Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

4. jul 2012.

Knjiga

preporučuje

Žaklina Duvnjak Radić

Urednica Top zdravlja

FRIDA ILI O BOLU

Slavenka Drakulić

Nema mnogo toga u životu slavne meksičke slikarke Fride Kalo što je ostalo nepoznato, skriveno, jer i ona sama je pre svih svesno, precizno i šokantno iskreno razotkrivala sebe na svojim slikama, slikajući gotovo isključivo autoportrete. Kasnije, kada ju je stigla zaslužena slava, kada su joj se otvoreno divili Kandinski i Pikaso, a njene slike Andre Breton proglasio čistim nadrealizmom, ljubitelji umetnosti i svi znatiželjnici mogli su da dobiju svoje parče Fride. Postala je opštepoznata, popularna ikona avangarde, čija je umetnost dobijala na ceni, dok je njena potresna biografija godinama kasnije bila meta lake zarade i jeftine melodrame. Šta je to onda što je Slavenka mogla da ponudi u svom romanu o Fridi, a da nije već viđeno, već pročitano, da nije kičasti biografizam, zapitala sam se na početku čitanja ove knjige. Samo na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je ovde reč o klasičnoj romansiranoj biografiji. Autorka već u naslovu ističe nešto što je od presudne važnosti kako za njenu junakinju, tako i za njeno delo, koje je, kako sam kasnije uvidela, sasvim opravdano i sa predumišljajem nazvala romanom. Alternativni naslov, paralelni naslov ili samo sinonim za ime Frida, onaj deo krupno štampanog naslova na koricama - „o bolu“, glavni je putokaz koji će čitaoca povesti ne toliko kroz gotovo nadrealističku životnu priču poznate meksičke slikarke, koliko kroz jednu svest obeleženu telesnom i duhovnom patnjom, bolešću, usamljenošću, žudnjom za ljubavlju, obmanama i samoobmanama, izbegavanjem i očekivanjem smrti, kroz jedan izvanredno dočaran um koji prima lekcije bola kao lekcije života i bori se sve do samog kraja, bez imalo patetike. Roman počinje tamo gde se Fridin život završava – onog dana kada će odlučiti da okonča svoje tamnovanje u kavezu od tela, unakaženog i izmučenog mnogobrojnim operacijama. Poslednji njeni sati, trenuci pre nego što će se ubiti (svesno prelazeći granicu ublažavanja bola morfijumom) ispunjeni su njenim sećanjem, introspektivnim tokom svesti, u kojem nam ceo njen život promiče pred očima u fragmentima, sličicama, od kojih su je dve početne definisale za ceo život: od prve bolne uspomene na dečju paralizu koju je preležala kada joj je bilo šest godina, a od koje joj je ostala tanja i kraća noga i šepavost, preko užasne, nezamislive saobraćajne nesreće u kojoj joj je metalna šipka probila utrobu i gotovo smrskala nogu i kičmu, te je osudila na 32 mučne operacije i amputaciju noge, na kraju. Na kraju je preostao samo njen svojevoljni odlazak, poslednji čin njene tvrdoglave rešenosti da se bar u smrti ne prepusti slučaju, kad joj je već slučajnost odredila sudbinu. A između toga, u kratkim epizodama, bez hronološkog sleda, slikanje, kao jedino utočište od bola, i ljubav prema velikom Maestru, kao pojas za spasavanje. Slavenka Drakulić ne bi bila najprevođenija i danas najpoznatija hrvatska književnica da nije uspela faktografiju Fridinog života umetnički snažno da transponuje na isti način kao što je Frida isisavala svoju bolest, prenoseći je na slikarsko platno, potpuno nesvesna svoje istorijske, skandalozne pobune. Iako literarizuje različite aspekte života najpoznatije latinoameričke slikarke, autorka se samo delimično oslanja na tradiciju romansiranih biografija, a mnogo više gradi produbljenu, inteligentnu priču o Fridi vešto koristeći čistu fikciju, pripovedanje u trećem i prvom licu, esejističke pasaže i impresije o Fridinim slikama. Šta možete da očekujete od ovog romana? Ako ste se ikada zapitali može li se patnja podeliti, ovde ćete naći odgovor. Ako ste i vi, kao većina žena, uvereni da je ljubav rešenje svih problema, ovde ćete naći opravdanu sumnju. Ne plašite se feminističkih etiketa koje neki olako lepe ovoj inteligentnoj, duboko osećajnoj i vanredno zanimljivoj književnici i njenim „ženskim" temama i "ženskom" pismu. U Fridinim brkovima iznad jarkocrvenih usana nema više ničeg neobičnog. Ali ovo je i dalje roman o jednoj autentičnoj umetnici i androgenoj ženi, hrabrijoj od svakog muškarca i posesivnijoj od svake žene, njenoj mitomanskoj ljubavi prema čoveku koji predstavlja centar njenog, bolom ispunjenog života, o njenoj usamljenosti i radosti življenja koja dolazi od blizine smrti. Odličan roman.

Film

preporučuje

Danijel Marinković

grafički urednk

PROMETEJ 3D

Ridli SKot

"Prometej 3D" je već četiri godine, od kada je počelo snimanje, jedan od filmova koji se sa velikim nestrpljenjem očekuje. Reditelj Skot je nakon kultnih ostvarenja SF žanra - "Osmi putnik" i "Blade Runner", napravio pauzu od 30 godina, i sada se vratio naučnoj fantastici svojim novim filmom. "Prometej 3D" nastao je kao početak priče o "Osmom putniku", ali je u međuvremenu, prema rečima Skota, "evoluirao u novi univerzum" i bavi se univerzalnim pitanjima: ko smo, odakle smo, ko nas je stvorio. Tim istraživača, u želji da otkriju korene porekla ljudske vrste na Zemlji, polazi na uzbudljivo putovanje u najmračnije delove univerzuma. Na tom putovanju susreću se sa naprednom vanzemaljskom inteligencijom, ali umesto prijateljskog kontakta, očekuje ih borba za opstanak čovečanstva. Od Ridlija Skota, reditelja Osmi putnik i Gladijator stigao nam najočekivaniji film godine, koji se već nalazi na redovnom repertoaru Arene Cineplex.

CD

preporučuje

Jelena Krstanović

finansijski direktor

Florence and the Machine

Ceremonials

Nakon sjanog prvog albuma bend Florence and the Machine izdaje svoj drugi album pod nazivom Ceremonials u decembru prosle godine. Album se oslanja na tradiciju britanskog popa, ali kroz koji se prozimaju indi zvukovi . Karakteristicno za bend I ovaj album su snazna energija, drama, retro glas I nesvakidasnje pevanje pevacice Florence Welch kao I kompleksnost i unikatnost bubnjeva i ritmova. Tema koja vlada pločom jeste ljubav. Neuspešna, na ivici, ali emotivna. Pomislili biste da ovo može biti depresivan album, ali ne. Florence and The Machine napravila je intimnu, iskrenu, jaku i glasnu ploču koja će ostati upamćena po autentičnosti. Posebno bi izdvojila hitove kao sto su "Shake It Out", "No Light, No Light" i "Strangeness and Charm". "Only For a Night", “Lover to Lover”

Grad

preporučuje

Ivana Stanišić

urednica Svet portala

London

Pre nekoliko dana vratila sam se iz Londona, koji me je, kao verovatno i sve koji su ikada kročili u ovaj grad - potpuno oduševio. Imala sam i sreću da je, od četiri dana, koliko sam provela tamo, samo jedan dan padala kiša, pa sam mogla i mnogo toga da obiđem, kako bih se što bolje upoznala sa ovom metropolom. Ono što je već na prvi pogled uočljivo je da je London grad koji odiše tradicijom, istorija je na svakom koraku. Moguće je da je ovaj "tradicionalni momenat" bio posebno jak jer sam se zatekla tu negde oko obeležavanja Dijamantskog jubileja kraljice Elizabete II, ali čak ni meni, potpuno ne-tradicionalnoj, ni najmanje nije zasmetalo. Sa mapom u rukama i metro kartom u džepu zaputila sam se u obilazak znamenitosti - Big Ben, Vestminsterska opatija, Bakingemska palata, Hajd park, Tower bridge, Ulica Oksford, ali nisam propustila ni nešto "savremenije" znamenitosti, pa sam tako obišla Nothing Hill (kraj u kom je sniman istoimeni film sa Džulijom Roberts i Hjuom Grantom, i slikala se ispred čuvenih plavih vrata), a prošla sam i kroz Pekam (kraj u kom su snimane legendarne "Mućke"). Jedino, u Londonu morate da "zažmurite" na cene, koje su previsoke za naše uslove, kao i da pazite kada prelazite ulicu, da uvek gledate na drugu stranu od one na koju ste navikli - ali za to već postoje podsetnici na svakom koraku, pa i na samom trotoaru, te vam nakon toga preostaje samo da uživate i doživite ovaj grad na pravi način.