Vaš browser nije u mogućnosti da pokrene ovaj Flash script.

Zahtevi:
- JavaScript mora biti omogućen u vašem browseru
- Morate imati instaliranu Flash podršku

naše preporuke

16. oktobar 2013.

Knjiga

preporučuje

Daniela Stamenković

urednica ljubavnih izdanja

Otkriću ti svoju tajnu

Sandra Stanković

Roman prati život jedne Martine, naizgled obične devojke iz kraja, koja pokušava da nađe svoje mesto pod suncem i da, za početak, pronađe posao koji bi joj omogućio normalan život bez trzavica zbog neplaćenih računa. Po završenom kursu masaže otpočinje posao, postaje svoj gazda, ali nailazi na prepreke koje nije očekivala. Zahvaljujući oslobađajućoj energiji njenih ruku, iako to nije želela, klijenti su joj otvarali dušu. Klijent za klijentom, priča za pričom, bili su dovoljni da se glavna junakinja nađe pred velikom slagalicom života s povezanim likovima, kolegama, partnerima, prijateljima. Dakle, pred slagalicom koju ona sama nije želela da sastavlja. Samo je želela da profesionalno radi ono što najbolje ume. Pa ipak, pred njom se otvorio čitav jedan svet intriga, ljubavnih veza i vezica, problematičnih partnerskih i kolegijalnih odnosa, ličnih drama i frustracija. Prateći Martinu, čitalac otkriva svu dramu života, zahvaljujući likovima koji, kao glumci, čas izlaze na pozornicu, čas ne učestvuju u nekom delu predstave.

Film

preporučuje

Marica Puškaš

urednica

Gravitacija

Felix van Groeningen

Iako je predstavljen kao naučno-fantastični spektakl, film „Gravitacija“, reditelja i producenta Alfonsa Cuaróna, to zapravo nije. Ok, imamo svemir, astronautska odela, nostalgični prikaz udaljene, plavičaste Zemlje koja nas privlači gravitacijom... Ne treba zaboraviti ni „svemirsku“ tehniku kojom je ovaj film obogaćen specijalnim efektima i prebačen na 3D. Ali tu se, otprilike, završava sav SF. Ovde nema ni jednog jedinog naučno-fantastičnog zapleta, a likovi su istu interakciju mogli da ostvare i na dnu mora, u kišnoj šumi, Sahari ili na bilo kom drugom izolovanom mesti... U ovom filmu važna je ideja, a svemirski milje i efekat gravitacije tu su tek da „podebljaju“ ličnu dramu. Reditelj je izabrao upravo svemir kao paradigmu svih usamljenosti, otuđenosti, napuštenosti... Lik Georga Clooneyja u prvih pola sata filma izgovara duhovite replike, a glavnu žensku ulogu igra sjajna Sandra Bullock (poznata po mnogim komedijama), ali ovo nikako nije komedija. Mnogi ovaj film smatraju trilerom sa elementima drame, odnosno dramom s trileroznim zapletom... Zapravo, ovaj film ne spada ni u jedan poznati žanr i tvrdoglavo odbija da se svrsta u bilo koju graničnu kategoriju. Ukratko, „Gravitacija“ je hermetična, kamerna odiseja jedne osobe koja izgubljena pluta svemirom, očajnički pokušavajući da preživi. Uz pomenuti dvojac drugi glumci se ne pojavljuju (nekoliko likova prisutno je isključivo glasovima), a treća zvezda filma je, naravno – svemir. Međutim, ovaj film nijednog trenutka nije dosadan. Bilo da uživate u neverovatnoj grafici ili da navijate za Sandricu da malo prištedi vazduh i nekako se dočepa broda, nećete biti svesni činjenice da je ravnih 60 minuta u kadru samo jedan glumac. Istovremeno je duhovit i setan, depresivan, ali i optimističan, slavi nesavršenost života i sumorne svakodnevice... Čak i da vam u sitna crevca prepričam radnju i „otkucam“ kraj filma, ovo je svakako sjajan eksperiment koji treba pogledati.

GRAD

preporučuje

Gabriela Vinković Mirković

gl. i odgovorna urednica magazina "JOY"

Krf

Ove godine prvi put sam posetila ovo čarobno grčko ostrvo (jedno od sedam jonskih), a poseban utisak na mene ostavio je istoimeni grad koji meštani nazivaju Kerkyra. Ostrvo božanstvene prirodne lepote poznato je po smaragdnim uvalama, kristalnočistom moru, divnim peščanim i šljunkovitim plažama okruženim zelenilom i zelenim brdima obraslim maslinjacima. Grad je čaroban zbog svojih uskih kamenih (i strmih) uličica, stare i nove tvrđave, ljupkih taverni, barova i kafića. Poput lavirinta, svaka uličica otkriva nešto novo i naprosto vas mami da grad istražujete satima. Zadivilo me je i lokalno stanovništvo koje je veoma srdačno i predusretljivo – a prodavci robe uživaju u cenkanju s turistima, pa možete suveniru oboriti cenu i do 50 %. Takođe, rečeno nam je da se u ovom gradu nikako ne možete izgubiti – svi putevi vode do Stare tvrđave. Kratki info: Stara tvrđava počela je da se gradi 986. godine, u vreme Vizantijskog carstva. U nju se ulazi preko pokretnog mosta izgrađenog iznad kanala koji razdvaja tvrđavu od gradskog trga. Unutar zidina tvrđave je anglikanska crkva Svetog Đorđa. Tvrđava je jedan od najslikovitijih delova grada Krfa i najlepši vidikovac s kojeg se pruža predivan pogled na stari grad, luku, zaliv i ostrvo Vido (spomenik stradanju srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu). Ovaj grad svakako treba upoznati, pa preporučujem da ga uvrstite na listu destinacija koje ćete obići u 2014. godini.

CD

preporučuje

Dobrila Strajnić Rajkov

urednica

„Tri posleratna druga“, 1989. godina
Đorđe Balašević

Mada bih kao veliki poštovalac dela Đorđa Balaševića mogla da kaežm da su svi njegovi albumi svojevrstan praznik za uši i dušu, za ovaj sam posebno emotivno vezana jer sam još tada, kao jedanaestogodišnja devojčica, bila smrtno zaljubljena u svog sadašnjeg muža (vezu smo započeli mnogo godina kasnije), pa sam uz „Još jednu pesmu o maloj garavoj“ maštala o svom „malom garavom“. Već nekoliko trenutaka kasnije, zbog neuzvraćene ljubavi, ronila sam suze slušajući „D-mol“ – meni najlepšu pesmu svih vremena. Ipak, nisu samo ove pesme razlog što preporučujem Đoletov album iz 1989, najvažnije su emocije koje album nosi (uostalom, kao i svi ostali), te evergrin numere „Devojka sa čardaš nogama“, „Sugar rep“, „Ćaletova pesma“, „Kad odem...“... Sigurna sam da niko nije imun na romantične stihove panonskog mornara, jer oni uvek, čak i onima koji deluju distancirano i hladno, ako pažljivo slušaju, dotaknu najskrivenije kutke duše i podsete na ono dobro, lepo i iskreno u nama... Zato, ukoliko, kao Dostojevski, verujete da će lepota spasti svet, dodajte da joj u tome sigurno pomaže i LJUBAV! Jer, kod omiljenog mi kantautora ona ume da bude, što bi kod nas u Banatu rekli, „svakojaka“: upakovana u zlatni papir s mašnicom od zvezdane prašine, ponekad darovana nesebično i na dlanu, često bolna, neuzvraćena... A opet, kakva god bila: čemu život bez NJE – to je glavna poruka koju nam Đole šalje. P. S. meni se ipak posrećilo!