Šta je zaista važno
Dok se u novogodišnjoj noći budete spremali za glamuruzni provod i opijeni prazničnom atmosferom kao final touch stavljali na sebe svoj omiljeni nakit, nećete se setiti neveselog podatka koji je nedavno objavljen u dnevnoj štampi, ili ste ga naprosto prevideli. Ovog decembra je u zlatarama zabeležen najveći otkup zlata poslednjih nekoliko decenija. Žene su prodavale rasparene minđuše, lančiće svoje već poodrasle dece, polomljeno prstenje nekih prošlih ljubavi… Ali prodavao se i mnogo vredniji, stari porodični nakit koji je čuvan stotinu godina unazad. Za gram zlata dobije se oko 1.500 dinara (dok je gram srebra tek 10 dinara). Nije mnogo, ali dovoljno da se plate nagomilani računi ili dugovi koji pritiskaju na izmaku stare godine i da se tako deo tereta i brige bar na trenutak ukloni.
Ponekad je dovoljno samo predahnuti…
Ponekad, pak, da nas usreće, nisu dovoljna ni sva blaga ovog sveta. Kao u slučaju kćeri kralja Mide koji je, po legendi, taštoj princezi ispunio želju da sve što dotakne pretvori u zlato. Kada je dotakla svoje voljene, oni su svi redom izgubili život i pretvorili se u grumen zlata. Naravno, princeza nije bila srećna. Iako nam je ta priča, na ovaj ili onaj način poznata, ipak, u potrazi za onim što nas može usrećiti, često iz vida izgubimo ono što je zaista važno ili što nam je zaista važno. Svakako je lakše onima koji znaju u kom pravcu da tragaju, koji su njihovi putevi, a koje su stranputice. Drugi mnogo vremena provedu trčeći s jednog puta na drugi, stalno sa koferima pod miškom i kartama za daleke destinacije u rukama. Oni se uglavnom izgube na nekom od putovanja i zaborave ko su i gde su pošli i, naravno, šta je zaista važno. Sreća je kada naučite da živite bez nje, rekla je jedna mudra osoba. Ne, nije deprimirajuće – to je ono što je zaista važno.
Srećna Nova!
Tekst je objavljen u magazinu “Lepota i zdravlje” br. 107 januar 2010.
Loading ...