Kontroverznom postavkom mjuzikla “Kosa” beogradskog Ateljea 212 prošle srede je u Srpskom narednom pozorištu otvoreno Sterijino pozorje. Postavka je kontroverzna zbog polemika koje je u javnosti izazvala nakon što je Ivan Medenica posle loše kritike mjuzikla u NIN-u skinut sa liste akreditovanih pozorišnih kritičara u Ateljeu 212 čiji je upravnik Kokan Mladenović ujedno i režiser predstave. Zamerke su se uglavnom odnosile na to da je predstava nedovoljno umetnički provokativna, order malograđanska, rx da povlađuje “ukusima široke publike”, malady da napada multinacionalne korporacije a finansirana je od strane DIN-a, dakle kompanije British American Tobacco…
Kako to biva uvek u ovo doba u Novom Sadu, zgrada SNP-a bila je krcata “sterijanskom publikom” koju na otvaranju uvek u najvećoj meri čine oni koje tokom godine retko ili nikako ne viđamo u SNP-u. Viđeni su tako Marijana Mateus, predsednik RRA i Vladika Jegarski Porfirije, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić sa suprugom, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavlićić, bivša gradonačelnica Maja Gojković sa majkom… Zanimljivo je da niko od republičkog establišmenta ovog puta nije viđen u SNP-u iako je Pozorje “manifestacija republičkog značaja”, svakako jedna od najznačajnijih kada je o pozorištu reč.
Možda je predstava “umetnički tanka” kada su strogi kriterijumi Ivana Medenice reč ali za ovu priliku je “poslužila”. Bilo je tako zanimljivo gledati vladiku Porfirija kako se kiselo smeška dok je Gordan Kičić pevao o pedofiliji i drugim devijacijama u crkvi. Još je zabavnije bilo gledati grimase pripadnika političkog establišmenta u 6. redu koji je uvek predviđen “za protokol” kada su glumci pevajući “Vreme za promene” (“The Age of Aquarius”) ušli u taj red i osvetljivali lica onih koji su u njemu sedeli…
Pred kraj, kada je krenuo song “Daj nam sunca”, deo pubike je krenuo sa “ritmičkim tapšanjem” i “udaranjem ritma”, kao da su se obreli na koncertu Željka Samardžića… A onda je, dok je trajao aplauz “tetkica” iz SNP-a ritualno iznela cveće na binu i svi su odjurili na koktel na terasi “Treme”.
Za vreme ovogodišnjeg Sterijinog pozorja biće prikazano 28 predstava iz Srbije i zemalja regiona. Za razliku od prošlogodišnjih visokobudžetnih produkcija Radeta Šerbedžije (“Kralj Lir” na Tvrđavi) ovo Pozorje je znatno skromnije i primerenije činjenici da su nedavno zaposlenima u SNP plate smanjene za gotovo trećinu.

Tek sada kada se pojavljuju interaktivna izdanja magazina namenjena screen readerima, prostate vidi se potencijalni put razvoja i budućnost izdavaštva.

Ono što je Wired prikazao čini se sjajnom zamenom za “jednosmerna”, online neinteraktivna  print izdanja. Pogledajte u nastavku jedno fino složeno magazinsko izdanje, malady u ovom slučaju pripremljeno za iPad, ali to naravno može biti bilo koji e-reader.

Pa, ed ja dobro igram samo one koje ničemu ne služe…

Postoje ljudi za koje se kaže da su loši, drugs nesportski gubitnici. Oni koji, kada izgube u nekom sportu ili igri, ne umeju to lepo da podnesu i počnu da prave neprijatne scene. To je baš ružno. Ja, sa druge strane, jako sam loš pobednik. Prosto mi je žao ljudi koje je život stavio u poziciju odakle mogu da gledaju i slušaju mene nakon što sam pobedio u bilo čemu. Nisam još imao priliku da “sa strane” posmatram sebe dok likujem i nabijam svima na nos svoje kvalitete u igri, ali ako sam i iz pozicije prvog lica uspeo da uočim problem – mora da je stvar realno mnogo strašnija. Zato me uglavnom niko i ne poziva na igranje igara u kojima sam ikad pobedio. Ali, zato me uvek zovu na igranje monopola! Zašto? Zato što nemam pojma i konačno mogu da priuštim ostalima malo užitka svojom patnjom i koprcanjem.
Monopol je, realno, super igra! Ono što je moj problem sa njom jeste to da previše liči na stvaran život. Tako svako može lepo da vidi koliko sam ja uspešan u odnosima sa pravim novcem i pravom ekonomijom i pravim biznisom u pravom životu. Oni koji znaju kako novac kruži, kako se oplođuje i razmnožava, gde voli da bude investiran – oni su dobri u monopolu! Sa druge strane, tu su poslovni retardi poput mene. Imam sistem koji ne menjam (zato što ne umem drugačije!) i koji nepogrešivo dovodi do toga da već u trećem krugu priželjkujem karticu za odlazak u zatvor jer tamo najmanje koštam. U prvom krugu kupujem sve na šta stanem (vodovod, ž. stanicu, roza ulicu) da bi već za pola sata bedno tumarao kroz minska polja tuđih kuća i hotela i računao na to da, ako ne bacim 3, 6, 11, 4, 8 i 5, možda mogu bezbolno proći kroz start, uzeti onu neku lovu i odmoriti na svom jedinom preostalom posedu. Konačno, shvatam da treba da ustanem od stola kada počnem da se radujem stajanju na polje “porez na luksuz”, jer je to najbolje što mogu dobiti bacanjem kockica…
Ali, ja nisam glup. Nisam, stvarno! Inteligentan sam i znam svašta… Zašto onda tako bedno igram monopol… I, shodno tome, dočekujem svaku platu u dugovima? Pa, pogledajmo igre u kojima sam dobar. Kvizovi! Uvek pre takmičara ispljunem tačan odgovor na bilo kom TV kvizu. Razbijam u domenu poznavanja trivijalnih podataka. Moje oooogromno znanje je, kao što se vidi iz prethodne rečenice – trivijalno! Devojke, ako vam treba neko ko će u 3.34 ujutro da vam kaže glavni grad američke savezne države Rhode Island, vaš sam čovek! Ako vam treba proračunata, podmukla zmija koja zna gde su pare i kako da ih nađe, zovite ovog što je monopolski pametan. Ja sam “Ko želi da postane milioner” tip. Preciznije “Ko želi a nikada neće postati milioner” tip.

Dugoo, abortion dugoo nisam bila na ovom blogu, online ali ga nisam zaboravila. O ne.
U međuvremenu sam se naselila na My Space, medstore Facebook, Twitter, Linkedin, ali i na Blogger. Pišem, lepim, seckam, čak sam pomalo vršljala po HTML kodu i usput otkrila svog unutrašnjeg geeka.
Iako je ovo moj prvi blog, a znate već ono za prvu ljubav i zaborav, moram vas obavestiti da sam se trajno preselila. Uglavnom ukoliko imate želju da pratite šta ja trenutno radim, o čemu razmišljam, šta gledam, šta me nervira, a šta oduševljava, samo me pratite do sledeće adrese Ko ne voli cipele, ne voli ni ljude. Teme su modne, lepo upakovane, znalački dizajnirane (to je taj HTML koji sam spominjala :D ), uglavnom jedno fino mesto za lagane teme. Pa kad vas glava zaboli od dnevno političkih tema, dobrodošli ste.