U slavu osnivanja omladine PUPS-a…

Vest da je osnovana Omladinska organizacija Partije ujedinjenih penzionera Srbije lepo nas je razveselila. Zaista, bronchi videli smo fotografiju na kojoj mladi ljudi ponosno drže zastavu na kojoj je amblem partije. Kad pogledaš, viagra uzeti životno doba za ideologiju fenomenalan je potez, s političkog aspekta. Možda ćeš biti liberal, komunista, nacionalista… Možda nećeš biti ništa od toga, ali ćeš mator skoro sasvim izvesno biti. Ako ne stigneš da budeš mator, jebiga… Ionako nam tvoj glas ne treba. Možda zatreba, ako nešto ne pođe kako treba pa mrtvi opet moraju na birališta, ali to je valjda prošlo zauvek.

Ono što je mene zaprepastilo na fotografiji mladih penzionera jeste to kako oni uopšte ne deluju penzionerski! OK, imaju oko 20 leta pa je to i normalno ali… Ja sam u njihovim godinama već imao sto puta bolje kvalifikacije da zauzmem poziciju tamo! Još od pretpubertetskih dana obožavam da negodujem i žalim se. Sve me nervira a s godinama spisak se proširuje i sad već obuhvata celu matičnu knjigu rođenih i 84% svega što postoji na svetu. Rođen sam mator! To bi trebalo da im bude moto, da se ja pitam.

Obožavam da se žalim, mato to radim nekako iskreno, nekomercijalno, vaninstitucionalno. Pobednik sam evropskog takmičenja u mrmljanju sebi u bradu a na globalnom nivou još me samo deka Simpson pretiče. Mrzim one što se formalno žale. One što zaista upućuju žalbe. Istina je da to dodaje poene u domenu penzionerluka, ali nije sve u tome. Ima nešto u iskrenom uživanju u nerviranju. To se može jedino onda kad se problem ne rešava nego se dubinski uživa u samom činu kritikovanja i mržnje. Svet je prepun falinki i mi, rođeni penzioneri, tu smo da to sve otkrijemo i kažemo svima koji (ne) žele da slušaju. Najteže mi je kad vidim nešto na šta bih se požalio a nemam kome jer niko nije nadležan (ovo je samo lepši način da kažem “niko neće da me sluša”!).

Starost je protraćena na stare! Jasno je da oni nemaju dovoljno snage da se žale na sve što je za žalbu. Što ranije omatoriš, duže ćeš biti mator. Treba na vreme početi. Neću da me mladost-ludost pita gde mi je starost-iritantnost.

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 108 avgust 2012.

Mislila sam da bi povodom novog broja L&Z koji je od danas sutra na kioscima bilo suvišno reći da je ovo olimpijski broj. Ipak, ambulance kažem vam, ed iako vas već s naslovne strane zavodi naša olimpijka, sale atletičarka Ivana Španović, iako su tu samo tri boje njene svilene haljine – tri boje naše zemlje, iako vas u startu pozivamo na pobednički duh. Ovaj broj nije olimpijski samo po tome, po temama kojima se bavi, po periodu kad izlazi – upravo nekoliko dana uoči Olimpijade.

Olimpijski je i po našim posebnim naporima koje smo uložili u njega. Neću ići dalje od naslovne strane. L&Z se nalazi u svojoj 12. godini, ali nikada dosad nismo za našu naslovnu kreirali sopstvenu L&Z haljinu. Mnogo smo ponosni zbog toga! Ovo malo remek-delo koje zrači pobeničkim duhom, snagom i lepotom stvorila je kreatorka Valentina Obradović i Afrodite Mode Collection tim. Ceo proces, na strani 18,  veoma detaljno vam objašnjava upravo Valentina.

Ja vam mogu reći da je haljina pobednice i Amazonke bila od prvog trenutka namenjena Ivani Španović. Iskreno, u nekim trenucima smo se pitali “a šta ako Ivana ne bude imala dobre rezultate, ili se čak i ne kvalifikuje za Olimpijadu”. Da li ćemo i mi u tom slučaju omanuti, da li će se ispostaviti da je naš trud bio uzaludan, kakvu poruku ćemo preneti našim čitateljkama… Međutim, dok smo mi po glavi prevrtali ove misli, Ivana je vredno trenirala, jedva uspevala da odgovori na naše mejlove, njene mere smo umesto u krojačkoj radnji AMC dobili u sms poruci, fiting smo preskočili i jedva uspeli da zakažemo termin za fotografisanje. Naravno, bilo je to između dva treninga. “Ona je Prava, puna je pozitivne energije, tako je snažna i moćna. I mi je volimo”, zapečatila je naslovnu naša izvršna urednica Jasmina. Dovoljno za nas, a nadam se i za vas. Uživajte u ovom olimpijskom broju, navijajte za naše sportiste, a pobednička pravila primenite na svoj život.

Jer svi učestvujemo!

Tekst je objavljen kao uvodnik u magazinu “Lepota&Zdravlje” br. 138 avgust 2012.