I evo nas sa vama, buy tu smo, herbal i nakon 10 godina!

Ne samo da smo istrajali, cheap već smo zajedno sa vama rasli i razvijali se, napredovali, menjali se i svakim danom učili kako da budemo bolji, lepši, zdraviji i srećniji. O našim tiražima i vernim čitateljkama ne govorimo mi nego brojke i komparativni grafikoni koji nam uvek idu u prilog. O advertajzingu govore sami oglašivači koji svoje nove informacije plasiraju upravo kod nas. O širenju i snazi L&Z brenda govore regionalna izdanja Lepote&Zdravlja koja postoje u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Crnoj Gori.

Radeći na ovom jubilarnom broju, shvatila sam da sam verovatno jedina urednica na našim prostorima koja se jednim projektom, jednim magazinom bavi punih deset godina. Od trenutka njegovog “rođenja” – do danas. I kao što je za bebe i malu decu važno da o njihovom razvoju brine jedna – “glavna osoba njihovog života”, da bi se između njih stvorila snažna, kreativna i obostrano korisna veza, izgleda da isto važi i za časopis. I on i ja smo zajedno rasli, razvijali se, napredovali i vezali se jedno za drugo. To je veza koja će trajati dokle god nas bude, mene i Lepote&Zdravlja.

Razmišljajući o nizu događaja, ideja, ljudi, odluka, afiniteta i talenata koji su učestvovali u desetogodišnjem stvaranju Lepote&Zdravlja, prizvala sam i jedno svoje dečje i na prvi pogled sasvim “malo” sećanje vezano za moj, možda prvi, doživljaj autentične ženske lepote. Letnji raspust je pri kraju, dvanaestogodišnja ja još uvek se igram lutkama na ćebetu prostrtom u bakinom dvorištu i iznenada preda mnom iskrsava jedno prelepo i meni drago lice. Ali, u prvi mah ne mogu da ga prepoznam… Moja najbolja drugarica se nakon dva meseca raspusta vratila kući, a svoju dugu, kovrdžavu, crnu kosu skratila je na kratku, dečačku frizuru, koja joj je uokvirila lice, istakla njegove nežne crte i učinila ga ženstvenim. Kakva lepota! Kakva promena! Gledala sam je bez daha. Na njoj su bile stare samo pegice, koje je dobila od sunca, a ona je bila potpuno nova – postala je lepotica. I, u kasnijim godinama, uvek je to bila.X

Radeći na svakom broju L&Z ta veza LEPOTE i PROMENE stalno tinja i pokreće nas novom energijom. To su i dve najčešće reči koje se neprestano mogu čuti tokom rada “šta misliš kako bi ovo izgledalo kada bismo promenili… možda bi bilo lepše da…, ma, čitateljke žele promenu…, meni ovo jednostavno nije dovoljno lepo…”. Težnja ka lepom i drugačijem, koje samo čeka da nastane u novom izdanju L&Z, to je ono što nas na početku rada na svakom broju puni elanom koji nas tera da radimo opet, opet i opet (ne koristeći onaj jedan slobodan dan između dva broja). Jer svet čeka na nas, da ga ulepšavamo, menjamo i da učimo od njega.

I po babu ali i po stričevima…

Pravosuđe i krivično zakonodavstvo danas su ušli u svoju novu eru. Ja, salve kao istaknuti građanin pokorni, erectile podržavam ovu odluku naših vlasnika i gospodara baš kao što sam uvek sve prihvatao, radovao se u okviru svojih skromnih mogućnosti i trudio se da konstruktivno doprinesem. Vest da je građanka S. R. nakon osmogodišnjeg istražnog postupka, praćenog kraćim sudskim procesom, dočekala presudu i istu doživela kao kraj svojih muka, zatekla me je spremnog. Oduvek sam znao da je naša država pravna, a pravosudni organi vitalni, makar kao moji za izlučivanje. Nije ovo više mračni srednji vek, pa da osuđeni pred sudom početak izdržavanja kazne doživljava kao nelagodu. Ne, sada je kraj sudskog postupka ujedno kraj muka okrivljenog iako je ovaj proglašen krivim. Pod humanim geslom “ko priznaje, 90% plena mu ostaje”, građanka je sa osmehom izašla iz novouspostavljene prostorije za postizanje nagodbi u zgradi suda u Beogradu. Svoju kaznu odslužiće u krugu porodice, baš kao što građani u anketama dočekuju Novu godinu. Onaj deo “skromno” iz ankete nisu ovaj put pominjali. A i zašto bi izdržavanje kazne u kućnom zatvoru moralo biti skromno? Nije ni svaki zatvor isti, pa ne moraju ni svi kućni zatvori biti jednoobrazni. Tužilaštvo je proglasilo do sada neviđeni vlastiti trijumf i najavilo da bi ovo mogao biti početak novog načina kažnjavanja kriminalaca. Osećam obavezu da vlastima svoje zemlje pomognem s nekoliko predloga i sugestija. Neka mi sunarodnici ne zamere što bih da se uporedim sa carom Dušanom koji je u svoje vreme bio reformator zakona. Dašanov zakonik, za razliku od Dušanovog, ne predviđa telesno kažnjavnje, nego se bazira na pretvaranju svih kazni u kućne pritvore i simbolične novčane globe. Ako je S. R. morala da se rastane od drakonskih 5-10% plena krivičnog dela i da tamnovanje obavi u neljudskih nekoliko stotina kvadrata, isto mora da se omogući svakom prekršiocu zakona! Akcija “Zatvor u svakoj kući” ili “Svaki dom može biti kazneno-popravni” trebalo bi da rastereti prepune klasične zatvore i smanji stres kod onih što prohodaše stranputicom. Takođe, smatram da bi bilo fer osuđenici omogućiti da globu plati u dinarskoj protivvrednosti, i to po kursu iz vremena izvršenja krivičnog dela. Slažemo se da je kazna drakonska, ali od nekog se mora napraviti primer. Pa da vidimo ko će se usuditi da krade kad zna da će morati 10% da vrati nazad, a i da devet meseci neće moći da se slika po splavovima i “iventovima”.