Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

16. decembar 2010.

Knjiga

preporučuje

Lidija Ćulibrk

Gl. i odgovorni urednik magazina "Lepota i Zdravlje"

Avanture nevaljale devojčice

Mario Vargas Ljosa

Ljosa je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade i smatrala sam da je u redu pročitati nešto što je napisao. Pre toga pročitala sam samo jednu njegovu knjigu "Pohvala pomajci". Iako je plodan pisac i veoma uvažen, kako je poreklom iz Latinske Amerike, sve vreme svog stvaranja na neki način bio je u senci velikog sunarodnika Markesa koji je Nobelovu nagradu dobio još početkom osamdesetih. Knjigu "Avanture nevaljale devojčice", koja je u Americi i Evropi dostigla milionske tiraže, "Njujork Tajms" je svrstao među sto najboljih savremenih romana. Kritičari kažu da je zavodljiva i laka za čitanje ali da se ispod tog utiska kriju raskošna pripovedačka moć i višeslojna značenja. Avanture "nevaljale devojčice" i "dobrog dečaka" govore o ljubavi koja je neuhvatljiva, prevrtljiva i ponekad vrlo surova, o vrtlozima strasti, nadanju i patnji. Iako se ljubav pokazuje kao put koji ne mora po svaku cenu da nam donese sreću niti su snažne emocije ono što treba da slušamo i čime treba da se rukovodimo u životu - život u skladu sa sobom, svojim ljubavima i osećanjima, jeste ono što nam donosi konačni mir.

Film

preporučuje

Angelina Čakširan

redaktor i urednik TV novela

Wall Street – Money Never Sleeps

Oliver Stone

Nakon osam godina koje je proveo u zatvoru zbog malverzacija na njujorškoj berzi, Gordon Gekko (Michael Douglas) vraća se na "mesto zločina". Lukavo pridobija naklonost mladog Jakea Moora (Shia LeBeouf), verenika svoje kćerke, bezočno mu otimajući novac, zahvaljujući kojem uspeva da vrati pozicije i ponovo se obogati. Sve se dešava u vreme najžešće ekonomske krize čiju prljavu pozadinu režiser Oliver Stone raskrinkava "do koske". Uprkos majstorskoj režiji i odličnim glumcima (najviše mi se dopao Josh Brolin u ulozi negativca Brettona Jamesa), ovo je prilično dosadan film koji ću brzo zaboraviti, pogotovo zbog patetičnog kraja sa sve kajanjem i suzama radosnicama.

Pozorišna predstava

preporučuje

Goran Aničić

web urednik

Hipertenzija

SVETISLAV BASARA

Svetislav Basara autor je drame “Hipertenzija“, koju je i režirao. Glavni teret ove tragikomične drame poneli su sjajni Predrag Ejdus i Branislav Trifunović, novosadska publika pozvala ih je čak pet put na bis, a videlo se da su glumci zadovoljni izvođenjem. Predstava je fabulom na tragu “Balkanskog špijuna” i mnogo više na tragu “Profesionalca“ - toliko da se čak pominje Kovačević, dok je Luka Labus “realni” lik dodirnut u ispovesti bivšeg transvestita-udbaša (?!).

Groteskni paradoks nastavlja se slučajnom ispovešću advokata-kafedžije, bivšeg udbaša, koga posećuje doktorant sociologije, sin njegovog kolege koga je koristio “za kamuflažu” tokom praćenja “objekata od interesa”. U razgovoru Igor koji je došao Mitru advokatu kao stručnjaku za saobraćajne prekršaje, saznaje mnogo toga, pa i to da je “sve ondašnje političke viceve kreirala upravo udba” da bi imala povod za hapšenje onih koji ih prepričavaju, da su upravo službe kreirale višepartijski sistem u Srbiji, kao i da su se dobro rasporedili po svim strankama, što nije daleko od istine, i još mnogo, mnogo toga neočekivanog…

U svakom slučaju, sjajan komad koji će vas nasmejati, ali istovremeno ćete se nad njim i dobro zamisliti, pogotovo u vezi sa dnevno-političkim temama i našim mestom u njima, pa je za svaku preporuku. Matrix je svojevremeno kreirala “služba”, ali kako se može videti u Srbiji danas, služba kreira i dalje, samo što poput agenata iz “Matriksa” braće Vačovski, agenti menjaju svoje obličje – lako, bezobzirno i bezosećajno.

CD

preporučuje

Nebojša Ćato

Pomoćnik urednika "Bravo sport" i "Screenfun"

CEE LO GREEN

Ladykiller

Budući da je "Fuck you" ("Forget you" u radio-friendly verziji), prvi singl s albuma "Ladykiller", već mesecima na svetskim top-listama, pretpostavljam da je većina vas makar površno upoznata s likom i glasom simpatičnog bucka koji se predstavlja kao Cee Lo Green. Oni malo obavešteniji znaju ga kao člana dvojca Gnarls Barkley koji je pre nekoliko godina snimio planetarni hit "Crazy". Cee Lo Green je na muzičkoj sceni od početka devedesetih. Korene vuče iz hip-hop miljea, ali je od ranih dana pokazivao sklonost ka kombinovanju različitih muzičkih stilova i istraživanju nešto mračnijih delova ljudskog uma. "Ladykiller" je njegov najkomercijalniji i najmanje "čudan" album – ali istovremeno i najbolji. Od početka do kraja "Ladykiller" je punokrvni staromodni soul pop koji se oslanja na velikane Motown produkcije, ali istovremeno uvodi žanr u XXI vek. Muzika je raskošna i prepuna slojeva, od punih orkestracija s gudačima i duvačima, preko čitavih zidova bek vokala, pa sve do efektne hip-hop produkcije koja Greenovom retro-soul tripu daje savremeni osećaj. Naravno, glavnu priču i dalje vodi Greenov neverovatni glas koji naizmenično ume da bude emotivan, zajedljiv, šaljiv i zastrašujući. Prava je šteta što će "Ladykiller" verovatno ostati u senci megapopularne "Fuck you", pošto na albumu postoji još nekoliko pesama koje stoje rame uz rame s njom. Takođe, ovo je jedan od onih albuma koje zaista treba slušati u celini, ali je to teško očekivati od današnje iTunes/mp3 generacije. Sve u svemu, svako ko se smatra kakvim-takvim ljubiteljem pop muzike morao bi da posluša a, bogami, i da zavoli ovaj album.

Grad

preporučuje

Marica Puškaš

urednik magazina "Cveće u domu"

Golemgrad

MAKEDONIJA

Ako očekujete da ćete u ovom tekstu pronaći „pokoju pametnu” o fensi dućanima, izvikanim restoranima ili ludom noćnom životu, grdno ste se prevarili... Grad o kojem pišem odavno je prekriven velom zaborava i jedino ga posećuju naučnici i „deca luda”, kako nas je nazvalo lokalno stanovništvo. Golemgrad je zapravo ostrvo u Prespanskom jezeru, na tromeđi Makedonije, Grčke i Albanije, a do njega se dolazi čamcem i to delom kroz albanske teritorijalne vode. Danas je to pusto ostvo ptica i zmija, ali pamti mnogo slavniju istoriju...

Golemgrad sam prvi put videla u filmu “Senki” (2007), makedonskog reditelja Milča Mančevskog (proslavio ga je film “Pre kiše”, 1994. godine) i učinio mi se kao potpuni SF – goli zidovi kamene gromade u misterioznoj izmaglici. Onda sam gledala emisiju Jovana Memedovića, u kojoj je ovo mesto predstavio kao totalnu vukojebinu u kojoj zmije s drveća skaču čoveku za vrat... Rečju, jedno izuzetno opasno mesto, kao skrojeno za opasne momke kakav je on... Najzad, kao backpacker turista sasvim slučajno (ako postoji tako nešto) zatekla sam se u ovom delu Makedonije i na “eci, peci, pec” odlučeno je da odemo baš tamo... I tako sam završila u Stenju, selu na obali Prespanskog jezera.

Da budem iskrena, ovo jeste vukojebina. Na dva kilometra od Stenja je malogranični prelaz s Albanijom, a osam kilometara niz obalu poslednje makedonsko selo – Konjsko. Odatle nema dalje – samo rikverc. Međutim, upravo u Konjskom može da se iznajmi čamac za neke sitne pare i da se ode na krstarenje Prespom do Golemgrada ili “Zmijskog ostrva”.

U Konjsko stižemo posle dva sata “lakog” trekinga po najvećem suncu ne znajući šta ćemo tamo zateći. A zatičemo relativno novo vikend naselje (iz sedamdesetih godina prošlog veka), koje se u jednoličnoj pesmi zrikavaca uspavano ljuljuška na obali jezera. Pomalo je spooky jer, osim jednog starca na tremu, na prašnjavim ulicama nema nikoga. Starina nam objašnjava tužnu istoriju Prespe: nekako se s padom SFRJ poklopila i sezona velikih suša, pa je nivo jezera opao za nekoliko metara. A zatim nam pokazuje prema pučini: „Ali je zato ostrvo poraslo...” U daljini, u podnevnoj vrelini titra, kao fatamorgana, nekakav neodređeni oblik... E, tamo idemo!

Na obali pronalazimo još jednog čoveka. To je Venko – čuvar i vodič nacionalnog parka „Galičica”. Uskačemo u njegov čamac da nas provoza jezerom i putovanje u prošlost počinje. Savetuje nam da ne idemo na ostrvo jer “ima mnogo opasnih zmija”. Mo'š misliti... Dok se ljuljuškamo u njegovom truckavom čamcu, nad glavama nam manevrišu pelikani kao nezgrapne leteće tvrđave i sleću na glatku površinu vode.

Iako je od Konjskog udaljeno samo dva kilometra, Golemgrad nam je do poslednjih 500 metara bio gotovo nevidljiv – obavijen izmaglicom od isparenja. Tek kada smo prešli tu magičnu barijeru, pred nama su se isprečile strme litice obrasle borovima. Na njima ogromna jata kormorana koja se tu gnezde. Vidimo kamene gromade nad vodom, pećine, ostatke raznih građevina... Tu je bilo više crkava i bazilika, kao i poslednja rezidencija cara Samuila... Venko nam objašnjava da je Prespa vekovima bila veoma živa, ali da je nakon turskih osvajanja Golemgrad pao u zaborav... Još neko vreme zagledani smo u “zidove grada”, a onda Venko pali pentu i u istom štruckavom tempu odlazimo prema Konjskom koje zbog Golemgrada počinje da poprima nekakvu mitsku uzvišenost.

Ako ste mislili da ću tek tako odustati od Golemgrada, grdno ste se prevarili. Posle dve godine vratila sam se – u brojnijem društvu i bolje naoružana. Ponovo Venko i njegova štruckava penta, ponovo visoko vrelo sunce, Konjsko uspavano pesmom zrikavaca i nevidljivi Golemgrad... Ovoga puta iskrcavamo se na ostrvo i tu nas dočekuje vesela grupa biologa iz Skoplja, Beograda i Niša. Oni izučavaju zmije na Golemgradu i tu kampuju već mesec dana. Objašnjavaju nam da na Golemgradu žive bezopasne zmije ribarice i bezopasni poskoci... WTF? “Pa, kad ih ne diraš – nisu opasni”, objašnjava jedan “zmijar” i pokazuje nam nekoliko svojih “ljubimaca”. Njima će “uzeti meru”, utefteriće ih i osloboditi. Ubrzo saznajemo da je na “Zmijskom ostrvu” zapravo vrlo teško pronaći zmiju jer su uglavnom oko vode i u nepristupačnim delovima ostrva gde se gnezde kormorani. Ljubazni domaćini vode nas da vidimo i druge znamenitosti Golemgrada – starohrišćansku baziliku iz 5. veka i crkvu Svetog Petra iz 14. veka. To je dobro očuvana crkvica s muralom na južnom spoljnom zidu, koji predstavlja pad Carigrada. Bledi prikaz ovog događaja koji tinja u srcima svih hrišćana zadržava nas nekoliko minuta u svečanoj tišini... Saznajemo da su tu i nekoliko rimskih kuća iz 4. i 5. veka, tri crkve iz različitih perioda, rimska cisterna... Ukupno desetak objekata na ostrvu dimenzija 600x350 metara... Ponovo se spuštamo do obale i hladimo glave u Prespi.