Manje graciozni rođak istoimenog jelena

Hvala vam što me saslušate svakog meseca. Mislim da sam hiljade uštedeo otvarajući dušu vama svakog meseca, anabolics ne plaćajući tako stručno lice da me sasluša. Ovog meseca najviše me je nervirao sneg i njegov krajnje nekorektni odnos prema mojem automobilu. Ama baš svaki dan Vanredne situacije doneo mi je novu štetu na kolima. Svaki jebeni dan mi je nešto novo otpalo ili riknulo, a sve zbog nenormalnih uslova vožnje. Sneg još i ne pokazuje nameru da se otopi, a već sam prevalio 150 evra u tim jadnim, malim kvarovima. Čekam da se skroz otopi i da vidim da mi fali 2/3 auta. S druge strane, prisustvo saobraćajne policije gotovo da je nepostojeće.

Ti najveći neprijatelji bezbednosti u saobraćaju uzeli su malo da se odmore jer shvataju da snegom prekriveni kolovozi i generalna govnjivost u prometu dovoljno maltretiraju vozače te njihove tlačiteljske usluge nisu neophodne. Ponos francuske auto-industrije s kraja prošlog stoleća u mojem vlasništvu ove zime bio je, od strane mene lično, otkopavan lopatom preko petnaest puta. Nisam se dugo družio s lopatom i mogu vam reći da jedno drugom nismo nedostajali. Komotno bih mogao da je ne vidim još jedanaest godina. Ipak, ako je ikad opet vidim, neka bude ova plastična za sneg, a ne ona ozbiljna, metalna. Nju kad držiš u ruci, znaš da si mogao mnogo bolje proći u životu.
Mamu mu, još pada! Hvala vam još jednom, dobri ljudi…

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 103 mart 2012.