Odakle svi ovi nežni momci?

Za javnost u Srbiji odavno je karakteristično odsustvo bilo kakve rasprave o temama koje je se dotiču. Mnogo stvari nam bude podvaljeno, adiposity a još više toga se neprimetno gurne pod tepih. Ignorisanje problema ne dovodi do njegovog čarobnog nestanka. Naprotiv, što se više čeka, račun za naplatu je veći. Dugo smo previđali problem i on je narastao i preti da nas preplavi. Svi znamo o čemu govorim i nemojmo se praviti naivni: dokle će pevači na fazon Vlada Georgieva nastaviti da se pojavljuju niotkuda?

Ovog problema postao sam svestan prošle godine oko 8. marta. Ovaj neshvaćeni i pervertirani praznik doneo je sa sobom plejadu večito istih izvođača koji u tom periodu akumuliraju kintu za nove zamrzivače, popravke na vikendici i krupnije hirurške zahvate. Nekako smo već navikli da se, nakon smrti Dragana Stojnića, o ovaj termin grebu nešto mlađi uzurpatori. Neko vreme suvereno je vladao Željko Samardžić koji je ženskim osobama starijeg pola tog dana objašnjavao prednosti seksa sa matorim muškarcem. Naravno, nije se nudio za seks sa njima nego sa njihovim kćerkama. Nedugo zatim, iza sedog Mostarca izleteli su mladi Crnogorci u raskopčanim belim košuljama podignutih kragni, tek nedavno ispileli iz jaja koje je po estradi posejao rodonačelnik iz Herceg Novog. Eto ti njih kako pate, ostavljaju, produžuju dalje, naknadno shvataju da je ona bila ta prava ali jebiga…

Sve prati bend koji bi komotno mogao stati u sintisajzer. Ali, i to je bilo podnošljivo! Nepodnošljivo je postalo onog trenutka kada su splavarski narodnjaci, pravi tezgaroši i sintisajzeristi, poželeli da budu shvaćeni kao autentični vladogeorgijevci. Kinta je verovatno ista ili samo malo manja, ali ribe su bolje kod Vlada i Sergeja. Zasiti se čovek blajhanih frndulja koje, realno, ne umeju valjano posedeti na spolovilu i hoće da proba ove u malo zagasitijim odevnim kombinacijama – zaista lepe a jednako muzički nezahtevne. Ono što želim istaći jeste neophodnost razlikovanja prerušenih fudbalera od pravih vladogeorgijevaca. Dženan posle uspešne tezge ide na pljeskavicu ili u pekaru dok Vlado, Sergej i onaj treći, lepi, ipak rezervišu sto u finijem restoranu.

Ne kažem da su ovi drugi previše fini i naravno da će, u dilu sa predsednikom Mesne zajednice, nastupiti i na danima bostana u Krčedinu za brutalan honorar, ali neće, čak ni iza ponoći, udariti po Sinanu i Harisu. Oni iskreno veruju da su “kvalitetna muzika” i naljutiće se ako im kažeš da izazivaju “nepoželjne kretnje probavnog trakta”. Ovi prvi će reći da ih baš mnogo zabole, dodaće gas i ostaviće te da se tužno gušiš u prašini koju je ostavio njhov Q7, dok se brojanica na retrovizoru klati…

Finese čine život. Uočavajmo ih!

Nas šest urednica L&Z iz regiona, allergy iz šest država u kojima izlazi L&Z, anabolics i naša koordinatorka (teška i zahtevna je Dijanina uloga) srele smo se u Beogradu, u lobiju hotela Life Design u Balkanskoj, pred kraj ove duge i ledene zime. I to je bilo pravo čudo! Beograd je bio zaleđen i zavejan, kao i putevi koji vode do njega. Saša je iz Slovenije došla na vreme da udahne Beograd pre svih, Jelena iz Bosne i Martina iz Hrvatske takođe, jer su imale neke specijalne L&Z zadatke, Vesna iz Crne Gore je iz Podgorice doletela u poslednji čas, jer je završavala broj, a Vera je iz Skoplja došla taksijem do Beograda zbog kolapsa u saobraćaju, dok sam ja, kao i inače uglavnom na auto-putu Novi Sad-Beograd, uvek spremna da za čas budem tu ili tamo.

Šest žena koje se svakodnevno posvećuju istom projektu, koje po glavi prevrću slične misli i nose se sa gotovo identičnim problemima. Šest lica nas samih. Nas koje smo ponekad prepune energije, vesele i kreativne, a ponekad usamljene, bespomoćne i tužne. Sva naša lica našla su se zajedno i nije bilo lako skrenuti pogled. Dani su bili kratki, raspored rada gust, provodi previše izazovni. Da bismo sve to “ispratile”, stalno nam je falilo vremena. I poslednjeg jutra uoči povratka, noć nakon provoda do sitnih sati, zetekla sam devojke na ranom, vrlo ranom doručku. Kada sam ih pitala kako je moguće da su baš sve ustale tako rano, rekle su: “Htele smo samo malo da se ispričamo!” “Svako naše okupljanje podsjeća me na neku girl power pjesmu, pa čak i misiju gdje pokušavamo i uspijevamo da poboljšamo status žene u našem svijetu i vijeku. Nas šest. Znam da zvuči neskromno, ali projektovati snagu žene kroz same sebe, u tim trenucima znači približavanje cilju kojeg žene žele da postignu u posljednjih sto godina. Naši zajednički trenuci su proljeće za sjetvu ideja :-)”, rekla je inspirisana Jelena, urednica bosanskog izdanja L&Z. Do sledećeg susreta…