Dragi moji, cialis proveo sam nedelju dana u Barseloni, impotent u Španiji. Grad je zaista fenomenalan, a da ovo ne bi bio mali čas istorije ispričaću vam samo nekoliko dogodovština iz zabavnog parka „PortAventura”, koji se nalazi na 80-ak kilometara od Barselone.
Ovo je jedan od najvećih zabavnih parkova u Evropi, a čine ga pet zasebnih celina kojima je zajedničko samo jedno – zabava. Dakle, u pitanju su Kina, Polinezija, Mediteran, Divlji Zapad i Meksiko. Park je ogroman. Ni ne pomišljajte da ga obilazite bez upotrebe mape.

Svaka od tematskih celina ima glavnu atrakciju – rolerkoster ili neku drugu vratolomnu vožnju i mnogo propratnih, manje “opasnih” zanimacija. Za mene, tri najbolje vožnje svakako su bile “Huracan Condor” u Meksiku, “Stampida” na Divljem Zapadu i “Khan” u Kini. Prva je slobodan pad sa 150 metara, dok su druge dve vožnje “vozićem” tj. rolerkosteri. Što se tiče ovih rolerkostera – svi su isti – ogromnom brzinom razbacaju vas svuda po pisti, tako da posle silaska sa njih par minuta “lelujate” levo-desno. Ali Kondor i slobodan pad sa 150 metara – e, to je uzbuđenje i čist adrenalin!

Na vožnju uvek mora da se čeka. Redovi su ogromni, a ispred Kondora jedva da se nazire red. Nismo čekali duže od 10 minuta, što je, u poređenju sa drugim vožnjama, veoma brzo. Nakon vezivanja i upozorenja hostesa šta ne smemo da radimo krenuli smo da se penjemo, i penjemo, i penjemo… i penjemo! Na pola puta do gore, koji traje oko 20-ak sekundi, a izgleda kao večnost, već mi je bilo muka, poželeo sam da izađem, plakalo mi se i hteo sam da umrem! Ma, *ebeš ti uzbuđenje i adrenalin – pustite me napolje! Ali, malo sutra! Čvrsto vezan u stolici nisam mogao ni da mrdnem. Sem nogama i to napred-nazad. Ispod mene samo plastično sedište i vazduh! Ljudi kao mravi, jedva se naziru. Jeste da imam veliku dioptriju, ali ovo je i za mene bilo premalo! Ipak, pogled na sam park i okolinu sa 150 metara visine malo me je smirio i bilo mi je zaista zanimljivo. U tom trenutku. Sa drugarima sam visio dobrih desetak sekundi, a onda je sevnuo blic! Slikali su nas u momentu kada smo počeli da padamo (sliku vidite na kraju teksta, prvi sa desne strane). Noge su mi se odsekle, jedva sam uspeo da udahnem vazduh, a od brzine pada pred očima sam video samo konture i obrise okoline koja je nestajala… Užas! Bol! Panika! Uzbuđenje i sreća što nakon svega opet stojim na nogama. Istina, klecaju mi kolena i jedva idem, ali posle svega osećaj je fenomenalan. Moćan i neponovljiv, zaista vredan izlagana riziku da vas opali “srčka”! A pad je trajao svega 4 sekunde. Posle kondora jurcanje brzinom od 150 km/h rolerkosterom i trostruki, uzastopni okret za 360 stepeni izgledaju smešno i “za plašljivce”. Ne, morate probati da biste me potpuno razumeli!

Isto veče isprobao sam nešto potpuno suprotno! Za dve sekunde, u čeličnoj, otvorenoj lopti „ispalili su me 160 metara uvis za dve sekunde. Ovog puta su me čak i snimili (imate video link na kraju teksta). Za razliku od Kondora ovde niste ograničeni na pravolinijsko kretanja – vrtite se nekoliko puta za svih 360 stepeni i osećaj je, takođe fenomenalan. Uostalom pogledajte snimak pa prosudite sami.

A u nekom od narednih postova pisaću o prelepim trgovima Barselone, ljudima koji nemaju pojma da pričaju nijedan jezik, sem njihovog i “poremećenom” Daliju čiji su muzej i stvaralaštvo ostavili vrlo jak utisak na mene. Dakle – čitamo se opet uskoro, a biće i slika! ;-)

Video snimak slobodnog pada sa zemlje

Video snimak “ispaljivanja” u vazduh