Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

23. mart 2010.

Knjiga

preporučuje

Tijana Bašić

asistent u marketingu

Zarobljeni snovi

Marina Nemat

Nedavno sam neplanirano kupila ovu autobiografsku knjigu Marine Nemat, i već posle nekoliko pročitanih strana toliko sam bila uvučena u ovu neverovatnu priču da nisam mogla da prestanem da čitam čak ni kada sam stigla do poslednje strane. Ovo je priča o Iranu poljuljanom revolucijom, o nameštenom hapšenju i užasima unutar zidina teheranskog zatvora Evin; o iznuđenom braku i bekstvu u novi život. Knjiga "Zarobljeni snovi" portret je sveta u kojem je život jeftin ali u kojem je Marina uspela da sačuva život i ljudski integritet.

Film

preporučuje

Marica Puškaš

pomoćnik direktora CPG

Dvanaest gnevnih Rusa

režija: Nikita Mihalkov

Film Nikite Mihalkova "12" (2007), rimejk je američkog filma "12 gnevnih ljudi" reditelja Sidnija Lameta iz 1957. godine. Ukratko, 12 porotnika treba da reši sudbinu mladića optuženog za svirepo ubistvo. Iako su svi dokazi protiv njega, "neosnovana sumnja" jednog porotnika pokazaće da nije baš sve tako kao što izgleda. Jedan po jedan, porotnici će menjati odluke i svoja ubeđenja. I tog trenutka prestaju sve sličnosti između ova dva filma... Dok je Lamet krojio mini-dramu u skladu sa rastućim apetitima Holivuda i frustracijama dokonih domaćica iz američkih predgrađa, Mihalkov je tačno pola veka kasnije, na temelju iste kompleksne priče, razotkrio aveti moderne Rusije. Rečju, i jedan i drugi autor predstavili su jezivu sliku stvarnosti, u kojoj životi ljudi zavise od predrasuda i proste ljudske obesti. Mihalkov je za razliku od Lameta otišao i korak dalje, jer za "žrtvu" zapleta bira - za ruske prilike vrlo ugroženu vrstu - Čečena. Gurnuvši prst u oko ruskoj javnosti, proslavljeni reditelj se poigrava krajnje ljudskim problemima. Tako će se sudbina ovog dečaka lomiti kroz ličnosti 12 ljudi, a lečeni alkoholičar, hirurg sa kompleksom niže vrednosti, menadžer groblja sa komplekskom više vrednosti, šizofreni rasista, bivši vojnik, muzičar, TV edipovac i preživela žrtva holokausta samo su neki od njih. Na kraju, autor filmova "Urga", "Varljivo sunce" i "Sibirski berberin", pored oštre kritike društva, neće propustiti priliku da udari packu i sistemu koji je stvorio moralne nakaze u čijim je rukama dečakov život. Naravno, uvek ostavlja i mesto za nadu da se nešto može promeniti.

Pozorišna predstava

preporučuje

Milica Milić

direktor korporativnih komunikacija

Seksualne neuroze naših roditelja

Lukas Berfus,
u režiji Tanje Mandić Rigonat

Berfus se u svojim komadima često bavi pitanjem abortusa, eutanazije, samoubistva i raznim mehanizmima društvene represije. U svojim dramama on ističe ljudske slabosti i kaže: "Za mene su ljudi najbliži sopstvenoj ljudskosti kada žive sa kontradiktornostima i pokušavaju da sa njima izađu na kraj. Svi smo mi heroji na svoj način. Ali, pokazati slabost, ne uspeti... ima nečeg vrlo ličnog i privlačnog u tome." Berfus u "Seksualnim neurozama naših roditelja" predstavlja autističnu Doru u realnim i surovim životnim okolnostima i gledaocima omogućava da je pomalo sažaljevaju, pomalo obožavaju a pomalo i da joj se dive. Komad skreće pažnju na porodične odnose koji ostavljaju najznačajnije tragove na našim ličnostima.

CD

preporučuje

Tanja Poldrugo

obrada fotografija u specijalnim izdanjima

Amellie Pulen, soundtrack

Jan Tirsen

Kada bih rekla samo ime Jan Tirsen, verovatno biste pomislili da je on neki poznati glumac, reditelj ili možda pevač... Međutim, kada bih rekla "Čudesna sudbina Amelie Pulen"... Zvuči poznato? Jan Tirsen je autor muzike za potrebe ovog filma... Svakako, muzika iz filma je mali deo njegove umetnosti, pa preporučujem i ostale albume - Rue des Cascades (1996), C'estait ici (2002) jer ćete sigurno uživati.

Grad

preporučuje

Jovana Manojlović

poslovni sekretar

Gent

BELGIJA

Gent definitivno spada među najlepše evropske gradove. Smešten je na severozapadu Belgije, u pokrajini istočna Flandrija, na ušću dve reke Scheld i Leie. U srednjem veku bio je jedan od najbogatijih gradova severne Evrope zahvaljujući odličnom geografskom položaju, o čemu svedoči impresivna, dobro očuvana arhitektura. Čak su i moderne arhitekte svoje građevine uskladile sa srednjovekovnim stilom da ne bi narušile autentični izgled ovog grada. Ukoliko volite umetnost i istoriju, Gent je idelan grad. Tvrđava Gravensten sagrađena je na obali reke u 13. veku i, zanimljivo je to da nikada u istoriji nije bila osvojena. Katedrala svetog Bava - građena od 1300. do 1538, poznata je po umetničkom delu "Gentski oltar" koji predstavlja remek-delo pravca u poznom srednjovekovnom slikarstvu. Gent je bogat i muzejima među kojima se izdvajaju: Design museum, gde možete da vidite postavke od drevnog do savremenog nameštaja, Illusium museum, ili Muzej optičkih varki, koji bi svakako trebalo da posetite jer pruža neponovljivi osećaj. Zatim Foklorni muzej, Muzej savremene umenosti... Ukoliko ipak tražite zabavu, krajem jula održava se desetodnevna "Gentska fešta" koju prate odlični ulični performansi, parade i zabave, uz hektolitre piva. Takođe, u Gentu se održava i letnji filmski festival, festival techno muzike, jazz muzike itd. Još jedna zanimljivost u vezi sa ovim gradom jeste uvođenje "vegeterijanskog četvrtka", a sve u cilju očuvanja zdravlja ljudi, kao i životne sredine. Tog dana u većini restorana na meniju su vegetrijanska jela. Sve u svemu, ovaj relativno mali grad može mnogo toga da vam pruži. Ljudi su srdačni i prijatni, a na ulicama ovog grada možete da čujete čak tri jezika: nemački, francuski i holandski.