuiran u Engleskoj i Nemačkoj, nahsinhronizovan na ova dva jezika. Nemački distributer New KSM je autor DVD, Blu-ray i 3D izdanja filma (prvi srpski film konvertovan u 3D). Ko-autor scenarija za film Dobra žena (A Good Wife, u postprodukciji), zajedno sa Mirjanom Karanović, koji je kao učesnik CineLink selekcije Sarajevskog festivala, osvojio prestižnu Arte nagradu za razvoj projekta. Autor je priče i reditelj avanturističkog dugometražnog igranog filma za decu, Blue Treasure (Modro blago, u pripremi), za koji su World Design radili umetnici iz WETA radionice za specijalne efekte na Novom Zelandu, koji su dizajnirali trilogiju Hobit (The Hobbit). Reditelj i montažer pilot epizode serije Urgentni centar (ER, 2013, produkcija Emotion), za koju je i adaptirao scenario. Reditelj poslednje 3 epizode prve sezone iste serije (s01e14-16). Autor priče, ko-scenarista (sa Minjom Bogavac) i reditelj dugometražnog igranog filma Pored mene / Next to me, koji je svetsku premijeru imao na 62. Pula Film Festivalu, gde je dobio glavnu nagradu – Zlatnu Arenu za najbolji film u međunarodnom programu. Na Sarajevo Film Festivalu dobio Nagradu mlade publike, a regionalnu distribuciju započeo posle beogradske premijere 23. septembra u Sava Centru. Za prve tri nedelje je najgledaniji film u Srbiji, sa preko 42.000 gledalaca do sad (12. okt). Učestvovaće na Raindance Film Festivalu u Londonu, Tromsø Film Festivalu u Norveškoj, itd. Montažer je dugometražnog igranog filma Klip (Clip, 2012.), rediteljke Maje Miloš, koji je osvojio jednu od 3 ravnopravne glavne nagrade Tiger Award na Filmskom Festivalu u Roterdamu, Holandija, kao i brojne druge nagrade na filmskim festivalima u Srbiji i Evropi. Dobitnik godišnje nagrade srpskog FIPRESCI žirija za najbolju montažu 2012. Montirao prvi srpski interaktivni film, Uberlife (2010). Kao reditelj, scenarista, montažer ili autor specijalnih efekata, autor je muzičkih spotova za grupe Van Gogh (Plastelin, 2006; DVD Kolo, 2007, dobitnik regionalne MTV nagrade; Nek te telo nosi, 2009), Hypnotized (2 is better than 1, 2010; Find someone else, 2010; Cursed highway, 2011; Vranjanka, 2012), Čutura (Beograde, 2012, kao deo kampanje kandidature grada Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020; Budi se, 2013; Neko kao ja, 2014), Primal Scream (Invisible City, 2013), kao i TV reklama (mts: Vaučeri, 2010; Telekom Srbija openIPTV, 2009; Bambi Čoko, 2009; Banca Intesa, 2009; mts: Neverovatna ponuda, 2015.). Vodio radionicu filmske režije Guerilla Filmmaking u okviru Beogradske nedelje umetnosti, jul 2011. Autor 15 spotova za kampanju Obrazovanje (Građanske inicijative, 2014), kao i dokumentarnog filma 7 pitanja za 7 predstavnika nacionalnih manjina u Srbiji (Građanske inicijative, 2015). Stevan Filipović piše za politički portal Peščanik (www.pescanik.net), kao i za dnevne novine Danas (www.danas.rs, rubrika Brijanje). Dobitnik nagrade za borbu protiv diskriminacije 2012, koju svake godine dodeljuje Koalicije protiv diskriminacije, u kategoriji javna ličnost godine. Nagradu dodelio Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji. Zaposlen na Akademiji Umetnosti kao asistent na predmetu Gluma, u klasi Prof. Mirjane Karanović, od 2012.-2014. Od 2014. predaje predmet Osnovi vizulenih efekata i digitalne postprodukcije na istom fakultetu. Odlično govori engleski jezik.
Svoje političko delovanje započela je kao član Demokratske omladine I Demokratske stranke, 1990.godine. U tom period bila je I prvilični sekretar predsednikaIzvršnog odbora Zorana Đinđića, I aktivni učesniku borbi protiv režima Slobodana Miloševića. Tokom 90-tih godina radila je u civilnom sektoru kao coordinator programa u nevladinoj organizaciji Fondacija Centar za demokratiju I u marketinškoj agenciji Idols & Friends,. Obavljala je funkcije odbornika u Skupštini grada Beograda kao i članicice Gradskog veća zadužene za kulturu. Za narodnu poslanicu prvi put je izabrana na izborima 2007. godine. U parlamentu je obavljala funkcije predsednice Odbora za kulturu I informisanje, šefa delegacije Narodne skupštine Republike Srbije pri Parlamentarnoj skupštini Zapadno evropske unije. Članica je srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope gde obavlja funkciju potpredsednice Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije. U ovoj organizaciji izabrana je za izvestioca za: Ugrožena kulturna baština Evrope, Izbor za muzej godine Saveta Evrope kao i za teme Kultura i demokratija i Novi metodi političkog uticaja na nezavisno novinarstvo. Rođena je 5.juna 1969. godine u Beogradu. Po zanimanju je diplomirani pravnik. Petu beogradsku gimnaziju završila u Beogradu.Studirala je filmsku i TV produkciju u Južnoafričkoj Republici. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Biljana Srbljanović, dramska autorka i vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kreatorka serije Otvorena vrata koja proslavlja dvadesetogodišnjicu postojanja. Napisala desetak drama, za koje je nagrađivana u zemlji i inostranstvu. Između ostalih, dobitnica je i šest Sterijinih nagrada za najbolji dramski tekst, nagrada Ernst Toler, Slobodan Selenić, Joakim Vujić, Premio Europa, Osvajanje slobode itd. Nosilac francuskog Ordena viteza iz reda umetnosi i književnosti, aktivistkinja za ljudska prava i prava životinja. Doktorant na državnom Univerzitetu umetnosti iz oblasti studije filma, gostujuća profesorka na univerzitetima u Beču, Milanu i Njujorku. Objavljuje ”na internetu”. Sve što pročitate o njoj u tabloidima govori o vama samima.
Jovana Gligorijević (1983) od 2002. novinarka je nedeljnika “Vreme” u kom pokriva širok spektar tema od politike, preko feminizma, LGBT prava, slobode govora na internetu do masovne i pop kulture. Od jula 2014. pomoćnica je glavnog urednika "Vremena". Uređuje pojedine sekcije sajta www.vreme.com i obavlja funkciju community managera na društvenim mrežama. U periodu od 2008. do 2010. obavljala je funkciju urednika sekcije o evrointegracijama na sajtu b92.net/Srbija2020. Takođe, bila je pomoćnica urednika u biznis magazine CorD, jedinoj publikaciji te vrste koja u Srbiji izlazi na engleskom jeziku. Od marta 2014. članica je Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Od 2012. godine, jedna je od alumnista INTAJOUR Academy, Akademije za novinarstvo u digitalnom svetu, gde se specijalizovala za veb novinarstvo i multimediju. Ovaj program prošla je kao jedna od ukupno 36 stipendista Bertelsman fondacije iz čitavog sveta. Sarađivala je i sa medijima kao što su Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Elle, VICE, hrvatski Forum Tjedni Magazin i 24sata.hr, Danas i dr. Kao novinar-istraživač ili ko-autor radila je na više dokumentarnih filmova u produkciji Vreme Filma i Medija Centra Beograd.
Rođen, odrastao i proveo preko 98% svog života u Beogradu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju, potom Medicinski fakultet u Bgd-u. Pisao književne i muzičke kritike za Omladinske novine i Džuboks, kratke priče takođe. Poeziju objavljivao u Poletu. Stripove u Studentu i YU strip magazinu. Bio član vis Idoli, Dobrovoljnog pevačkog društva itd. Diskografija: Idoli: "Paket aranžman", "Mini LP", "Odbrana i poslednji dan"i, "Čokolada". Krstić i Šaper & Unutrašnja imperija: "Poslednja mladost u Jugoslavij"i. DPD: "Nedelja na duhove". Filmografija: "6 dana juna", "Ruski umetnički eksperiment", "Sava Šumanović - komedija umetnika", itd. Vojsku služio u Črnomelju, Slovenija. Na ostrvu Visu, u Komiži, radio kao lekar 3 godine. Bavio se medicinom 10-ak godina, specijalizirao radiologiju, pred završetak prekinuo i prešao u marketing. Učestvovao u ratu 1999. godine. Bio savetnik predsednika Republike Srbije 8 godina. Vlasnik marketinške agencije, Nova comm/PR.
Predsednik Srpske asocijacije menadžera. Milan Petrović je na čelu Srpske asocijacije menadžera od 2013. godine. Ima preko 20 godina radnog iskustva na rukovodećim pozicijama u industriji robe široke potrošnje i maloprodaji u regionu jugoistočne Evrope, Švajcarskoj i istočnoj Evropi. Radio je na pozicijama direktora prodaje i marketinga vodećih kompanija, zatim na poziciji generalnog direktora kompanije za proizvodnju kafe, rukovodeći radom tri fabrike na zapadnom Balkanu, kao i na poziciji direktora holding kompanije sa preko 4,500 zaposlenih i 300 miliona evra godišnjeg prometa. U svojoj karijeri imao je priliku da uspešno sarađuje sa velikim brendovima - Heineken, Pepsi, Ballantine's, Doncafe & Lavazza. U januaru 2014. godine, Milan je započeo svoju privatnu karijeru kao CEO kompanije “Fleet partner” i kao partner u kompanijama “Autogarant” (DEKRA Automotive, Srbija) i “Demand Solutions” za zapadni Balkan. Milan je član Upravnog odbora regionalne inicijative SAMIT 100 biznis lidera jugoistočne Evrope.
Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a od maja 2009. Ljiljana Smajlović rođena je u Sarajevu 1956. godine, a 1977. diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu. Od 1978. do 1992. godine bila je zaposlena u sarajevskom Oslobođenju na poslovima skupštinskog izveštača, urednika Političke rubrike i dopisnika iz Brisela. U januaru 1993, po preseljenju u Beograd, zapošljava se u listu Vreme a 1997. postaje spoljnopolitički urednik magazina Evropljanin, da bi 1999. godine prešla u NIN, gde radi do 2005, kada je imenovana za glavnu i odgovornu urednicu lista Politika (smenjena u oktobru 2008. godine). Jula 2013. godine, ponovo je imenovana za urednicu ovog dnevnog lista. Predsednica je Upravnog odbora Saveta za štampu i član Komisije Vlade Srbije za razmatranje činjenica u istragama o ubistvima novinara u Srbiji. Govori engleski i francuski. Dobitnica je nagrade UNS-a Dimitrije Davidović za 2007.godinu.
Dimitrije Boarov je rođen u Bečeju 13. 11. 1946. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1970. godine. U novinarstvo je ušao preko “Indexa”, lista studenata Univerziteta u Novom Sadu. Profesionalnu novinarsku karijeru počeo je u beogradskom nedeljniku “Ekonomska politika” 1971. godine. U informativni program Televizije Novi Sad, Boarov je prešao krajem 1974. godine i u toj kući radio do 1988. godine. Jedan je od deset novinara-osnivača beogradskog nedeljnika “Vreme” 1990. godine, a u tom listu piše narednih 25 godina. U "Našoj Borbi" radio je 1996-1998. Između 2006. i 2011. godine predavao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Sarađivao je sa nekoliko desetna domaćih i stranih glasila. Autor je i desetak publicističkih knjiga.
Zoran Kesić je rođen 26. jula 1976. godine. Što se tiče porodice tu su mama, tata, brat, snajka, Iva. Radio je na Studiju B, B92, Metropolis, TV Prva. Po zanimanju je TV voditelj. Mama mu je radila u Jatu i prijavila ga je za novinarski konkurs na Studiju B, i ona je zaslužna što nije krenuo splavarskim putem, tata je bio maneken i od njega nasledio smisao za humor. Neostvarene ljubavi su krive što je počeo da piše. Gradsko dete, a mrzi splavove, TV lice, a ne birne za rejting, dete manekena, a komedijaš, nesuđeni difovac i reditelj. Doskoro vlasnik kafane Fajront republika, za koga mnogi misle da je (neuspešan) glumac, pa od muke postao voditelj. Hteo je on da krene mnogim putevima, ali neki mu nisu bili suđeni, iako je bio uporan.
Želimir Žilnik rođen 8. septembra, 1942. u Nišu je jedan od najznačajnijih srpskih nezavisnih reditelja. Pažnju na sebe privukao je još 1960-ih godina filmovima Nezaposleni ljudi i Rani radovi, za koje je dobio i međunarodne nagrade. Tokom 1970-ih Žilnik je bio kritikovan na ideološkim osnovama i njegovi filmovi bili su zabranjivani u SFRJ.
Rođen je 1965. u Skoplju. Kolumnista je i kritičar nedeljnika "Vreme", a od 1999. politički komentator Radija Slobodna Evropa. Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-YU prostora (među kojima su "Naša Borba", "Republika", "Feral Tribune", "Globus", "Dani", "Sarajevske sveske", "Dnevnik", "Nezavisni", "Vojvodina", "Pobjeda", "Monitor" itd.), kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja. Objavio knjige: "Urbani Bušmani", "Čuvari bengalske vatre", "Na hartijskom zadatku", "Osobeni znaci", "Famoznih 400 kilometara" i "Karma koma". Živi u Zemunu i Novom Sadu. Pored niza drugih priznanja, Pančić je u 2010. godini dobio nagradu "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost. U obrazloženju nagrade Nezavisno udruženje novinara Srbije ističe Pančićevo dosledno zastupanje progresivnih, demokratskih i anifašističkih stavova.
Žarko Jokanović je rođen 7. maja 1967. godine u Užicu, gde je odrastao sa majkom Slobodankom i bakom Jelom Ðurđić. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao dečak igrao je u filmu Užička republika, gde je zapamćen po čuvenoj replici: Čiko, je l' sav ovaj lebac tvoj? Jedno vreme aktivno se bavio politikom. Radio je kao scenarista u više TV-projekata: Oralno doba, Zvezde pevaju za njih, Večera kod Laneta i drugim, a autor je i scenarija za TV-serije među kojima su: Džet set, Tajna narandžaste kuće, Mileusnići iScene na sceni. Napisao je nekoliko drama, od kojih su neke i izvođene u pozorištima širom Srbije: Zgazi me, Kokoške, Igra istine, Čija je moja koža? i dr. Poznat je i po kolumnama u listovima „On“, „Glas“, „Objektiv“, „Blic“, „Politika“ i dr. Autor je prve i zasada jedine monografije o velikom srpskom scenaristi Siniši Paviću: Siniša Pavić, s. r., Beograd 2009. Oženjen je glumicom Milicom Milšom. Imaju sina Antonija.
Rodjen je 20.1.1952. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Prijedoru sa odličnim uspehom. Na Ekonomski fakultet u Beogradu upisao se školske 1971/72. godine, a diplomirao je 1975. godine sa prosečnom ocenom 9,20. Postdiplomske studije na kursu PRIVREDNI RAZVOJ – POLITIKA PRIVREDNOG RAZVOJA započeo je školske 1975/76. g. i položio sve ispite sa prosečnom ocenom 9,20. Magistarski rad i doktorsku disertaciju odbranio na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U periodu 1975-85. radio je na Ekonomskom fakultetu u Banja Luci kao asistent, a potom kao docent na predmetu Politička ekonomija i Savremeni privredni sistemi. U periodu 1986-91. radi u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu kao istraživač-saradnik i direktor istraživanja. Na Filozofski fakultet prelazi 1991. godine na predmet Osnovi ekonomije gde je i sada zaposlen u zvanju redovni profesor. Uporedo sa radom na osnovnim studijama angažovan je i na postdiplomskim studijama u Beogradu, Podgorici, Srpskom Sarajevu i Banja Luci. Na postdiplomskim studijama Ekonomskog fakulteta u Srpskom Sarajevu predavao predmet Tržište novca i kapitala. U Banja Luci na medjunarodnom postdiplomskom kursu koji Ekonomski fakultet organizuje sa LSE – London predavao predmet Iskustva tranzicije i rekonstrukcije. Na AAOM-u držao kurs pod nazivom Privatizacija. Do sada je bio mentor i član brojnih komisija za odbranu magistarskih i doktorskih radova na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Podgorici, Prištini, Banja Luci. Učestvovao u izradi brojnih projekata za potrebe vlada SFRJ, SRJ, Republike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Pored profesure bavi se konsaltingom za potrebe krupnih preduzeća i banaka. Prisutan je u javnosti kroz pisanje kolumni, prilozima u dnevnoj štampi i drugim elektronskim medijima. Član je redakcija naučnih časopisa: Panekonomikus, Ekonomska misao, Ekonomist, Ekonomske analize, Ekonomike i Poslovne politike. Član je Naučnog društva ekonomista Jugoslavije. Do sada je objavio, kao autor i koautor, šest knjiga, 34 priloga u tematskim zbornicima i preko 150 članaka u domaćim i međunarodnim časopisima. Učestvovao u brojnim radnim grupama za izradu sistemskih zakona (privatizacija i drugi) formiranih pri vladama Srbije, SFRJ, SRJ, Crne Gore i Republike Srpske. Uporedo sa izradom zakonske regulative učestvovao u brojnim projektima vezanih za koncipiranje i implementaciju tranzicije privrednog sistema (Avramovićev program i drugi). Bavi se aktivno konsaltingom za potrebe banaka i krupnih preduzeća.
Dr Ivan Stefanović je privredni ekspert sa velikim poslovnim iskustvom u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropi. Doktorirao je fiziologiju na West Virginia University, a potom završio poslediplomske studije menadžmenta na Wake Forest University, u SAD. Radio je u multinacionalnoj korporaciji Ingersoll Rand, kao direktor za akvizicije i poslovni razvoj, te kao član užeg upravljačkog tima sektora kompanije sa godišnjim obrtom od milijardu dolara. Od 2003. godine bio je direktor prodaje za Istočnu Evropu i Rusiju sa poslovnim sedištem u Milanu. Po akviziciji francuske kompanije Hibon 2006. godine, postaje njen generalni direktor, sa sedištem u Briselu. U Srbiju se vraća 2008. godine sa željom da svoje znanje i iskustvo implementira u domovini. Uspešno širi sopstveni biznis u oblastima proizvodnje i trgovine, između ostalog realizujući greenfield proizvodnu investiciju sa partnerskom Mittelstand firmom iz Nemačke. Član je Demokratske stranke od 1990. godine. Ministar za privredu i ekonomski razvoj Vlade u senci, predsednik resornog odbora za privredu, i predsednik Saveta za lokalnu politiku DS. Rođen je 1967. godine u Beogradu.