H.E. Hendrik (Henk) G.C. van den Dool
Henk van den Dool, rođen 4.juna 1961. je studirao istoriju na Univerzitetu u Amsterdamu, gde je diplomirao sa najvišim ocenama 1986. Nakon što je radio kao novinar, ušao je u diplomatsku službu Holandije 1987. Nalazio se na različitim pozicijama, kako unutar Ministarstva spoljnih poslova u Hagu i bilateralnih i multilateralnih predstavništva u inostranstvu: Brisel-EU (1990- 1993), Ženeva-UN (1996-1998) i Varšavi (2002-2006). Od 1998. do 2002. godine Henk van den Dool služio kao privatni sekretar ministra za razvojnu saradnju, NJ.E. Gospođe Eveline Herfkens. Godine 2008. Imenovan je za Izvanrednog I opunomoćenog ambasadora Kraljevine Holandije u Republici Albanije u Tirani. Na tom položaju je bio sve do leta 2012. godine, kada je postao šef Baltičke misije, koji se sastoji od holandske ambasade u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, kao i izvanredni i opunomoćeni ambasador u Republici Letoniji u Rigi. 2015. godine, Henk van den Dool imenovan je u ambasadora u Republici Srbiji u Beogradu. On je takođe akreditovan u Crnoj Gori. Glavne oblasti ekspertize i interesa ambasadora su evropske integracije, ljudska prava i procesi transformacije u centralnoj i istočnoj Evropi. Oženjen je i ima dva sina.
Since 2015 Representative in Serbia, Belgrade
2014 Senior Emergency Coordinator (Syria Crisis), Turkey
2012 - 2015 Deputy Chief of Mission, Office of the Chief of Mission in India, Delhi
2008 - 2011 Representative in Kyrgyzstan, Bishkek
2007 - 2008 Senior Protection Officer, Representation in Sri Lanka, Colombo
2005 - 2007 Senior Protection Officer, Representation in Sudan, Khartoum
2002 - 2005 Senior Protection Officer, Regional Representation in Ukraine, Kyiv
1996 - 2001 Liaison Officer, then Senior Liaison Officer, Regional Representation
in Austria, Vienna
1994 - 1996 Associate Repatriation Officer, Representation in Viet Nam, Hanoi
1991 - 1994 Assistant Field Officer, Office of the Chief of Mission in Hong Kong
At present, owner, director and editor-in-chief of the local weekly "Vranjske", which is published in Vranje and covers the territory of Southern Serbia. "Vranjske" were founded in 1994, as an independent medium in Southern Serbia. Since their inception, they have intensively dealt with the topic of Serbo-Albanian relations. Due to the balanced approach to this issue, "Vranjske" were always the targeted by the government. After being reported by Yugoslavian Army for publishing the report on the position of Albanians in Southern Serbia during and after the NATO bombing, according to the Law on public information of that time, "Vranjske" were charged with one of the highest fines that any media was ever charged with. I also hold the position of "Hapi-Korak" ("Step") magazine editor-in-chief, a monthly that is being printed in Serbian and Albanian and deals with Serbo-Albanian relations in the region. Editorial staff is composed of Serbs and Albanians. Besides "Vranjske" and "Hapi-Korak", I have published articles on Serbian-Albanian relations in almost all relevant media in Serbia, AIM (Alternative Informational Network). I was also the reporter for Radio Free Europe. I was the president of Managerial Board of Association of Local Independent Media, "Local Press", which gathers 28 local newspapers from Serbia and Montenegro. I am president of Independent Journalists Asotiation of Serbia (IJAS) This can be confirmed by the numerous awards its editor and owner, Vukasin Obradovic, had received – an Award for Bravery and Ethics in Journalism, Dusan Bogavac, Stanislav Stasa Marinkovic award given by Danas daily and Jug Grizelj. In 2009 Mr Obradovic was announced OSCE Media Personality of the year.
Valeri Hopkins je američka novinarka koja je intenzivno radila na celom Balkanu . Valeri predvodi inicijativu Balkanske mreže istraživačkog novinarstva i građanski nadzor nad sporazumom između Kosova i Srbije . Takođe sprovodi analize svakog od EU posredovanja između Beograda i Prištine i procenjuje nivo implementacije na terenu . Rad Valerie pojavio se u Guardijanu , OpenDemocraci i Rojtersu . Ranije je radila kao dnevni Veb urednik za organizovani kriminal i korupciju projekta izveštavanja , sa sedištem u Sarajevu . Pre rada u novinarstvu , Valeri je radila u Bosni za Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju . Diplomirala je nameđunarodnim odnosima na koledžu Villiam and Mari u Virdžiniji , i magistar je novinarstva na Kolumbijskoj novinarskoj školi .
Regionalni direktor za Evropu, i direktor prognostičkog servisa u Economoist Intelligence Unit-u (EIU) u Londonu. Predvodi regionalni tim analitičara EIU, zadužen za praćenje svih evropskih zemalja u privrednoj, političkoj i poslovnoj sferi. Takođe rukovodi prognostičkim servisom unutar EIU, koji podrazumeva glavni tradicionalni zadatak EIU, a to je da sačini izveštaje o pojedinim državama, kao i da da prognoze za svaku od njih (prognoze i analize za 82 države, što je od velike koristi direktnim investitorima). Posebna oblast stručnosti i sfere njegovog interesovanja su: odnosi unutar Evrope, Rusija, Balkan i druge ekonomije u tranziciji, direktne strane investicije, ekonomske prognoze; ekonomije koje rastu, politički razvoj. Na ove teme, napisao je niz izveštaja za Economist Intelligence Unit i druge servise. Takođe, Laza se često pojavljuje kao govornik na konferencijama i seminarima u organizaciji Economista, ali i drugim. Obrazovanje je stekao na London School of Economisc (bačelor naučnih oblasti, i master naučnih oblasti – ekonomija), a u Economist Intelligence Unit-u je od 1993. godine.
Nebojša Katić (1955) živi u Londonu i radi kao samostalni poslovni konsultant. Do odlaska u London 1992. godine, njegova poslovna karijera je bila vezana za beogradski Energoprojekt. Bio je finansijski direktor radne organizacije Energoprojekt-Energodata, a zatim i finansijski direktor sistema Energoprojekt- Holding. Pre nego što je započeo samostalnu konsultantsku karijeru, Katić je do 1997. godine radio kao finansijski direktor Energoprojektove kompanije u Londonu, INEC Engineering Co. Od avgusta 2005. do leta 2010. godine, Katić je bio redovni kolumnista dnevnog lista "Politika" gde je najčešće pisao o ekonomskim temama. Tekstove i intervjue sa njim su objavljivali "NIN", "Danas", „Blic“ itd., a čest je gost i na RTS-u. Nebojša Katić je završio osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu, gde je ne Ekonomskom fakultetu diplomirao i magistrirao.
Aleksandar Obradović je od septembra 2012. godine prvi čovek Javnog preduzeća »Elektroprivreda Srbije«. Pre toga je bio na najodgovornijim funkcijama u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike Srbije i u kompanijama Ene Tel Solutions, ČEZ Srbija, Nove elektrane Republike Srpske, Lafarge - Pariz, Arthur D. Little - Prag, ATOZ Marketing Services - Prag i Jurg Marquard Group Publishing GmbH - Prag. Rođen je 1974. godine.
Srđan je osnivač i direktor Mokrogorske škole menadžmenta. Njegovo oblasti iskustva su upravljačko savetovanje, preduzetništvo i poslovni razvoj. Pre nego što je započeo svoju preduzetničku karijeru, Srđan je proveo 15 godina radeći u miltinacionalnim kompanijama. Za Phillip Morris International je radio od 1988 do 2001 u Jugoslaviji, Švajcarskoj i zemljama Centralne i istočne Evrope. 2001 preuzima mesto direktora The Coca Cola Company za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Od 2005 do 2008. godine, Srđan je bio generalni direktor kompanije Politika NM. Srđan ima bogato preduzetničko iskustvo kao osnivač kompanije za razvoj poslovnih projekata КОМОН СЕНС (eng. common sense), a potom i preduzeća za upravljanje nekretninama HAUZMAJSTOR, BUDI SVOJ ČOVEK i ASISTEL. Godine 2009. je pokrenuo MOKROGORSKU ŠKOLU MENADŽMENATA, program za profesionalno usavršavanje menadžera. U oblasti poslovnog savetovanja, rukovodio je brojem značajnih projekata iz Srđan je završio je Petu beogradsku gimnazuju i diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1990. godine. Stekao je zvanje mastera upravljanja poslovanjem na TRIUM global senior executive MBA programu, u organizaciji LSE(UK), HEC (France) i NYU STERN (USA). Dodatno se usavršavao na prestižnim poslovnim školama kao što su IMD (Švajcarska), INSEAD (Francuska) i ASHRIDGE (Ujedinjeno Kraljevstvo). Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu gde sprema disertaciju na temu profila poslovnih lidera u Srbiji. Autor je knjiga AZBUKA BIZNISA (2005) i AZBUKA MENADŽMENTA (2009) i mentor BUDI SVOJ ČOVEK, vodiča za preduzetnike. Aktivan je član lokalne zajednice: Bio je višegodišnji predstavnik Global entrepreneurship week GEW, predsednik UO Beogradske filharmonije (2002-2008), podpredsednik UO Saveta stranih investitiora (2007-2009), član UO Privredne komore Srbije (2007-2009), član UO Srpske asocijacije menadžera (2008-2011), predsednik UO Muzeja starih automobila (2009- 2010), član UO Dostignuća mladih (Junior Achievement). Oženjen je Ljudmilom, sa kojom ima Anđeliju i Alekseja.
Helena Vukovic rodjena je 21.12.1973. godine. Završila je Vojnu akademiju smer intendantske službe (opsta logistika) i u aktivnoj vojnoj službi provela je 22 godine. U žižu javnosti je dospela nakon sporne i diskriminacione naredbe o penzionisanju krajem 2014. godine, nakon čega se obratila Poverenici za zaštitu ravnopravnosti i podnela krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Bratislava Gašića. Prvi je oficir vojske koji je ušao u proces prilagođavanja pola rodnom identitetu. Od penzionisanja aktivno se bavi zaštitiom prava trans* osoba i u okviru UG Egal organizatorka je prvog festivala trans kulture politike i aktivizma TRANSFRONTALL koji se održao u maju 2015. i prvog beogradskog trans prajda u septembru 2015. godine. U okviru sajma knjiga kao živa knjiga učestvovala je u projektu `Živa biblioteka`, koji Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Savet Evrope organizuju vec četvrtu godinu.
Njena ekselencija Vera Jovanovska - Tipko , imenovana je za makedonsku ambasadorku u Srbiji 4. februara 2014. Obrazovala se u profesionalno razvijala u oblasti psihijatrije i kognitivno-bihevioralne psihoterapije . Nakon dugogodišnjeg doprinosu I posvećenosti zajednici u unapređenju zdravlja I blagostanja ušla je u diplomatiju. Ekspert je u komunikaciji, pregovaranju I rešavanju konflikata kako u biznisu tako I u politici. Ambasadorka Jovanovska – Tipko je takođe radila kao međunarodni koorddinator nevladinih udruženja I učestvovala je na brojnim domaćim I međunarodnim konvencijama. Aktivno promoviše poboljšanje političke, ekonomske I kulturne klime kroz duboke analize, istraživanja I znanja kulutnih razlika. Govori engleski I italijanski jezik.
Rodjen 1969 god u Lajkovcu gde sam uzivao do srednje skole i prelaska za Beograd. Zavrsio Elektrotehnicki Fakultet u Novom Sadu, Direktor firme MikroElektronika od njenog osnivanja 2001. Ozenjen lepom Biljanom sa kojom imam jos lepsu Lenu. Napisao tri knjige. Uzivam da radim, volim da pecam, vrlo emotivan I privatno I poslovno. Mnogo ne znam ali vredno ucim. Okruzen sa izuzetnim ljudima koji me cine svakim danom sve boljim. Zadovoljan svojom drzavom I odnosom prema meni I kao pojedincu I kao preduzetniku. Trenutno se bavim organizacijom I efikasnoscu naseg tima od 80+ sjajnih ljudi.
Dr Ivana Gadjanski je završila Biološki fakultet u Beogradu kao student generacije. Doktorirala je neuro nauke sa 27 godina na Georg-Avgust Univerzitetu i Maks-Plank Institutu za biofizičkuhemiju u Getingenu, Nemačka. Za vreme posledoktorskog usavršavanja je boravila na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu, Nemačka. Bila je Fulbrajt gostujući profesor na Kolumbija Univerzitetu, Njujork, SAD, u laboratoriji za Matične ćelije i tkivni inženjering kod prof. dr Gordane Vunjak Novaković, i gostujući naučnik na Salgrenska akademiji u Geteborgu u Švedskoj. Sada je naučni saradnik u Centru za bioinženjering - BioIRC u Kragujevcu i docent na Metropolitan Univerzitetu u Beogradu. Osnivač je neprofitne organizacije Fab Inicijativa (www.fablab.rs) koja radi na formiranju fablabova tj. radionica za digitalnu fabrikaciju, i podržava razvoj preduzetništva u nauci, u Srbiji i regionu. Fab Inicijativa je zajedno sa Istraživačkom stanicom Petnica i Metropolitan univerzitetom osnovala prvi edukativni fab lab u Srbiji - Fab lab Petnica. Ivana radi i na osnivanju odeljenja za mikrofluidiku i 3D bioprinting u BioIRC-u. Rukovodi bilateralnom saradnjom sa Nacionalnim centrom za nanotehnologije u Pekingu, Kina. Ivana je TED Fellow, član Global Young Academy i mladi naučnik na Svetskom ekonomskom forumu gde je govorila na plenarnoj sesiji 2014. Na nedavno održanom Svetskom naučnom forumu u Budimpešti, predstavljala je mlade naučnike na završnoj plenarnoj sesiji održanoj u madjarskom Parlamentu. Objavila je 2 knjige poezije "Demoni" i "Klinasto pismo" za koje je dobila i nagradu "Stražilovo" na manifestaciji "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima.
Jovana Ružičić je osnivačica i direktorka Centra za mame, organizacije koja se bori protiv diskriminacije mama.U životu je radila mnogo toga: organizovala radnike u sindikat, pobeđivala na šahovskim takmičenjima, obišla preko 50 zemalja, osnovala prvu feminističku organizaciju svog fakulteta, osnovala Međunarodnu srpsku organizaciju RAS u Vašingtonu, bila potpredsednica vašingtonskog ogranka Kongresa srpskog ujedinjenja, radila kao PR za eminentnu američku nevladinu organizaciju Environmental Working Group i Nacionalnu kampanju za bezbednu kozmetiku u Americi, … Živela je jedanaest godina u Americi i pola godine u Indiji i vratila se u Srbiju u januaru 2010.godine zato što želi da živi u Srbiji. Malo pre povratka u zemlju, pokrenula je grupu Repats Serbia koja danas okuplja preko hiljadu dvesta visokoobrazovanih ljudi koji su živeli u inostranstvu i koji su se vratili u Srbiju. Magistrirala je odnose sa javnošću na Michigan State Univerzitetu gde je završila i specijalističke studije između narodnog razvoja, a diplomirala je i žurnalistiku i psihologijuna Florida Atlantic Univerzitetu. Obožava Srbiju i svakog dana daje svoj doprinos da ona bude bolja. Ponosna je mama malog Jevrema i supruga Andrije.
Siniša B. Mali gradonačelnik je Beograda, glavnog i najvećeg grada Republike Srbije, koji učestvuje u nacionalnom bruto domaćem proizvodu sa oko 40 odsto. Od trenutka kada je izabran 2014. godine, pokrenuo je obiman program finansijske konsolidacije u cilju postizanja održive fiskalne stabilizacije. Gospodin Mali je pokrenuo i velike investicione projekte u gradu Beogradu, od kojih je najznačajniji "Beograd na vodi", vredan 3,5 milijarde evra. Tokom svog mandata, gospodin Mali želi da pokrene značajne investicije u gradskoj infrastrukturi i trenutno radi na tome da Beograd postane „grad kranova i dizalica“. Pre nego što je postao gradonačelnik, Siniša Mali je bio specijalni savetnik za privredu i finansije premijera Srbije, Aleksandra Vučića. Pre toga, bio je finansijski savetnik u privatnom sektoru i konsultant u Deloitte & Touche, gde se specijalizovao za oblast kupovine i prodaje preduzeća, finansijski konsalting, finansijsko restruktuiranje i konsolidaciju poslovanja u privatnim i javnim preduzećima. U 2001. godini je postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Kasnije je radio kao direktor Centra za tendersku privatizaciju u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije. Pre nego što je postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju, radio je u Credit Suisse First Boston u Mergeres & Acquisitions Group u Njujorku. Siniša Mali je diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kao Ron Brown stipendista, 1999. godine je magistrirao i na Washington University u Sent Luisu, Sjedinjenje Američke Države, smer finansije. U 2013. godini, odbranio je doktorsku disertaciju na temu: “Kreiranje vrednosti kroz proces restruktuiranja i privatizacije - Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji”, na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Gradonačelnik je nosilac zvanja Chartered Financial Analyst (CFA) i član CFA Institute, Serbian Business Angels Network, Fulbright Alumni Association of Serbia i British-Serbian Business Club. Autor je nekoliko članaka na temu upravljanja projektima, poslovnih finansija, tržišta kapitala, restrukturiranja i akvizicija preduzeća. Nosilac je licence portfolio menadžera koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, a prethodno je bio predsednik više upravnih odbora, uključujući upravne odbore u FIAT automobili Srbija (regionalnog lidera automobilske industrije), u Komercijalnoj banci (najvećoj banci u državnom vlasništvu) i član Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije (jedinstvene državne tercijarne zdravstvene ustanove). Trenutno je predsednik Nadzornog odbora Er Srbije. Dobitnik je nagrade „Najevropljanin 2014“ za projekat razvoja i rekonstrukcije Beograda. Počasni je nosilac crnog pojasa u tekvondou 5. dan za doprinos razvoju sporta uopšte, a naročito tekvondoa.
Nenad Đurđević je rođenu Beogradu 1972. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master studije je studirao u odeljenju političkih nauka Centralno-evropskog Univerziteta (CEI) u Budimpešti. Jedan je odosnivača Studentskeunije Pravnogfakulteta u Beogradu, prve nezavisne studentske organizacije i jedan od organizatora studentskog protesta 1992. Bio je član Građanskog saveza Srbije i Glavnog odbora stranke, a 1996.godine je kao kandidat Koalicije „Zajedno“ izabran za odbornika u opštini Zvezdara. U pokretu “Otpor” je bio koordinator za međunarodnu saradnju, predstavnik američke orgnizacije „Projekat o etničkim odnosima“ (PER), i izvršni direktor „Centra za nenasilni otpor“. 2006. godine je bio savetnik ministra za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Od 2007. do 2011. godine je bio direktor Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, a od marta 2011. je preuzeo dužnost direktora Uprave za ljudska i manjinska prava u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, upravu i lokalnu samoupravu koju je obavljao do septembra 2012. godine. Dugogodišnji je saradnik, a od 2013. godine i koordinator „Foruma za etničke odnose“. Od maja 2015. godine radi kao savetnik predsednika Privredne komore Srbije za regionalnu saradnju.
Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju 1988. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994. godine. Pristupa Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine. Iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za generalnog sekretara te stranke 1994. godine. Na toj dužnosti ostaje do 2008. godine. Imenovan je za direktora sportsko-poslovnog centra „Pinki“ u Zemunu 1996. godine. Uspeo je da rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje i uspešnim poslovanjem višestruko poveća primanja zaposlenih. Imenovan je za ministra informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva 1998. godine. Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda "Vučić za metropolu" osvaja 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvaja 34,7 odsto glasova. Sa Tomislavom Nikolićem osniva Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj konvenciji u oktobru 2008. godine izabran je za zamenika predsednika stranke. Nakon opštih parlamentarnih izbora održanih 2012. godine preuzima funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Posle ostavke Tomislava Nikolića zbog izbora za predsednika Srbije na predsedničkim izborima 2012. godine postaje v.d. lidera Srpske napredne stranke 24. maja 2012. godine. Na Drugom kongresu stranke održanom 29. septembra 2012. godine jednoglasno je izabran za predsednika te stranke. Obavljao je funkciju ministra odbrane od 27. jula 2012. godine do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013. godine. Aktivno učestvuje u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija vlasti u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije. Doprineo je tome da u aprilu 2013. godine dođe do potpisivanja briselskog sporazuma, čime je po prvi put od 1999. godine stvorena realna osnova za to da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice. Od septembra 2013. godine zadržava samo funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Nakon pobede SNS na izborima održanim 16. marta 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije. Srbiju vidi kao ekonomski obnovljenu, uređenu, modernu evropsku državu, regionalnog lidera u ekonomiji, politici, infrastrukuri, energetici, stabilnosti svake vrste, afirmaciji ljudskih prava i sloboda, ali i u obrazovanju, kulturi, nauci, prosvećenosti, sportu i natalitetu. Dobitnik je nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine 2012, kao i nagrade "Ličnost godine 2013" u izboru "Nezavisnih novina" Bosne i Hercegovine. Takođe, dobio je i nagrade "Čovek godine 2013" u izboru evropskog magazina "Man", "Najevropljanin 2013" u izboru međunarodne organizacije "Prva evropska kuća", "Vidovdanske nagrade 2013" koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu "Regionalni lider 2014" u izboru regionalnog žirija i čitalaca "Večernjeg lista" Bosne i Hercegovine. Strastveni je čitalac, naročito literature iz oblasti istoriografije i geopolitike, ali i srpske i svetske književnosti. Poseduje zavidnu ličnu biblioteku. Igra šah, rado prati utakmice košarke i fudbala. Tečno govori engleski i ruski, služi se francuskim i uči nemački jezik. Oženjen, otac Danila i Milice.
Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Rođen je 1966. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bio je član Parlamentarne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Obavljao je funkciju predsednika Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Skupštini SRJ. Savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2004. godine. Bio je ministar za informisanje u takozvanoj prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Predsednik je Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. godine. Bio je predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" iz Beograda i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Bio je prvi potpredsednik Vlade-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova od jula 2008. godine do jula 2012. godine. Obavljao je funkciju predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova od jula 2012. do aprila 2014. godine. 27. aprila 2014. preuzeo je dužnost prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova. Dobitnik je priznanja "Najevropljanin" za 2009. godinu. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.
Šef sektora za evropske integracije Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
Ambasador Peter Burkhard, švajcarski diplomata, predvodi OSCE misiju od decembra 2012. Između 2002. i 2004. godine, vodio je Kancelarija OEBS-a u Bakuu. Pre toga , između 1999. i 2002. godine bio je organizacioni koordinator projekta u Ukrajini. Došao je u Beograd iz Havane , gde je služio kao ambasador Švajcarske u Kubi. Ranije, bio je švajcarski ambasador u Uzbekistanu, Kirgistanu i Tadžikistanu . Ranije u svojoj karijeri , bio je diplomata u Nemačkoj i Rusiji. Tečno govori engleski, francuski, nemački , italijanski, ruski i španski.
Michel Saint-Lot, državljanin Haitija, ima 30 godina profesionalnog iskustva u oblasti razvojnih programa, uključujući tu i 19 godina rada na višim pozicijama u javnom sektoru u svojoj državi Haitiju i u UNICEF-u. Bavio se i samostalnom delatnošću u privatnom sektoru. Radio je u različitim profesionalnim i kulturnim okruženjima, pri čemu mu je od velike koristi bilo poznavanje 3 službena jezika Ujedinjenih nacija, francuskog, španskog i engleskog. Pre nego što je preuzeo dužnost u Srbiji, bio je Zamenik direktora UNICEF-a u Bangladešu od 2010. godine, Šef kancelarije na terenu Hiderabadu u Indiji od 2004. do 2010. godine, Šef kancelarije na terenu u Enugu u Nigeriji od 2001. do 2010, Viši savetnik za vodosnabdevanje i sanitarni program u sedištu UNICEF-a u Njujorku od 1995. do 2001. i Šef za vodosnabdevanje i sanitarni program u Maliju od 1992. do 1994. godine. Sant-Lo je naučni saradnik na postdiplomskom programu studija na Fakultetu Vudro Vilson za javne i međunarodne poslove na Univerzitetu Prinston u Sjedinjenim Američkim Državama, na smeru ekonomski razvoj. Stekao je diplomu za Arhitekturu i građevinarstvo na Fakultetu nauka na Haitiju i postdiplomske sertifikate za Kreiranje i elaboraciju projekata (Haiti), Mikro-planiranje infrastrukture u obrazovanju (Meksiko i Kolumbija), i sertifikat za Korišćenje resursa radi ostvarivanja dobrobiti za decu na Fakultetu za upravljanje na Univerzitetu u Mastrihtu u Holandiji. Poseduje i sertifikat Programa za rukovodioce Univerziteta u Kembridžu za Razvoj viših lidera (Velika Britanija). Saint-Lot je u Srbiji sa svojom suprugom i dve najmlađe ćerke.
Adriatik Kelmendi je istaknuti novinar, voditelj, univerzitetski profesor i društveni aktivista sa sedištem u Prištini, na Kosovu. U istaknutoj Koha grupi bio je na poziciji glavnog urednika u KTV televiziji, upravljao je Koha Ditore kao urednik i novinar. Autor je i voditelj prestižne centralnih emisija Rubikon i nedeljni kolumnista Koha Ditore. Kelmendi je pravio intervjue i sa međunarodnim i lokalnim političkim liderima tokom procesa definisanja statusa Kosova, od njegovog studija u KTV, ali i iz mesta kao što su Njujork, Vašington, Pariz, Beč, Brisel, Strazbur, Beograd, Zagreb, Ljubljana, itd. Njegovi stavovi i argumenti su objavljivani, prenošeni na regionalnim i međunarodnim medijima. Kelmendi je takođe predavač sa AAB Univerziteta u Prištini. Laureat je brojnih nacionalnih i međunarodnih nagrada u novinarstvu, uključujući Najbolji novinar godine iz profesionalnog udruženja novinara na Kosovu i Gold Baton nagradu od DuPont Kolumbije u Sjedinjenim Državama. Diplomirao je magistrirao u medije i komunikacije na Goldsmith - Univerzitetu u Londonu u Velikoj Britaniji. Kelmendi je autor dvije knjige: "Crossing the Rubicon ka nezavisnosti" i "Priče o hard napore".
Momčilo Trajković, rođen je 05.11.1950 godine u Čaglavici, Srbija. Predsednik je Srpskog Pokreta Otpora – Demokratskog pokreta od osnivanja 1997 godine i član Srpskog nacionalnog foruma. Biitne fukcije bile su: Stručni saradnik i savetnik Pokrajinskog sekretara za rad Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, 1978-1986; Izvršni sekretar i sekretar gradskog komiteta saveza komunista Prištine, 1986-1990; Član Centralnog komiteta (CK) Saveza komunista (SK) Srbije, 1988-1990; Potpredsednik vlade Srbije, 1990-1991; Narodni poslanik u Skupštini Srbije u dva mandata, 1991-1993, 2001-2003; Od 1987 do 1990 bio je jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, i jedan od osnivača SPS-a. 1992 je došao u sukob sa Miloševićevom politikom i prvi je od njegovih saradnika koji ga je napustio jer se nije slagao sa njegovom politikom o Kosovu i daljoj demokratizaciji Srbije. Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju u dva mandata, 1991-1993, 2002-2003; Predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju u Vladi Savezne Republike Jugoslavije, tokom 2001; član Predsedništva Demokratske opozicije Srbije –DOS (bliski saradnik Zorana Đinđića) 2000-2003; Zajedno sa Vladikom Artemijem tvorac je demokratske alternative Miloševićevoj politici na Kosovu i u Srbiji; član Državnog saveta Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, 2005-2007; ćlan predsedništva jugoslovensko olimpijskog komiteta (JOK), 1990-1992. Takođe, bio je potpredsednik je Šahovskog saveza Srbije od 2005 - 2009. godine. Napisao publikacije “Zašto Kosovo ne može biti republika” 1984 g., “Problemi radnika u inostranstvu i mogućnost njihovog povratka na Kosovo” 1985, “Kosovo i institucionalizovani nacionalizam”1987; Napisao politički feljton, “Kosovo sjaj i sumrak srpske politike” 1992; I knjigu 2007 “Kosovo (ne)moguća misija”. Završio je Pravni fakultet u Prištini. Oženjen je, ima troje dece, i ima šest unuka.
Ms. Irena Vojackova-Sollorano (Germany) has been appointed as UN Resident Coordinator and UNDP Resident Representative for the Republic of Serbia in October 2013. Before this appointment, Irena’s career was with the International Organisation for Migration (IOM). She was Director, Department for Migration Management from 2010-2013, and during 2009, was Deputy Chief of Staff, at IOM HQ in Switzerland. From 2007-2009, Irena was Regional Representative for South East Asia, in Thailand, and from 2003-2007, Chief of Mission for Thailand. She was appointed as Chief of Mission for Austria from 2000-2003 and during the same period, had responsibilities as Coordinator for Central Europe and subsequently, became Regional Representative for Central Europe. Irena’s other assignments include: Coordinator for Central Europe and Austria, Austria (1999-2000); Coordinator for Central Europe, Austria (1998-1999); Desk Officer for Central Europe, Switzerland (1996-1998); Programme Officer for Central Europe, Switzerland (1995-1996); Operations Officer, Philippines (1992-1995) and Development Officer/Associated Expert, Philippines (1989-1992). Irena holds a B.A. in History and Political Science from the University of Heidelberg, Germany and an M.A. in History, Geography, and International Law from the University of Vienna, Austria.
Gordan Markotić je hrvatski ambasador u Srbiji, a na tu poziciju došao je sa mesta pomoćnika ministra pravosuđa za EU i međunarodnu saradnju Republike Hrvatske. Rođen je 3. avgusta 1958. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Zagrebu gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu. Na poziciji ambasadora u Srbiji zamenio Željka Kuprešaka. Markotić je bio stalni predstavnik Hrvatske u sedištu UN u Ženevi i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i nacionalni koordinator Pakta stabilnosti i koordinator Inicijativu za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SECI).
Stefan Ćulibrk je suosnivač investicionog fonda Compound Partnership. Fond investira dugoročno u podcenjene akcije kvalitetnih kompanija. Pre osnivanja Compound Partnership, trgovao je akcijama kompanija u zemljama u razvoju, za Bank of America Merrill Lynch (London). Stefan je završio master iz finansija na IE Business School u Madridu. Nosilac je zvanja CAIA (Chartered Alternative Investment Analyst) od 2010. godine.
Diplomirao na elektronskom fakultetu u Nišu na smeru za elektroniku i telekomunikacije 1997. U periodu od 1997. do 2000. radio kao istraživač na Elektronskom fakultetu u Nišu u oblasti kompjuterskih sistema za industriju, a zatim u periodu 2000. do 2001. na Univerzitetu u Delftu, Holandija, u oblasti Interneta. Od 2001. do 2011. radio na više značajnih pozicija u Kraljevskom Holandskom Telekomu (KPN), jedne od vodećih kompanija u Holandiji, sa preko 13 milijardi € prihoda. Najpre kao konsultant za ICT tehnologije pri Upravnom odboru Mobilne divizije a zatim kao Menadžer za strategije i inovacije za mobilne telefone (portfolio vredan 250 miliona €). Radio i vodio puno razvojnih projekata za mobilne servise među njima prvi internet na mobilnom telefonu u Evropi i prvi standardni digitalni TV na telefonu u Evropi. Sa partnerima iz japanskog NTTDoCoMo-a, španske Telefonike, francuskog Buygues Telekoma-a, i ostalih operatera razvio 4 generacije i-mode mobilnih telefona (preteče smartfonova) u vrednosti od preko 2 milijarde €. Bio član borda za intelektualnu svojinu KPN-a i zastupao KPN u nekoliko internacionalnih alijansi. Od kraja 2011 posvećen razvoju sopstvenog biznisa. Osnivač idirektor Internet kompanije KupujemProdajem.com, koji je sa preko 12 miliona poseta mesečno, jedan od najvećih internet portala u Srbiji. Kao biznis konsultant pomaže malim i srednjim firmama u Holandiji da razviju novi biznis u oblasti Interneta, i telekoma uopšte. Od 2000. živi i radi u Hagu, Holandija.
Dr Duško Krsmanović, 30 godina, rođen u Višegradu. Viši savetnik za ekonomiju i trgovinu pri Ambasadi Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori. Doktor prava i ekonomije. Kao srednjoškolac se obrazovao i vodio mrežu sedam NVO-a (Saveta mladih) u istočnoj Bosni i Hercegovini. Uporedo sa studijama prava u Beogradu radio je kao konsultant pri kancelariji Svetske Banke, a potom školovanje i rad nastavlja u Americi, Italiji, Nemačkoj i Holandiji u oblastima ekonomije, prava, pravno-ekonomske analize, lobiranja i kreiranja javnih politika. Nagrađivani student i orator, višestruki stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije, Konrad Adenauer Fondacije i Fonda za Američke Studije. Ekspert za lobiranje i korporativnu komunikaciju. Autor tri knjige i više članaka na temu lobiranja, na srpskom i engleskom. Međunarodni trener i predavač u oblastima strateškog planiranja i lobiranja. Pasionirani networker, ribilovac, ljubitelj vina i sportske avijacije. Govori engleski i italijanski.
Saša Gajin predaje ljudska prava, pravo medija i antidiskriminaciono pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu . Član je Upravnog odbora Centra za unapređivanje pravnih studija i koordinator projekata u oblasti antidiskriminacionog prava, medijskog prava i pristupa pravdi. Od 2008. godine je zamenik člana iz Srbije Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope. Saša se preko 24 godine profesionalno bavi pravnim pitanjima vezanim za ljudska prava . Doktorirao je na temi o ljudskim pravima i autor je i koautor više od 80 naučnih i stručnih tekstova. Koautor je deset usvojenih zakonskih tekstova u oblasti zabrane diskriminacije, medija, pristupa javnim informacijama, zaštite podataka o ličnosti i tajnosti podataka.
Srđan Šaper jedan je od vodećih marketinških stručnjaka koji se u svetu advertajzinga i komunikacija nalazi duže od 25 godina. Osnivač je kompanije „I&F McCann Grupa“,vodećeg komunikacionog sistema u jugoistočnoj Evropi koji uspešno posluje u osam zemalja regiona. Svojim višedecenijskim iskustvom doprineo je razvoju celokupne komunikacijske industrije. Srdjan Šaper je jedna od istaknutih javnih ličnosti u poslovnom i kulturnom životu. Tokom karijere, bio je član više odbora kulturnih institucija i poslovnih asocijacija, među kojima su Srpska asocijacija menadžera (SAM), Međunarodno udruženje propagandista (IAA), Američka privredna komora (AmCham). Diplomirao na katedri za filmsku i televizijsku režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu gde je predavao na postdiplomskim studijama. Čest je gost na brojnim međunarodnim konferencijama iz oblasti oglašavanja i marketinga. Dobitnik je Nagrade za životno delo za za stvaralački doprinos razvoju tržišnih komunikacija koje mu je dodelilo Udruženje za tržišne komunikacije Srbije (UEPS) 2012.godine.
Vid Jakopin je komercijalni direktor i coordinator razvoja proizvoda u Flycom Ltd. Flycom isporučuje kompletna rešenja za upravljanje energetskim kompanijama kombinovanjem preventivnih radnih mreža inspekcije i lasersko skeniranje sa inovativnim GIS -based alatom za upravljanje GMS ( » Mreža Monitoring Sistem "). Vid aktivno sarađuje sa klijentima Flycom-a iz sektora energetike i koordinira razvojne strategije Flycom proizvoda i usluga . Zajedno sa svojim timom stručnjaka za obradu podataka i programeri Vid razvija nove i inovativne načine prostornog vizualizacije podataka i specifičnih softverskih alata za upravljanje i održavanje velike mreže i distributivne infrastrukture . On je takođe koordinira optimizaciju komunalnih preduzeća ' informacionih sistema kroz integraciju Flycom proizvoda i usluga za bolju ekonomičnosti klijenata za upravljanje imovinom i održavanja sistema .
Bavio se razvojem informacionog društva, e -upravom. Pionir u primeni bežičnog Interneta i plaćanju karticama putem Interneta. Organizator nekoliko Internet konferencija.
Prof. dr Zorana Mihajlović rođena je 1970. godine, u Tuzli. Školovala se u Beogradu i kao đak generacije upisala Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Danas je profesorka univerziteta, potpredsednica Vlade Srbije, predsednica koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potpredsednica Sprske napredne stranke, članica drugih uticajnih nevladinih i stručnih organizacija. Njena profesionalna karijera kretala se kroz uloge srednjoškolske i univerzitetske profesorke, preko rukovodećih mesta u Elektroprivredi Srbije. Političku karijeru započela je na savetničkim mestima za energetiku u Vladi Srbije i Vladi Republike Srpske. Javnost je prepoznaje kao energičnu političarku koja priznaje samo rezultate u radu. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kao najbolja u generaciji. Diplomirala (1993), magistrirala (1998) i doktorirala (2001) na Univerzitetu u Beogradu – Ekonomskom fakultetu, sa temama iz oblasti energetike i ekonomije (diplomski rad “Energetski resursi u Evropskoj ekonomskoj zajednici”, magistarski rad “Energetski sektor Srbije i odabranih evropskih zemalja – Francuske, Nemačke i Švedske”, doktorska disertacija “Energetika i privredni razvoj – Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske Unije”. Zvanje naučne saradnice stekla je 2006. godine, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zvanje docenta na Megatrend Univerzitetu 2008. godine, a zvanje vanrednog profesora oktobra 2011.godine. Od završetka fakulteta, uporedo se bavila naučnim i stručnim radom u praksi. Bila je zaposlena u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu do 1996. godine, a do 2006. godine radi u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije – Javnom preduzeću za prenos električne energije „Elektroistok“, na radnim mestima zamenika rukovodioca Službe knjigovodstva, rukovodioca Službe plana i analiza i savetnika Sektora za finansijske poslove. Od 2004. do 2006. godine bila je angažovana je u Vladi Srbije kao savetnica potpredsednika Vlade za energetiku i politiku zaštite životne sredine, nakon čega je radila u Javnom preduzeću Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, kao savetnica za energetsku efikasnost generalnog direktora do 2007. godine. Do 2010. godine obavljala je poslove savetnice za energetiku tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srpske, Milorada Dodika. Bila je član Upravnog odbora JP EPS (2004-2007), kao i glavni i odgovorni urednik mesečnika „EU Market“ (2007-2008), a od 2008. godine je zaposlena na Megatrend Univerzitetu. Oktobra 2011. godine imenovana je za prorektora za nauku tog Univerziteta, gde predaje predmete iz oblasti energetike pod nazivom Ekonomija prirodnih resursa i Ekonomija energetike i energetska bezbednost. Autor je i koautor četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja, učesnik u mnogim nacionalnim i međunarodnim projektima i konferencijama i do danas je napisala i objavila preko dve stotine radova o problemima i mogućnostima srpskog energetskog sektora, u komparaciji sa regionom i zemljama EU, a u cilju dostizanja održivog razvoja. Jedan je od osnivača NVO Ženska vlada, član NVO Evropski pokret u Srbiji, i organizacije East West Bridge, kao i član redakcijskog odbora časopisa „Eko Srbija“. Poseduje sertifikat specijalističkog seminara Metodologija savremene korupcije (Canadian Development Agency i Centar za menadžment) Član je Srpske napredne stranke od 2009. godine i predsednik je Saveta stranke za energetiku i rudarstvo. Do oktobra 2012. godine bila je član Predsedništva, kada je na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu SNS. Od maja do formiranja vlade, jula 2012.godine bila je narodna poslanica u Parlamentu Srbije, kada je imenovana za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije. Tu funkciju obavljala je do aprila 2014. godine, kada je imenovana za potpredsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Avgusta 2012. godine imenovana je za guvernerku Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Član je, bez ikakve materijalne nadoknade sledećih saveta i upravnih odbora: član Saveta Univerziteta u Beogradu, predsednica Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, član Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, predsednicaUpravnog odbora Fondacije 5+. Mihajlović je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, formiranog u oktobru 2014. godine, sa zaduženjem da koordinira rad organa državne uprave u vezi s rodnom ravnopravnošću u Srbiji i razmatra sva pitanja iz ove oblasti. Majka je jednog sina i govori engleski jezik.
Gentiana Begoli Pustina se školovala od 2008 do 2010 na kosovskom institute za novinarsvo I komunikacije u okviru zajedničkog programa Kardif univerziteta, norveškog Gemlikolen institute I Nebraksa Univerziteta. Titulu Mastera u novinarstvu, masovnim komunikacijama I odnosa sa medijima stekla je na AAB Univerzitetu. Gentiana je senior novinarstva u zadataku da pokrije najvažnija politička i bezbednosna dešavanja u zemlji , kao što su : proglašenja nezavisnosti Kosova , parlamentarni i lokalni izbori , Međunarodni sud pravde o presudi Kosovu , stvaranje Kosovske bezbednosne snage, itd. 2014.godine dobila je nagradu za najbolju priču godine godine KOMF " Pedofilija - Skrivanje slučajevi pedofilija od sudija " .
Kristin Moro (Christine Moro) je opunomoćeni ambasador Francuske u Srbiji od septembara 2014. godine, kao i opunomoćeni ministar I klase. Rođena je 2. jula 1955. u Arlu (Buš di Ron), a udata je za gospodina Luja Moroa. Stekla je diplomu profesora italijanskog jezika i književnosti i diplomirani je pravnik. Pre stupanja na mesto ambasadora Francuske u Srbiji bila je ambasador u Albaniji od 2011. Do 2014. nagrađena je počasnim odlikovanjima Viteza Legije časti i Oficira Nacionalnog reda I zasluge. Pored materenjeg, govori još tri jezika: engleski, italijanski i nemački.
Dušan Bajatović je rođen 29. novembra 1967. godine u Ravnom Selu, Opština Vrbas. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu a posle 9 i 10 razreda upisuje i završava srednju elektrotehničku školu. Po obrazovanju je inženjer elektrotehnike i diplomirani ekonomista. Više puta biran na dužnosti u državnim organima: poslanik i šef odborničke grupe u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, Narodne Skupštine Republike Srbije, kao i u Skupštini AP Vojvodine. Takođe, Bajatović je bio i potpredsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine, član Izvršnog odbora regionalne Privredne Komore u Novom Sadu kao i generalni sekretar Omladinskog saveza Srbije i član Saveta univerziteta. Više godina je bio član Upravnog odbora Elektrovojvodine a u njegovoj radnoj biografiji stoji i to da je bio osnivač, vlasnik i direktor Televizije Most. Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 23. Oktobra 2009 godine, imenovala je za generalnog direktora Javnog preduzeća Srbijagas. Dušan Bajatović je kao generalni direktor JP Srbijagas odgovoran za sprovođenje Međudržavnog sporazuma u oblasti nafte i gasa potpisanog sa Ruskom Federacijom. Po tom osnovu aktivno je učestovao u realizaciji projekata PSG Banatski Dvor, Južni tok, Sogaz kao i upravljanjem kompanijama koje su po osnovu Odluka Vlade Republike Srbije postale deo Srbijagas grupe od kojih su najznačajnije MSK, Azotara, Agroživ i Informatika. Kompanija Srpska Fabrika Stakla Paraćin uspešno je spašena iz tečaja, restrukturirana i pronađen je strateški partner. Dušan Bajatović pored funkcije generalnog direktora JP Srbijagas po funkciji obavlja i sledeće dužnosti: Predsednik Nadzornog odbora PSG Banatski Dvor, Predsednik Nadzornog odbora osiguravajuće kuće Sogaz, Zamenik predsednika Nadzornog odbora Jugorosgaz, Zamenik Predsednika Upravnog odbora kompanije South Stream Serbia AG Zug kao i ko direktor u kompaniji Južni tok d.o.o. Novi Sa d. Za vreme obavljanja ovih funkcija izgrađeno je prvo skladište gasa u Republici Srbiji na koje se čekalo gotovo 30 godina. Skladište je kapaciteta 450 miliona metara kubnih i zadovoljava osnovne potrebe Republike Srbije tokom zimskog perioda i u kriznim momentima. Osiguravajuća kuća je već u drugoj godini poslovanja ostvarila pozitivan finansijski rezultat što je jedinstven primer u finansijskom sektoru Republike Srbije. Po svojim finansijskim pokazateljima prevazišla je mnoge znatno veće kompanije koje posluju na ovom tržištu. U projektu Južni Tok usvojena je konačna investiciona odluka i započeta je izgradnja u novembru 2013 godine. Radovi u punom obimu se očekuju sredinom 2014 godine kako bi tokom 2016 godine prve količine gasa potekle do svoji krajnjih potrošača. Pored ovih aktivnosti Dušan Bajatović je poslanik u Parlamentu Republike Srbije, Predsednik odbora za odbranu i unutrašnje poslove kao i član Parlamentarne Skupštine NATO-a. Član je više domaćih i međunarodnih organizacija od kojih je najznačajnija članstvo u Evropskom poslovnom kongresu kao člana predsedavajućeg komiteta. Dobitnik je više nagrada za najboljeg privrednika u 2010 godini, zlatna plaketa za vizionara godine, najhumaniji čovek Srbije kao i zlatni svetionik – marketinški podvig godine. Od strane Radio Televizije Srbije i emisije Kvadratura Kruga nagrađen je za plemenitost. Predsednik je sportskog društva Vojvodina u Novom Sadu. Svoja primanja po osnovu članstva u Upravnim odborima donira u humanitarne svrhe. Tečno govori govori ruski jezik i služi se engleskim jezikom.
Budimir Ničić rođen je 24.09.1977. godine u Prištini, a živi u Čaglavici. Novinarstvom je od 2002 godine počeo da se bavi na KIM radiju. Od 2007.godine direktor je Medija centra na Kosovu. Direktor je Produkcije NEW-PRESS od 2007.godine. Dopisnik je srpskog servisa Glasa Amerike sa Kosova od 2008. godine, a od 2010, autor je emisije „Slobodno srpski“, koja se realizuje u produkciji Medija centra, a koja se emituje na kanalima Nezavisne TV Mreže na Kosovu ( TV Herc u Štrpcu, TV Mir u Leposaviću, TV Most u Zvečani, TV Puls u Šilovu), kao i na javnom servisu Kosova RTK 1 i B92 info kanalu. Od 2014. godine predsednik je Udruženja Novinara Srbije na Kosovu i Društva novinara Kosova i Metohije. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a najznačajnija nagrada mu je „Dimitrije Davidović“, koju mu je Udruženje novinara Srbije dodelilo 2013.godine za godišnje uređivanje emisije „Slobodno srpski“. Učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih konferencija u oblasti, novinarstva, medija i Kosova.
Anthony le Roux je generalni direktor za Ubera za Istočnu Evropu . Radom u 10 gradova u regionu , Uber pomaže da se poboljša način na koji svet kreće kroz digitalne transportne mreže . U ovoj ulozi , Entoni nadgleda tržišne strategije i poslovanje u regionu Istočne Evrope , i radi na proširenju timova za upravljanje novih tržišnih stavki . Radi u Uberu skoro dve godine , a prethodno je radio u investicionom bankarstvu na spajanja i akviziciji u podsaharskoj Africi . Entoni je odrastao u Južnoj Africi , a studirao aktuarske nauke na Univerzitetu u Kejptaunu , diplomirao na oporezivanju Zakona, a Master završiona poslovnoj administraciji na INSEAD i CFA Charterholder . Uber je tehnološka kompanija koja povezuje korisnike aplikacije za on-demand ekonomiju putem aplikacije za smart telefona . Uber platforma trenutno posluje u 350+ gradova u preko 62 zemalja širom sveta , pomažući da se razvija na način na koji se ljudi kreću i povezuju sa svojim gradovima.
Iza Marine Kosanović je bezmalo tri decenije profesionalnog života u novinarstvu. Tokom tog perioda, do detalja je upoznala kako editorijal, tako i biznis stranu ”poslednje avanture duha”, kako je žurnalistiku svojevremeno definisao njen profesor novinarstva Sergej Lukač. Završila je Fakultet političkih nauka, a karijeru je započela u izdavačkoj kući ”Politika”, u časopisu ”Bazar” gde je dugi niz godina radila kao novinar i urednik. Tekstove je objavljivala i u ”Studentu”, dnevnom listu ”Politika”, časopisima ”Ana”, ”Pop rock”, ”Rock”, ”E magazin”, FAAR... Više od deset godina bila je izvršni organizator ”Lica godine”, nacionalnog finala takmičenja ”The Look of The Year”. Autorka je imena i koncepta najstarije modne nagrade ”Bazart”, koja se i danas dodeljuje na ”Belgrade Fashion Weeku”. Autorka je knjige ”Naš takozvani život: fenomeni devedesetih”, koja predstavlja svojevrsno svedočanstvo o pomerenoj stvarnosti koju je srpsko društvo živelo tokom poslednje decenije 20. veka. Godine 2004. učestvuje u pokretanju nove izdavačke kuće, koju je na srpskom tržištu startovala finsko-holandska medijska kompanija ”Sanoma”, sa ciljem da u Srbiji lansira svetski poznate licencne magazine. Prvi naslov koji je ”Sanoma” lansirala bio je ELLE, najprodavaniji modni magazin na svetu, a Marina Kosanović Stefanović – prva glavna i odgovorna urednica srpskog izdanja ELLE. Četiri godine kasnije iz editorijal voda prešla je na biznis stranu – u izdavačkoj kući ”Adria Media Serbia” radi kao direktor izdanja časopisa ELLE, ELLE Dekor, ”Sensa”, ”Gala Style”, ”National Geographic”, ”Lisa”, ”Mama”, ”Moj stan”... Profesionalno se usavršavala u Londonu, gde je završila MBMC na prestižnom FIPP-u. Živi u Beogradu, majka je dva tinejdžera, praktikuje power based hatha yogu. Radi kao freelance medija ekspert. Uz apsolutno uvažavanje digitalizacije, i dalje veruje u magazine.
Jelena Milić je među najuticajnijim političkim analitičarima u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Bila je saradnik bivšeg ministra spoljnih poslova SRJ i Srbije, Gorana Svilanovića, za vreme njegovog mandata u Odeljenju za demokratiju i ljudska prava Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Prethodno je radila kao politički analitičar i istraživač za Međunarodnu kriznu grupu i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Nagrađena je kratkim stažiranjem pri prestižoj pariskoj think-tank organizaciji CERI, pariskog Univertizeta Science Po, od strane Evropske Komisije. Između ostalog, autor je i teksta “Slon u sobi: nedovršena reforma sektorabezbednosti u Srbiji i posledica po unutrašnju i spoljnu politiku Srbije”, objavljenom u zborniku radova Nedovršeni posao: Zapadni Balkan i međunarodna zajednica (2012) koji su priredili Vedran Džihić i Danijel Hamilton, u izdanju Centra za transatlantske odnose Paul H. Nitze Škole naprednih međunarodnih studija Džons Hopkins Univerziteta u Vašingtonu. Pored redovnih članaka, intervjua i blogova za lokalne i regionalne medije, često je citirana i od srane stranih medija kao što su Märkische Oderzeitung, Handelsblatt, Spiegel i New Eastern Europe, dvomesečni časopis posvećen odnosima u centralnoj i istočnoj evropski, za koji je u 2014. godini napisala i autorski članak o rusifikaciji Srbije. Član je Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, think-tank organizacije čije se članstvo stiče po preporuci, kao i Atlantskog saveta. Čest je govornik na međunarodnim konferencijama koje se bave pitanjima Jugoistočne Evrope, Zapadnog Balkana, međunarodnih odnosa, sistema bezbednosti i tranzicione pravde, poput 2BS Foruma u Crnoj Gori, GLOBSEC foruma u Slovačkoj, Evroazijskog medijskog foruma u Azerbejdžanu, Svetskog pokreta za demokratiju u Koreji i sl. Stručnjak je za oblasti reforme sistema bezbednosti; odnosa Srbije i EU; odnosa Srbije i NATO-a; Ruskog uticaja na Zapadni Balkan; Kosova i veze između nenaslinih promena vlasti, tranzicione pravde i reforme sistema bezbednosti.
Jasminko Umićević stekao je 30-godišnje profesionalno iskustvou industriji prerade nafte i gasa. Po obrazovanju je pravnik a svoju karijeru započeo je 1986. u kompaniji INA Industrija nafte d.d., kao pravnik pripravnik, ali je veoma brzo zauzeo visoke položaje odgovornosti uključujuć́i pozicijama pomoć́nika generalnog direktora za ljudske resurse u firmi INA Commerce, generalnog direktora INA Mađarska Co Ltd , direktora marketingaa INA dd, zamenika generalnog direktora i izvršnog direktoar Prerade i marketinga INA dd. 2000. godine osnovao je sopstvenu firmu koja se bavi konsultantskim poslovima u oblasti energije, nafte i gasa, kojom i danas uspešno upravlja.
Dejan Ljuština je vođa regionalnog tima PwC za menadžment konsalting, odgovoran je za poslovni menadžment. U regiji jugoistočne Evrope najvažnija je osoba u PwC za telekomunikacijski i medijski sektor, a u Adria regiji na čelu je PwC za sektor energetike. Stručan je za oblasti operativnog restrukturiranja, strategije, tržišne regulative, upravljanja efikasnošću i M&A, uglavnom primenjene na složenim poslovnim sistemima regionalnih blue-chip firmi u telekomunikacijskom, medijskom, energetskom i maloprodajnom sektoru. Ljuština je uspostavio snažnu međunarodnu stručnu mrežu zahvaljujući svojim kompetencijama, odnosima s klijentima i izvrsnom stručnom poznavanju industrije, pa je tražen gost-predavač na ključnim međunarodnim poslovnim događajima u široj regiji. Takođe je redovni kolumnista vodećih poslovnih časopisa u regiji. Pre dolaska u PwC proveo je osam godina u Deloitteu i tri godine kao vođa projekata u društvu Intel Corporation, gde je vodio tim softverskih programera radeći na razvoju Intelovih “Itanium Family” procesora. Karijeru je započeo u Ericssonu. Po sticanju diplome na Fakultetu elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, magistrirao je ekonomiju i poslovno upravljanje na IEDC-u, školi za manadžment (MBA) na Bledu u Sloveniji.
Ambasador Ditman je rođen 1966. godine u Bonu. Ovaj diplomirani ekonomista započeo je svoju karijeru u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova 1992. godine. Njegova diplomatska karijera broji stanice kao što su Njujork, Vašington, Skoplje, Priština i Beč. On se u to vreme intenzivno bavio pitanjima Evropske Unije i Zapadnog Balkana. Neposredno pred svoj dolazak u Beograd ambasador Ditman je bio na čelu odeljenja za principijelna pitanja Evropske Unije u Sektoru za Evropu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. Ambasador Ditman je oženjen i ima troje dece.
Rođen u Novom Sadu, 1968.godine. Diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio sedamnaest godina u naftnoj industriji. Autor je brojnih radova iz oblasti političkog, ekonomskog, religijskog i kulturnog života Srbije, kao i analiza spoljnopolitičke situacije Srbije i drugih tema spoljne politike. Urednik je internet magazina Vidovdan.org. Kao politički analitičar, objavljivao radove u NSPM-i, Politici, Geopolitici, Vidovdan.org. i na drugim domaćim i stranim medijima. Čest je komentator domaćeg političkog života u dnevnim i nedeljnim novinama, radio i TV stanicama.
